"I'm Forever Blowing Bubbles" u "Izlogu ideja" i lekcije profesora Uzelca

"Posle utakmice se vraćam ovde da slavim, ovo je najveći dan u Topoli još od kada je bio Tito", rekao je Kecku, Dući i ekipi zajednički poznanik, profesor Uzelac svestan težine svake reči koje izgovora u tom trenutku. I verovatno ne veruje ni sam u sve ono što je proživeo tog dana. 

Bačka Topola, grad ili bolje rečeno - varošica na severu Bačke koja broji oko 12.000 stanovnika, jeseni Gospodnje 2023. godine ugostila je veliki Vest Hem. Ipak, kada sam pristizao kolima, negde oko sat i po pre početka utakmice, nisam imao utisak da će te večeri na teren "TSC arene" istrčati igrači slavnog londonskog kluba, aktuelnog osvajača Lige konferencija. 

Prijatni gospodin na ulazu u poluprazni parking propustio me je na "reč", iako nisam imao još uvek karticu, a pitanje je da li bih sa pres karticom i imao pravo da se parkiram tu gde jesam. U istom trenutku, pristigla su i tri autobusa gostujućih navijača u pratnji policije. Da nije bilo na parkingu stadionu, i da sam se slučajno tu zatekao, probudio, otvorio oči i tek pogledao pomislio bih da je u pitanju ekskurzija slovenačkih penzionera u Sremskim Karlovcima, koji će najpre da skoknu da udahnu svež šumski vazduh do Stražilova, a onda da degustiraju razna vina po podrumima. Recimo da ih je bilo 150, jer toliko otprilike staje ljudi u tri autobusa, možda petoro njih je imalo obeležja kluba. Samo su neki momci raširili zastavu što je, ispostaviće se, bio pravi i jedini trenutak za fotografiju koja dokazuje da su na stadion stigli zaista navijači Vest Hema. 

Oni su se, pošto je bilo oko sat i 20 pre početka utakmice, spustili na kontra stranu od stadiona, da se ugreju u obližnjoj kafani, a ja sam najpre otišao po pres karticu, kako bih kasnije izbegao potencijalnu gužvu. Ulazak u prostorije kluba, medija centar, kao da sam ušao u neki stadion koji nikako nije u mojoj zemlji. Prijatne gospođice su mi objasnile sve, sprovele me do novinarske lože i objasnile proceduru. Stadion je oko sat i 15 pre početka bio potpuno prazan. 

Duća i Kecko i drugari su mi javili da odmah dođem do "Izloga ideja", samo pitaj, svi znaju gde je. Prvo kada sam čuo "izlog ideja" pomislio sam "jbt, koja bre "Idea" i izlog supermarketa, ništa mi nije jasno, ali čuo sam u pozadini graju i znao sam da moji drugari, fanovi engleskog fudbala, znaju gde me pozivaju. Tako je i bilo. 

Prilazeći "Izlogu ideja" shvatio sam da je to "Dom kulture", koji baš tako i izgleda... da smo kojim slučajem u osamdesetim godinama. Pomislio sam, kakav je ovo film, navijači Vest Hema, kao iz "Green Street Hooligansa", piju "zaječarac" u kafani u mestu koje ima 12.000 stanovnika, tamo negde na severu Bačke?! 

Unutra, prava fudbalska atmosfera, Englezi ispijaju pivo i verovatno misle takođe da su u nekom filmu, jer pivo košta jednu funtu. Fasciniran sam činjenicom da su tu uglavnom stariji navijači od 40, 50 pa i 60+ godina, kao i bračni parovi. I kada su poskidali jakne, malo ko je od njih imao odeću sa obeležjima kluba. Valjda oni to nose u sebi i sa sobom, stara engleska škola. Uspeo sam da ih ufotkam kada su pozirali za svoju privatanu arhivu.  

A onda, zagrmelo je "I'm Forever Blowing Bubbles", čuvena himna "vesthemovaca" i svi unutar kafane, pedesetak ljudi pevalo je uglas stihove ove divne navijačke pesme. Profesor Uzelac je držao slovo, kao pravi domaćin, koji je čitav svoj život čekao jedan ovakav dan. Kao veliki fudbalski fan i pre svega poštovalac igre, zna da će 30. novembar 2023. godine ostati zauvek upamćen u istoriji Bačke Topole, pa i cele Vojvodine. Zato ga je sasvim sigurno i zabolelo kada je negde oko 18.30 kada smo ušli u novinarsku ložu primetio desetine praznih sedećih mesta stadiona "TSC arena". 

"Ne vredi, to su ti Topolčani, stalno nešto kukaju, a onda kada im dođe jedan Vest Hem,  kažu "ne znam da li ću moći, hladno mi je" (govori sa sve jačom frekvencijom da ga čuje što širi deo tribine). A dolazi nam jedan Vest Hem, ej!". 

Nakon brzinskog ispijanja piva, nekoliko snimaka i fotografija, uputio sam se ka stadionu. I ugledah čovek sa klincem, obojica odeveni u Vest Hemove boje i pomislih, evo ih, konačno neki... kad ono... navijači Vest Hema iz - NOVOG SADA! Prišao sam im obraćajući se na engleskom želeći da ih ufotkam i čuo "nema problema, samo nemoj njega, nije išao danas u školu da bih ga doveo ovde". 

U pitanju je navijač Vest Hema i njegov sin, čija imena ne bih otkrivao ako ovo čita učiteljica, koji mi je rekao: 

"Nije važno uvek pobeđivati, važna je strast, a za mene je Vest Hem upravo to. Za njih sam počeo da navijam pre više od 15 godina, kada su bili u Čempionšipu i dugo sam čekao ovaj dan. Istina, išli smo i u Zagreb da navijamo, ali su sada stigli i ovde..."

Pomislih opet, to je to, to je fudbal. Već vidim scene kako Ćale (naravno sa velikim "Ć") priprema teren čitavu jesen, od kako je video žreb, ženi dao karticu za "Crni petak", da bi sledeće nedelje rekao "mali danas ne ide u školu, ide sa mnom da gledamo Vest Hem!".  

Dešavanja na terenu su, kao što to obično i ume da bude - nebitna u odnosu na sve ono oko njega. Kvalitet fudbala prilično loš, posebno od strane aktuelnog šampiona Lige konferencija. TSC je odigrao zaista sjajno u defanzivi, organizovano i ova utakmica bila je dokaz koliko su rasli iz meča u meč i koliko su stekli iskustva za samo jednu jesen u Evropi. Ovaj tempo utakmica ne mogu da igraju u Super ligi Srbije, o taktici i odgovornosti, igre bez prava na grešku i da ne govorim. 

Na poluvremenu sam se napravio lud i za nekim Englezima pošao u vip deo, zastakljen, gde možeš da biraš hranu, piće, zaista izgleda kao pravi evropski stadion. Moja dosadašnja evropska iskustva na domaćoj sceni uglavnom su vezani za "Karađorđe" i u Topoli sam shvatio zbog čega su Novosađani toliko čekali i insistirali na renoviranju i "umivanju" svog stadiona. 

Elem, drugo poluvreme, nije se mnogo razlikovalo od prvog. TSC se čak na momente oslobodio pritiska, delovao i bolje i delovalo je da osvajaju taj bod koji toliko zaslužuju. Ipak, iskustvo ili šta već, donelo je taj jedan gol koji je odlučio meč. Jedan centaršut i utrčavanje Součeka pred gol bili su dovoljni za konačnih 0:1.  

Navijači Vest Hema nisu takođe blistali, valjda su shvatili da postoji mesto u Evropi koje je hladnije nego London, pa su skromnim povremenim aplauzima pozdravljali svoje miljenike. 

Otišao sam potom na konferenciju za medije da uživo vidim i velikog Dejvida Mojesa i čujem njegov škotski akcenat. Gospodin Mojes je gospodski priznao da Vest Hem nije zaslužio pobedu, tačnije da je TSC zaslužio barem bod, ali da je to fudbal. 

U miks zoni igrači Vest Hema nisu bili preterano pričljivi, osim Tomasa Součeka, dok je moja velika želja bila da nešto izvučem od Lukasa Pakete. Uživo gledajući ga pomislio sma "kolika leđa, koliko je prejak i stamen", ali kada mi je prilazio, uz "maj ingliš iz bed" dobio sam samo fotografiju za uspomenu. 

Negde oko 21.30, 45 minuta po završetku utakmice, opet onaj osećaj oko stadiona, kao da tu nije bio jedan Vest Hem. Ulice su bile prazne, iz Topole sam izašao za nekoliko minuta i u vožnji do Novog Sada sumirao utiske. 

"I'm Forever Blowing Bubbles" u Pozoriškom klubu zvanom "Izlog ideja", grupa penzionera koja stiže autobusom, a onda se sa kriglom piva u ruci pretvara u grupu supermena, kao u filmovima, stadion kakav mora da ima svaki klub u našoj napaćenoj ligi. 

30. novembar 2023. godine, kako bi rekao i profesor Uzelac, jeste i biće zauvek jedan od većih u istoriji Bačke Topole. Profesor Uzelac je to znao, a voleo bih da sledeći put toga budu svesni i svi ostali stanovnici varošice na severu Bačke.