"Kosi Mesi, kosim ja" iliti kako su završene dve ponajveće debate u istoriji sporta?

Kažu da je sport najlepša stvar na svetu, jer uvek imaš ono sutra, da prepraviš ono juče, ako izgubiš, imaš šansu da pobediš. Isto tako, zbog svih tih uspona, padova, pobeda i poraza, sportske debate zauvek su otvorene i pobednika nema. Osim, do danas, definitivno u dva sporta - fudbalu i tenisu. Kada su zauvek završene dve najveće debate o Najvećima. 

Kada je Đorđe Balašević pisao pesmu od toj 1987. stihovima "gadna i bedna, '87, sigurno nije mogao da predvidi da su te godine rođeni dvojica najvećih u svojim sportovima". Jedan 24. juna, a drugi 33 dana ranije, 22. maja. 

A onda... tri i kusur decenije kasnije...

Tog 18. decembra 2022. godine gledali smo najbolje finale u istoriji fudbala i dobili smo najvećeg u istoriji fudbala. Od tog dana, više ništa nisam mogao da poželim i tražim od fudbala. 

Danas, 4. avgusta 2024. više ništa ne možemo da tražimo od tenisa. Ni od Novaka Đokovića. Ako ste videli one trzaje ruku i suze, to ne može da se folira. To je bio znak da mu je ovo najvažniji trofej u karijeri. Koji je konačno doneo sa grbom i pod zastavom Srbije. Nešto što smo mu tako nepravedno i tako srpski nepotrebno prebacivali. Ali, osim što je svetska debata dobila svoj konačni odgovor da je Novak Đoković najveći teniser ikada. Možda je bilo još teže da zauvek može da stane i debata u prosečnoj srpskoj kafani u nekoj "pripizdini" sa etiketom "džaba mu svi ti trofeji, kada nema nijedan pod zastavom Srbije" (niste mu računali Dejvis kup zbog toga što je "podbacio" na četiri OI) i "ne plaća porez ovde, plaća ga negde tamo, nije dovoljno veliki Srbin".

Istina je, biti svedok Novakovih podviga je, nešto najlepše što može da nam se desi. Novak je naš sportista, ponekad pomislim da ga ne zaslužujemo, pogledajte šta su Argentinci napravili od Mesija i pre osvajanja Mundijala, a posebno posle toga. 

No, Novak i Mesi, promenili su kroz svoje karijere i tokove istorije svojih sportova. Dok se nije pojavio Mesi, zaključno sa Mundijalom u Kataru, fudbal je promenio, menjao, pravio čuda, ali debata je "živela", dok nije osvojio "boginju", koju su u svojim vitrinama imali Pele, Maradona, Zidan, Luis Nazario da Lima Ronaldo... 

Novak Đoković je u zlatnoj eri tenisa postao najveći ikada. Uleteo je pomalo zelen u večiti duel Rodžera Federa i Rafaela Nadala. Bile su mu potrebne godine da im stane na crtu u kontinuitetu, ispratio ih je u penziju, preskočio po broju slemova. Kada se pojavio neki novi Novak - Karlos Alkazar, odbio je da se povuče. Današnja pobeda bila je njegova poslenja šansa da osvoji trofej koji je najviše želeo. Protiv rivala koji će do kraja karijere osvojiti sigurno 20 gren slemova i biti u tom samom vrhu istorije tenisa. Koji ga je pobedio pre mesec i nešto u finalu Vimbldona. I koji je pretio da će ga pobeđivati dok ga ne otera u penziju. Ali, sinovac, danas je Novak pokazao ko je i dalje i tata i GOAT. 

Za ostale sportove nisam siguran da će ovako zauvek stoprocentno imati svoje GOAT-ove kao tenis i fudbal. A mi smo imali tu sreću da kao savremenici svedočimo njihovim uspesima. Magiji. Potezima. Pobedama. Suzama. 

Mesi je kompletirao fudbal na najlepši mogući način, u poslednjoj šansi, u 35. godini. Novak je sačekao da napuni 37 i kada je najteže, najvažnije i najlepše, osvojio Olimpijske igre. 

Kao što bi rekao i Novak Đoković "Bog je veliki". 

Veliki je i Novak Đoković, jer je danas obustavio za sva vremena debate o najvećem teniseru ikada i onim "proceniteljima" u prosečnim srpskim kafanama na pitanje "da li je dovoljno veliki Srbin"...