Lalatove otrovne strelice, ko su te "preplaćene samozaljubljene zvezdice"?!

Vojvodina je ponovo razočarala. Možda i ne toliko isključivo samo rezultatom, već pristupom igri, nezalaganjem, čekanjem da onaj drugi uradi nešto umesto njih, sve ono na šta nije samo ukazivao sada Nenad Lalatović, već i pre godinu dana Ranko Popović. 

Vojvodina ima mnogo problema ove sezone. Ne zna se da li lakše prima ili teže daje golove. Ne zna se da li mora više da zategne odbranu, ili joj je potrebniji golgeter, ona prava "devetka", koju u svojim redovima nema od letos kada se povredio Aleksa Vukanović, a Mihailo Ivanović otišao u Milvol. 

I baš kao što Nenad Lalatović ne zna da li bi se pre bavio odbranom, realizacijom ili psihološkim barijerama u glavama svojih "zvezdica", ni ja ne znam od čega najpre početi. Ipak, činjenica je da je ovaj problem prisutan ne nedeljama, već mesecima, pa i godinama unazad. 

Ko su "umišljene preplaćene zvezde"?

Lalatovićevo izlaganje nije neubičajeno. Naprotiv. Emotivni trener neretko je bez dlake na jeziku, metaforički je, ali dovoljno direktno bacao drvlje i kamenje na svoje igrače. Iako nikog nije imenovao, deluje da mu smetaju pojedini stranci koji "ne osete grb Vojvodine". Analizom i sistemom eliminacije, da probamo da pogodimo na koga je sve ciljao Lalatović?  

Sigurno je da Depu neće imati mesta u timu Vojvodine. Ali, teško da je Lalatović samo na njega mislio kada je iskoristio metaforu "zvezdica". Prvo, Depu nema dovoljno veliku minutažu ni značajnu ulogu, ali nije po ukusu Nenada Lalatovića jer očigledno nije prava "devetka", onaj golgeter istančanog njuha za gol. Uostalom, proklinjao je Lalatović zakone matematike i fizike zbog njegovog promašaja glavom sa pola metra. Naglašavanjem da će sigurno dovesti napadača jasna je poruka da je Depu prekobrojan. A kao stranac, sigurno ima i veću platu, to je čak i pisano pravilo u našoj ligi. 

Međutim, mnogo je važnije pitanje, na koga je ciljao Lalatović kada je rekao da "imena i prezimena ne igraju" i da oni "moraju da se bore i ne žive od stare slave". 

Možda će zvučati suludo, ali moj utisak je da Lalatoviću nikako ne prija Serijev odnos prema ekipi i igri. Iako je sasvim sigurno najveći majstor u ekipi i igrač koji pravi razliku, isto tako, kada ne ide, očigledan je izostanak njegovog zalaganja. Seri jeste veliki potrošač lopti, nije baš da i deluje da mu je previše stalo da zapne kao u slučaju kada ga "terijeri" iz Lučana udvajaju kod svakog prijema lopte i jedan vuče na nogavicu, drugi za rukav i ne puštaju ga dok ne odustane i napravi se "mrtav".  

I istina, Seri je u padu forme, sigurno nije jedini krivac za to. Automatizmi u igri Božidara Bandovića su mu očigledno najviše prijali, tada je imao mnogo više prostora da iskaže svoj kvalitet, a sada je Vojvodina već nedeljama prilično bezidejna u fazi napada. 

Seri je prvi strelac ekipe sa čak sedam golova i pet asistencija u svim takmičenjima, ali zabrinjavajuće je upravo to što je bio nedovoljno opasan i učinkovit protiv najboljih. Po dva gola dao je Spartaku i IMT-u, po jedan Železničaru i Napretku, i to je njegov saldo u Super ligi. 

Seri je na ceni, najviše je napredovao, kako na terenu, tako i na Transfermarktu, mada je, ruku na srce i dalje teško pomisliti da bi Vojvodina dopustila da ostane bez njega u januaru. 

Ostali stranci su Jusuf Bamidele, Lukas Baros, Mihai Butean, Kolins Sičendže i ostaje da vidimo da li će se Lalatović odreći nekog od njih. Bamidele je došao kao najskuplje pojačanje u modernoj istoriji, Sičendže je otkupljen takođe za "masne" pare nakon odličnih izdanja tokom leta, pa ostaje da vidimo da li će se njihov status promeniti u narednim nedeljama. Svi oni imaju minutažu, utopili su se u sivilo igre ostatka ekipe, a nemaju baš karakter da preokrenu stvari. Nekako se to očekuje više od domaćih igrača i onih koji "osete grb Voše", kako kaže i sam Lalatović.

Andrija Radulović? 

Nije prvi put da Radulović ostane u svlačionici već na poluvremenu. I još manje, nije prvi put da na terenu deluje baš tako da igra za sebe. Ranko Popović je davnih dana pokušao da dopre do Radulovića, da promeni njegov pristup igri, ali, bubice koje ima očigledno nije lako pobediti. Radulović, kada ga ne ide, onda je najgori na terenu, kada ga i krene i uđe u šansu, češće promaši. Jednostavno, osim što mu je karakter veoma upitan, ne može da se pohvali ni realizacijom. Radulović je ove sezone dao tri gola u prvenstvu, sigurno da se od njega očekuje više. 

Zanimljivo, Radulović je na Transfermarktu procenjen na DUPLO više nego Seri - dva miliona, dok igrač iz Obale Slonovače vredi milion, što je ipak dokaz da ni statističari i skauti specijalizovanog portala ipak ne mogu uvek da znaju kako da procene u manje poznatim ligama kao što je definitivno naša.  

Savićević, Petrović, Medojević...? 

Ne znam da li je Lalatović ciljao na nekog od njih kada je rekao da moraju da zaborave svoja imena i prezimena i kako su pre igrali, ali je jasno da su u pitanju igrači sa najdužim stažom i na papiru - najveća imena. Navijači Vojvodine i dalje čekaju da Savićević ponovi onu partiju sa "Johan Krojf arene", kada je bio možda i najbolji pojedinac na terenu. Savićević nema konstantnost u igri, zaista nekada odaje utisak nonšanlatnosti, ali to je i do njegovog stila igre, ne nužno i do karaktera. 

Petrović i Medojević su velike radilice, igraju na pozicijama gde moraju da igraju u oba smera i zaista se očekuje da oni, uz Poletanovića naprave iskorak i na mentalnom planu pomognu ekipi da preskoči sve psihološke barijere. 

Lalatović (ni)je kritikovao samo igrače? 

Igrači ne dolaze sami u klub, za pojačanja je zadužen sportski sektor, a na konferenciji je otkrio da je i sportskom direktoru Marku Jovanoviću rekao da se igrači dovode i po karakteru, ne samo po fudbalskim kvalitetima. Takođe, pecnuo je i svoje prethodnike ako su dozvolili i trpeli ponašanje pojedinaca, mada je i tu pitanje koliko se Božidar Bandović pitao za sva imena i pojačanja, jer Ranko Popović nije selektirao ekipu (došao u avgustu, a otišao u decembru 2023). Mentalitet igrača pri odabiru pojačanja očigledno je Lalatovićeva važna stavka i to je jedan od razloga zbog čega i kaže da mu nije potreban toliki broj stranaca. 

Deluje da Lalatović vapi upravo za mentalitetom svog jučerašnjeg rivala, da njegova ekipa treba da igra kao Mladost, da uzme 100% tih "drugih lopti", ako već ne uspeju, a uspevali su neretko da uzmu i iz prve. 

Upravo zbog toga se i očekuju nove promene, ukoliko se sportski sektor složi sa Lalatovićem, januar bi, ako finansije dozvole, mogao da bude takođe buran na "Karađorđu". Odgovor na jedino pitanje na koje nije Lalatović želeo da odgovori, ko su ti igrači na koje je mislio, mogli bismo da dobijemo i pre roka, u narednim utakmicama, ukoliko pojedinci budu preseljeni na klupu. 

Zaključak - svi moraju bolje da bi Voša bila bolja 

Lalatović je po povratku u klub takođe u svom stilu samouvereno govorio da sa ovom ekipom Vojvodina mora da bude druga. Nakon nekoliko treninga i utakmica taj entuzijazam je spao u realnost i cilj da budu barem treći, dok je sinoć trener Voše ipak krajnje objektivno spustio loptu napadom na "top 4" i finale Kupa Srbije. Sigurno da ni sam Lalatović nije mogao da pretpostavi da će ovoliko morati da se bavi pobedničkim mentalitetom i karakterom svoje ekipe, jer je svojom energijom upravo uspevao da izvlači iz svih svojih ranijih ekipa i preko 100% njihovih mogućnosti. Ali, s druge strane, šta znaju stranci ko je Nenad Lalatović i šta je njegova "ludačka" energija? 

Jasno je da svi moraju da naprave iskorak. Lalatović kao trener, na terenu i u glavama igrača. Igrači, to se podrazumeva, jer je trener Voše zaista u pravu kada kaže da Vojvodina nikada nije bila ovako finansijski stabilna i da su uslovi u klubu nikad bolji. I naravno, sportski sektor na čelu sa Markom Jovanovićem da dovede pojačanja u skladu sa potrebama trenera. Ali... ni to nije lako kada klub smeni pet trenera u manje od dve godine. 

I baš zato, svi moraju bolje, da bi Vojvodina bila bolja i da bi se navijači vratili tamo gde žele i gde im je mesto.