Pet razloga zbog kojih navijači u četvrtak moraju da budu uz Vošu i Božu više nego ikad

Pet vezanih poraza, posle onakvog izdanja na "Johan Krojf areni", najbolji je pokazatelj koliko fudbal nekada može da bude surov.

Ukoliko ne gledamo širi kontekst, što na ovim prostorima tako često radimo, onda će većina reći da se Božidaru Bandoviću trese klupa. Ako ipak, pogledamo širi kontekst, onda je jedini pravi odgovor - navijači, simpatizeri i svi oni kojima je stalo do Voše, u četvrtak moraju da napune do poslednjeg mesta "TSC arenu", da potroše grla i dlanove i stanu uz svoju "staru damu" više nego ikad. 

Ovo su i ključni razlozi za to:

Gostovanja i najteži raspored 

Vošino domaćinstvo TSC-u na "TSC areni" je ogledalo koliko je početak ovog leta prelud i nepravedan. Kada su krajem juna počeli radovi na terenu "Karađorđa" uz napomenu da će biti završeni do kraja avgusta, delovalo je da to nije ništa strašno i da će se Voša brzo vratiti pred svoje navijače i na svoj "Karađorđe". Međutim, raspored Vojvodine je u periodu borbe za Evropu - paklen. 

U prvih sedam kola, za koje se sigurno znalo da "Karađorđe" neće biti završen, Vojvodina je imala četiri rivala koji su prošle sezone završila u top 6 - Čukarički i TSC, a slede i gostovanje Radničkom 1923 odmah posle Maribora i za kraj avgusta gostovanje Partizanu u Humskoj. Usput, odložen je meč sa Novim Pazarom, pa na papiru deluje da su lakše utakmice bile samo Tekstilac na otvaranju sezone i potom Napredak na "domaćem" terenu u Bačkoj Topoli 27. avgusta. 

Kada na to dodamo da je Voša odmerila snage sa velikim Ajaksom, koji je potom i u pobedi nad Panatinaikosom potvrdio koliko se popravio sa Fariolijem ove sezone, onda je ipak jasno da raspored nije mogao da bude gori.  

Maribor najvažnija utakmica u sezoni 

Poraz u Mariboru je ruku na srce bolan i po svemu viđenom "nepravedan". Umesto 0:1 i promašaja čistog zicera Mihe Ivanovića, 30 sekundi kasnije Butean je napravio penal, koji je Carević odbranio, ali je Iličić opet imao sreće da mu se lopta odbije pravo na nogu. Potom je u nadoknadi opet Miha vratio loptu glavom u peterac, sevnuo je poslednji napad i nesrećni gol za 2:1.  

Voša je igrala sa igračem manje, Medojević je ostavio igrače na cedilu, a samo 10 sekundi pre njegovog starta sudija je propustio da svira čist faul nad Njegošem Petrovićem. To nije opravdanje, već činjenica. Tok utakmice je bio takav da je nekako iako je Voša kontrolisala situaciju, ništa joj nije išlo na ruku. Ovo nije bila utakmica u kojoj se Voša nemoćno branila, zasluženo izgubila i strepela od jačeg rivala. 

Maribor je ekipa koju Voša može da dobije uz pomoć svojih navijača. Ova utakmica dobija i epitet najvažnije u sezoni, jer popravnog nema. Posle Ajaksa, Voša je znala da joj ostaje Liga konferencija, a ukoliko ne pobedi u četvrtak, ostaje joj Super liga u kojoj je upisala dva bolna poraza od direktnih rivala. 

Božidar Bandović i dalje pravi čovek na pravom mestu

Ono što je najpogrešnije u ovom momentu jeste da trenutni rezultati budu mera za njegov rad. Jer, svako ko je prošlog i ovog leta gledao Vojvodinu, zna da su porazi Radoslava Bataka i Božidara Bandovića doslovno - nebo i zemlja. Ona Vojvodina nije igrala ovakav fudbal, nije bila ni blizu da prođe APOEL, niti da parira Crvenoj zvezdi i Partizanu u prva dva kola. Apsolutno je bilo po svemu viđenom očekivano da dođe do smene na klupi, što sada ne sme da bude slučaj. 

Božidar Bandović uspostavlja sistem i ideje za koje je potrebno vreme i porazi će biti sastavni deo na putu ka cilju, a to je - jesen u Evropi i makar treće mesto na kraju sezone. Prelazni rok je odrađen kako treba, doduše, sada nedostaje jedan dobar golgeter, pošto je Aleksa Vukanović zaradio tešku povredu kolena. 

Pobeda protiv Maribora može doslovno da bude prelomna tačka i preokret sezone. Nakon te utakmice sledi gostovanje u Kragujevcu, a potom odmah potencijalno gostovanje Đurgardenu ili Ilves Tampereu. 

Igra dobra, golovi moraju doći

I ovo je jedan od bitnih faktora za podršku. Vojvodina je podbacila jedino protiv Čukaričkog protiv kog je Bandović odlučio da potpuno rotira ekipu koja nije ispunila očekivanja. Za razliku od nekih ranijih duela sa TSC-om, kada su rivali bili bolji na terenu, to nije bio slučaj u nedelju. Voša je opet kontrolisala igru, imala je šanse, posebno onu koju je prokockao Bamidele, a na to treba dodati da su dva gola poništena zbog milimetarskih ofsajd pozicija. 

Kao što je priznao i sam Bandović, preuzima odgovornost, ali primljeni golovi u prvom poluvremenu su apsolutno nedopustivi. Kod prvog je Butean ispao kao iz voza, a kod drugog Sičenje, a potom je i Pejić ostao sam kao duh na nekih 14-15 metara. Defanziva, jasno, mora da se unapredi ako žele da pobede Maribor. 

Promena mentaliteta kod navijača, baš kao i kod igrača

Ovo je možda nešto što se neće svideti pojedinim grupama navijača, koji su počeli da ponavljaju one reči iz februara kada su terali Božidara Bandovića. Novosađani su nekako navikli da posle nekoliko loših rezultata traže smenu trenera. Iako bi tradicija i iskustvo u takvim situacijama trebalo da ih podsete, da su te promene češće bile - pogrešne. Ako izuzmemo dolaske Ranka Popovića i Božidara Bandovića, teško da se može reći da su dolasci novih trenera bili koraci unapred u odnosu na prethodnike u proteklih nekoliko godina. 

Jer, niti je Slavoljub Đorđević napravio iskorak posle Nenada Lalatovića, niti Dragan Radojičić posle Slavoljuba Đorđevića, niti je Radoslav Batak pokazao da je pravo rešenje posle Milana Rastavca. 

Pobednički mentalitet i generalno energija oko ekipe se gradi strpljenjem i radom. Božidar Bandović je jedan od retkih trenera koji je u tako kratkom vremenskom periodu toliko uspeo da promeni mentalitet Vojvodine i zbog toga i Novosađani zaslužuju da sebi daju nekad oduška od zadrtosti i teranja trenera posle nekoliko poraza. I da umeju da razlikuju poraze od prošlog leta i ovih sada. Jer, je razlika ogromna.

Publika u Novom Sadu, iako je neretko glasnija na internetu nego na tribinama, takođe treba da pokuša da promeni svoj mentalitet i da oseti kada je pravi trenutak za podršku. Da prepozna potencijal ekipe i potencijal trenera i da ima strpljenja. Jer, nije Vojvodina baš proteklih godina često imala priliku da bude u situaciji u kojoj je danas. 

APOEL je otresao onu Vošu, leto ranije se Evropa nije ni igrala, a onomad sa Slavoljubom Đorđevićem se strahovalo i od Panevežisa. 

Zato, dragi Novosađani, u četvrtak, Bačka Topola. Nije na kraj sveta. Podrška veća nego ikad. 

Pobeda protiv Maribora doslovno može da promeni sve. Jesen u Evropi nije toliko nedostižna kao što se u prvi mah čini posle ovih pet poraza.