Pobediti Real Madrid je najmanje fudbalska stvar, a ko to zna bolje od Pepa?

Ako neko ume da igra Ligu šampiona, bez obzira na sve okolnosti, onda je to - Real Madrid. 

Pisaće se knjige i izučavaće se na fakultetima i trenerskim školama kako je Real Madrid prošle sezone praktično u svakoj rundi imao "sreće" i stigao do trofeja. Kako je moguće da se kaže da je neko toliko puta pobedio i da je faktor bila i "sreća"? Pa, zaista teško. Istovremeno, to je stvar i veličine, tradicije, znanja, iskustva, pomalo taktike i možda kada se sve to sabere zajedno - samopouzdanja. A to ima? I Real Madrid, a možda i više Karlo Anćeloti. 

Jedan od bližih novinara svlačionici Reala takođe je samouvereno i javno pisao o tome kako će Real pokušati "nefudbalskim" stvarima da pobedi sve one fudbalske u kojima je tim Pepa Gvardiole zasigurno bolji. On kaže u kratkim crtama da je plan napraviti potpuni dizbalans u ekipi Sitija, jer je Real "namirisao" krv u prvom meču i video da iako imaju strašnu ekipu, igrači "građana" takođe strahuju pred veličinom Reala. To se posebno osetilo u drugom poluvremenu kada je Siti delovao kao potpuno drugačiji tim u odnosu na sve one utakmice u kojima melje rivale.

Taj novinar kaže da je plan sledeći:

- Odugovlačiti u uvodnim minutima i što pre uneti nervozu i sumnju u igrače Sitija.

- Ne žuriti da svaka lopta što pre i po svaku cenu stigne do Vinisijusa, već sačekati baš taj jedan trenutak kada će sigurno rešiti Kajla Vokera i rešiti meč.

- Izdržati prvo poluvreme, ukrasti što više od tempa Sitijeve igre, usporiti ga, ako je potrebno, cepkanjem igre na sve načine. 

- Pokazati da Real Madrid Ligu šampiona igra kao da je partija šaha na fudbalskom terenu, sa pokeraškom facom, gde blef može da pomogne i odluči pobednika.

- Biti spreman da patiš, ogromnim delom tokom 90 minuta i ne imati problem sa tim. Naprotiv, ti si Real Madrid, prihvataš da patiš i da nemaš loptu, znajući da kada je dobiješ - naći ćeš način da opet pobediš. 

Ukratko, u Madridu imaju samopouzdanje da se bave tim svojim "mind-fuck games", koje su često izluđivale upravo - Pepa Gvardiolu. Jer, ma koliko delovalo da je i Katalonac jak u njima, nije na nivou Reala i kada dođe do duela sa njima, njegova želja da ih i nadigra i pobedi, nadjačava ideju o psihološkim igricima.

Ako se ne sećate, pred jedan duel upravo sa Realom, kada je na klupi sedeo Žoze Murinjo, predao je štit upravo u tim igricama koje su najprisutnije u duelu sa Madriđanima.

"Murinjo je je**ni pobednik ovde i to odmah priznajem. Ne mogu ga pobediti u sali za konferencije, u medijima niti to želim da radim i da se upuštam u te stvari. Moja mera je teren i ja hoću da ga razbijem dobrom igrom", rekao je Pep pre više od decenije.

Upravo su dueli sa Realom sve to, van terena. Da bi se Real pobedio, moraš da budeš toliko bolji na terenu, da sve ove psihološke igrarije ne mogu ni da prismrde potencijalnom ishodu. A to je praktično - nemoguće.

Najbolji primer za to upravo je eliminaciona runda i put Reala ka finalu prošle sezone. PSŽ, Čelsi, Mančester siti, finale sa Liverpulom. Potpuno ludilo kako su se iznova i iznova vraćali, u trenucima kada su bili na konopcima, kada nisu igrali ništa i kada im je u svakom trenutku gol visio u vazduhu.

Da li se sećate kako ih je PSŽ pojeo u prvom meču kada je Kurtoa odbranio penal Mesiju? Da li bi Real mogao da se vrati posle potpuno objektivnih 2:0 umesto 1:0? Da li bi sudija svirao faul da su akteri bili Mbape i Kurtoa, a ne Benzema i Donaruma kod onog gola koji je promenio sve? 

Da li se sećate kako je zanemeo "Bernabeu" na 0:3 protiv Čelsija i kada je usput poništen sumnjiv gol Markosa Alonsa? Da li se sećate potom onog Modrićevog pasa za Rodriga u 80. i nekom minutu za 1:3 i produžetke gde niko više nije verovao da Čelsi može da se vrati? 

Šta tek reći za dvomeč sa istim ovim Sitijem u kom je gol Kurtoe konstantno visio u vazduhu? Siti je imao 2:0 pa 3:1, pa 4:2 i Real se kao Feniks vratio ni iz čega. Ne iz dobre igre, one na terenu, već one u kojoj su oni nekako najbolji. Siti je u revanšu imao 0:1 i dva minuta su ga delili od finala. Onda je opet taj Rodrigo dao dva gola. Neobjašnjivo. Ali, to je Real Madrid, definišite to kako želite, ali najpreciznije je - Real Madrid. 

To Pep večeras mora da pobedi. To nije samo fudbalski tim, već sve ono što on predstavlja. I još više, ono što svaki igrač Reala zna da poseduje uz beli dres na sebi, što mu donosi tu neku super moć, nadljudsko samopouzdanje za šta savršena fudbalska igra tokom 90 minuta ne mora da bude dovoljna.

Da li iko to zna bolje od Pepa Gvardiole? 200%-Katalonca, polaznika "La Masije", bivšeg kapitena, trenera Barselone koji je oduvek najviše voleo da pobedi Real Madrid? 

Pep će biti spektakularan u igri na terenu, Real u svemu onome ostalom. I ne može se reći neka pobedi bolji, jer je Real taj koji je promenio tu frazu, toliko puta u svojoj istoriji. Mora da pobedi onaj koji ne obraća pažnju na "mind-fuck games" i bude brutalan, kao da prekoputa nije Real Madrid. Ali, kako je to moguće? Saznaćemo od Pepa, večeras od 21.00...