Sa koliko nula piše se tuga? Zna PSŽ najbolje

PSŽ može kako hoće, njih niko ni ne smatra evropskim velikanima - Pari Sen Žermen je opet ostao bez Lige šampiona.

Kada su dobili Borusiju Dortmund, u prestonici Pariza su prerano počeli da hlade francuski šampanjac. Pena im je ušla u nos, jer su naglo odlučili i da ga eksiraju direktno iz flaše. I izašla na uši. Kao i prečke i stative. 

"Tuga, to je sada preovlađujuće osećanje. Kada je rezultat takav, naravno da je teško. Neizvestan meč, ali da budem iskren, mislim da smo morali da pobedimo. Uputili smo 31 udarac ka njihovom golu, četiri puta pogodili okvir gola – fudbal je nekada tako nefer, ali je takav - nagrađuju se oni koji daju golove, a ne koji igraju bolje i stvaraju više šansu", rekao je Luis Enrike posle meča.

Borusija Dortmund je apsolutno zasluženo u finalu Lige šampiona. Ko onakvo izdanje smatra antifudbalom i poredi ga sa onim što su nekada radili Žoze Murinjo i Dijego Simeone, baš nema pojma o fudbalu. 

Jer, Borusija je na "Parku prinčeva" napravila ukupno šest prekršaja za 90 minuta, a prvi negde pri kraju prvog poluvremena. Nisu se bavili raznim forama, prenemaganjem, startovima za zatvor ili svakim prekršajem na ivici kartona, pa kukanjem kod sudija, zadirkivanjem četvrtog i svime onim što bi recimo, u istoj situaciji u svom "prajmu" radili Murinjo ili Simeone. 

Ne, ono je bila čista odbrambena disertacija Edina Terzića, o čijem putu ste mogli da čitate odmah sinoć posle utakmiceodmah sinoć posle utakmice. Borusija je bila spremna i znala je da će da pati i spremala se na to. Znali su gosti i ako napadnu više i otvorenije od onog, ko zna koliko bi još prečki i stativi Parižani pogodili, pa bi nešto završilo i u golu. 

Drugo, PSŽ je iz godine u godinu klub koji troši najviše novca na tržištu. Nema tog leta tokom kog Naser Al Kelaifi ne izvuče iz slamarice džakčić od 300-400 miliona da opet "malo gradi tim za budućnost", dok je sadašnjost tragikomična, eto sad će i decenija. Jer, Kilijan Embape je stigao 2017. godine, zajedno sa Nejmarom i napustiće PSŽ posle osam godina, a najbliži je bio trofeju 2020. kada je Bajern Minhen ipak bio prejak u lisabonskom finalu. I odlazi tmuran, nezadovoljan i neispunjen. Ostao je 2022. zbog Lige šampiona, dobro, i onih 100 miliona za vernost i još dodatnih 100 kroz plate, ali to su samo formalne sitnice. 

Usput, uslovio je klub da oteraju Nejmara, a nije se bunio ni zbog Mesijevog odlaska, ako mu dovedu francuske drugare iz vrtića. Randal Kolo Muani od 95 miliona evra, odigra ukupno 42 minuta u eliminacionoj fazi Lige šampiona i ne uđe kada ekipa juri finale LŠ, uz jedan gol u grupnoj fazi. Gonsalo Ramoš nije bio ništa bolji, osim što je imao bolju minutažu, plaćen je 65 miliona i nije dao nijedan gol u LŠ. Manuel Ugarte je došao za 60, nije video terena u polufinalu, odigrao je jedva 20 minuta od osmine. Tu treba dodati i Dembelea od 50 miliona i Barkolu od 45, koji jesu bili značajniji za ekipu, posebno prvi. Ali, Dembele više troši lopti nego srpska snajka gastarbajterka evre kada poveže praznike u Srbiji, od 1. do 7. I što je najgore, dao je dva gola u LŠ, oba svojoj Barseloni, kada je i jedino odigrao kako treba. Kang In Li je došao za 22 miliona, Lukas Beraldo za 20 i na to su došli kao slobodni Milan Škrinjar i Marko Asensio. 

Kada se sve sabere, PSŽ je potrošio skoro 450 miliona evra za pojačanja, samo prošlog leta. Ok, zaradili su čak 90 od Nejmarovog odlaska, samo zbog burazerskih kombinacija sa arapskom braćom, jer kada je fudbal i pranje novca u pitanju, Arabija i Katar pruže ruke jedni drugima i namignu i kažu "dođem ti". 

PSŽ je veliki, ali sjajan luzer. Tamo nije isto kada izgubiš, nego recimo u velikim klubovima poput Barselone, Bajerna, Liverpula. Oni danas pričaju o svetloj budućnosti i najmlađem timu u Ligi šampiona. O timu na koji je samo letos potrošeno bezmalo 450 miliona evra, ALI - niko nije skoro imao tako skup, a mlad tim. I koji tako pogađa prečke i stative i nema sreće. 

Al Kelaifi je sebi dao čak i za pravo da na pitanje novinara o statusu Luisa Enrikea odgovori kontra pitanjem - "znate li vi išta o fudbalu?". Kao da nije smenjivao trenere posle svake manje ili veće bruke u Ligi šampiona. Eto, Lućo je tek sedmi u eri šeika, posle Karla Anćelotija, Lorana Blana, Unaja Emerija, Tomasa Tuhela, Maurisija Poketina i Kristofa Galtijea. I kako sme iko da ga pita o smeni trenera, ako bilo šta zna o fudbalu? 

PSŽ je ispao iz Lige šampiona, i to nekako, zaista više nije ni vest. I, nažalost ili ne, ali je i potvrda da novac ne može da kupi etiketu velikog kluba. "Park prinčeva" pravi paklenu atmosferu, PSŽ ima strašan tim iz godine u godinu, privlače i dalje najbolje igrače i nude im najjače ugovore.

I? 

Na kraju, sve se svede na isto. Osvojili smo Ligu 1, ostaje nam i taj Kup, pa da se pomolimo da nam ipak ne ode Embape. Ali, odlazi, i to u Real Madrid. Sa kojim će osvojiti Ligu šampiona. I "Zlatnu loptu". Sve ono što ne može da se osvoji kada si u zlatnom kavezu i neprirodnom fudbalskom staništu. I gde ti je dozvoljeno da okupiš burazere iz kraja u ekipi, da se u svlačionici priča francuski, pa makar to koštalo 100, 200 ili 300 miliona evra. E, ni promila od toga nema kod "pape" Pereza i Don Karleta. I zato će Real Madrid verovatno do novog finala i titule prvaka Evrope, iako od sinoć svi ljubitelji fudbala, posebno oni neutralni, navijaju za "žuti zid".

Kapa dole Edinu Terziću, jer koliko je ovo veliki poraz za PSŽ, njegova je još veća pobeda. I dokaz da je za finale Lige šampiona potrebno znanje, taktika, disciplina i besumična borba i najvažnije - da svih 11 gine za svoj tim, kao jedan. 

Nešto, što PSŽ nikada nije umeo niti će umeti da radi. I to ni Luis Enrike neće moći da promeni. Ni Kelaifi da kupi.