Voz za kojim je prerano trčao u Barsi, Pepu je u Mančesteru pobegao

Totenhem, Bornmut, Sporting, Brajton, opet Totenhem, pa Fejnord - šest šamara koje je doživeo Pep Gvardiola i ogrebotine koje pokazuju i da mu je - i previše stalo i/ili možda gubi kontrolu ili oba pomalo? 

Mesec dana je prošlo od kako je Pepov Siti poslednji put pobedio. U tih 30 dana, primio je 17 golova. Povrede nisu razlog ni izgovor, jer ih je Siti imao i ranijih godina, osim, sigurno Rodrijeve, koji je bez imalo dokazivanja na terenu, pokazao da je zaslužio "Zlatnu loptu". Niko nema uticaj na igru svoje ekipe kakav ima on, a da to malo ko može da vidi golim okom.

Situacija u kojoj se nalazi Pep Gvardiola, njemu nije strana. Naprotiv, samo što je tada, kada je uvideo da je izvukao maksimum iz svojih igrača, otišao iz Barselone. Znajući da napred više ne može. Siti ne može da bude bolji od onog što je bio u protekle dve godine. Nemoguće je. Ali, Pep je ovaj put odlučio da ostane. O razlozima zašto nije postupio isto kao i 2012. kada je napuštao Barselonu, mogu samo da nagađam. Prvo, do Barselone mu je sigurno mnogo više stalo. Drugo, želeo je da ode na vrhuncu, u strahu da u narednim godinama neće uspeti da ponovi sve ono, a to je mnogo - 14 trofeja u četiri godine. Dve Lige šampiona, tri titule, najlepši fudbal i najbolja ekipa u istoriji. Treće, priznao je sebi da je "iscedio" Mesija, Inijestu, Ćavija, Pujola, Pikea i da oni mogu da ostanu na vrhuncu, u zenitu svojih godina, ali ne sa njim.

Ali, prethodno je, Pep u jednom trenutku znao da mora da se promeni. Leta 2010. godine, prelazni rok bio je nikad tiši, i nikad manje nije se pitao - Gvardiola. Dobio je od Đoana Laporte (Feran Sorijano kao mozak operacija na transfer pijaci je otišao) - Zlatana Ibrahimovića umesto Samjuela Etoa, a Dmitrija Čigrinskog umesto Rafaela Markeza. Priznaćete da 14 godina kasnije kada svi toliko poznajemo Pepa, znamo da to nikako nisu bile njegove odluke. I Barsa je u sezoni 2009/10 osvojila "samo" titulu, SP za klubove, Superkup Španije i Superkup Evrope. Ali, poraz od Murinjovog Intera obeležio je njegovu sezonu. Energija nije bila dobra. I onda je odlučio da napravi revoluciju. Nešto drugačije. Nije se libio da se posle godinu dana zahvali i Zlatanu i čupavom Dimitriju, a umesto njih da dovede Davida Vilju i Havijera Maskerana, nacrtane za njegove potrebe.  

Upravo su se takve stvari ponovile Pepu i sada. Netipični letnji prelazni rok za Pepa definitivno je povratak Ilkaja Gundogana i dolazak samo Savinja, u momentu kada je ostao bez Hulijana Alvareza. Pep po svojim potezima tokom sezone kao da i sam sebi priznaje da je pogrešio što nije na vreme počeo smenu generacije i osveženje tima po receptu Johana Krojfa "i najbolja ekipa mora da promeni dva igrača svake sezone kako bi nastavila da raste". Pep to nije uradio i sa tim je možda zakasnio.   

Kevin De Brujne je najveći majstor igre u eri Pepa Gvardiole, ali je ova sezona pokazala da više ne može. Nije kao pre, decenija paklenog ritma u Premijer ligi učinila je svoje i telo je reagovalo. Odlaskom Alvareza i početkom kraja Kevina De Brujnea, oduzeto je i jedno dobrih 50% šansi za Erlinga Halanda da bude najbolji u onome što jeste - na pravom mestu u pravo vreme, da postigne gol. Bernardo Silva možda na papiru nema toliko godina (30), koliko je mnogo više kada shvatite da vas Pep vodi iznad granica svojih limita osmu godinu u nizu. Isto tako, ni Riko Luis nije novi Kajl Voker, niti je Žeremi Doku krilo za Pepove potrebe u trenucima kada ne ide. 

Takođe, Pepov veliki problem je kada u ekipi imaš najboljeg na svetu, a istovremeno, moraš da imaš i nekog ko može da ga odmeni. Niko neće da bude zamena ni Halandu ni Rodriju. Rodri je nezamenjiv, ali Pep se nije ni potrudio da u ekipi ima igrača koji može da uskoči i zaigra umesto njega. Kovačić nije zadnji vezni koji to može da igra sam. Gundogan još manje, to je pokazao i u Barseloni prošle godine. I tu je izgubljen prvi deo balansa, drugi je taj bez pravog De Brujnea. I Siti, odjednom, umesto najbolje ekipe na svetu, izgleda kao raštimovani bivši orkestar, okupljen u staračkom domu koji pokušava da se uštima sa aparatima za uši. I tako, jasno, ne ide. Nije to taj isti zvuk i harmonija.  

Da li je Siti potrošen?

Ovaj tim - jeste. Da li to znači kraj? Naravno da ne. Pep je aprila 2012. posle poraza od Čelsija u polufinalu saopštio da odlazi. Taj poraz od Čelsija komotno je mogao da bude ubedljiva pobeda. Gledao sam ga uživo na "Kamp nou" i svaki detalj "pamtim to kao da je bilo danas". Barsa je imala 2:0, igrača više, Mesi je pogodio prečku iz penala. Umesto 3:1 i 11 prema 10, na kraju je bilo 2:2. Nijanse su u pitanju. Barsa je tada bila "gotova", potrošena. Da je prošla Čelsi, igrala bi sa Bajernom. Možda bi osvojila novu Ligu šampiona. Ali nije, i mnogi su je tada otpisali. Mnogi su čak i Pepa. Da se preigrao, prekombinovao, prefilozofirao. 

Isto sada govore o Sitiju. Pep je u najtežem trenutku, možda i u karijeri. Potpisao je novi ugovor, Siti je propustio šansu da kapariše Rubena Amorima, Ćabija Alonsa, dok ne deluje da u klubu baš mirišu Mikela Artetu nakon rivalstva koje je izgradio protiv bivšeg kluba. 

I tako, Siti je zaglasio sa Pepom, a Pep je zaglavio sa Sitijem. Celu sezonu mora da izgura bez Rodrija, a ako ne osvoji nijedan trofej, opet će ga nazivati ćelavom prevarom. Njemu ne sme da se omakne sezona bez trofeja. I oni koji ga voli(mo) i oni koji ga mrze, čekaju da se i to čudo desi. Prvi da ga brane, drugi da dočekaju da kažu "esam reko da nije kao Ferguson". 

Da li verujem da će se Pep izvući?

A kada nije? Pogledajte samo bez kojih legendi Sitija je ostajao, kako ih je menjao (nemoj reći da je imao para, imao ih je i Junajted pa je uporno kupovao pogrešno, o Čelsijevoj milijardi da ne govorim), i kako je ostajao konkurentan osam godina u nizu. I koliko je kao trener konkurentan, inovativan, korak ispred svih - punih 16 godina.

Kada je zapeo prvi put, (te 2010. koju sam pomenuo) počeo je da igra bez prave devetke i napravio je najbolju lažnu u istoriji fudbala (da, Mesija). Kada je zapeo drugi put, bez prave devetke, doveo je Erlinga Halanda i svi znamo šta se desilo. I svi znamo šta će se opet desiti. 

Za kraj, mogu samo da savetujem Redse da povuku ručnu i ne upisuju tako lako pobedu za titulu u nedelju. 

Kvota 3,13 na dvojku? Zaokruženo.