Peđa se priseća: "I dalje razmišljam o tom šutu..."

Predrag Stojaković je definitivno jedan od najboljih šutera svih vremena. 

Videli su to i oni koji su igrali sa njim, i oni protiv kojih je on igrao, videli su to i u dresu reprezentacije kada je blistao na EP 2001. godine u Turskoj i godinu dana kasnije u Indijanapolisu na Mundobasketu. 

Peđa je u intervjuu za "Meridijan sport" neposredno pre ulaska u Kuću slavnih istakao da je ponosan na sve što je uradio, ali da ima za čim da žali u svojoj karijeri.  

"Ponosan sam na sve, ne kajem se ni zbog čega. Ali, reći ću vam za čim žalim. Razmišljam o finalu sa PAOK-om, protiv Panatinaikosa, koje smo izgubili u petoj utakmici! Razmišljam o mom šutu 2002. u sedmoj utakmici finala Zapada protiv Lejkersa. To su momenti koji su na mene ostavili snažan utisak. Mislim da se i mnogi moji saigrači sećaju šanse koju smo imali kao ekipa, u tih šest godina koje smo zajedno proveli u Kingsima. O hemiju u timu koja je postojala na terenu i van njega. Naravno i na sve ljude. Kad se osvrneš na karijeru, proletela je brzo kao neki film.  Ali, kada se sve uspori i osvrneš se, onda shvatiš da su na tom putu postojali kvalitetni ljudi koji se našli u bitnim situacijama i pomogli mi. Bila je to uzajamna saradnja, gurali smo se međusobno da budemo bolji, učili jedni od drugih", rekao je Stojaković. 

Grčke se posebno priseća sa velikim entuzijazmom. 

"U PAOK-u nas je bilo sedmorica Srba. U početku su tu bili Duda Ivković, Zoran Savić i Bane Prelević. Kasnije je došao Šale (Dragan Šakota) i odigrao ključnu ulogu u odluci da ostanem u Solunu. Prvi mi je dao šansu da sa 17 godina igram u Evroligi. Posle je bio i sjajan tajming kad sam odlazio u NBA, jer je Diki u istom trenutku potpisao za Sakramento kad sam došao u Kingse. Vrlo je bitno imati tu podršku, ljude koji će da ti se nađu, ne samo na profesionalnom planu, već i u životu. Kad pričamo o ljudima koji su mi bili bitni, uvek sam se trudio da opravdam njihova očekivanja i nadam se da sam uspeo”, rekao je Peđa.

Naziva je i drugom domovinom. 

"Grčka se desila u najbitnijem dobu mog života, u tinejdžerskom uzrastu, posle svih nedaća iz Hrvatske i borbe u Srbiji, konačno sam došao u zemlju u kojoj sam se osećao slobodno i mogao ponovno da živim, a da se ne osvrćem. Jednostavno, da se opustim, budem običan tinejdžer i imam normalno odrastanje. Usput je i grčka liga tada bila jedna od najjačih u Evropi. Šansa da treniram sa najboljim igračima, da se nosim sa najboljima na evropskoj sceni, mnogo mi je pomogla. Grčku doživljavam sa posebnim emocijama, za mene je to druga domovina, posle Srbije", rekao je on.