Konačno, danas gledamo "Rat ruža" u Premijer ligi!

„Rat ruža“ je bio u 15. veku i jasno, nema ništa sa fudbalom, ali kako kažu Englezi, taj sukob „crvenog“ Lankastera i „bele“ kuće Jorka, stvorio je nelagodu koja se zalivala stolećima.

Upravo je rivalstvo gradova Mančestera i Lidsa u doba industrijske revolucije bilo uvod u netrpeljivost koja se u prošlom veku prenela na fudbalski teren. I jedni i drugi navijači baš ne vole rivala, kod Lidsa je to baš izraženo, mada je jedna anketa od pre par decenija, uz Liverpul, kao najomraženijeg rivala „Crvenih đavola“ smestila Lids na drugo mesto, pre Sitija. Doduše, to je bilo pre „arapskih građana“.

Lids je dobio 1906. prvi sudar u „Bank Stritu“, ali su nekoliko meseci kasnije iz Mančestera slavili na stadionu u Zapadnom Jorkširu. Uvek je za Mančester Junajted bilo problematično gostovanje na „Eland Roudu“, tamo su izgubili i u prvom meču u nekadašnjoj prvoj ligi, a legendarni Bobi Turnbul im je dao tri komada od pet koliko je Lids postigao jednog popodneva 1930. godine. Do rata, Lids je bio uspešniji od „crvenih“.

Naravno sa Bezbijevim bebama se situacija promenila pa ih je Mančester Junajted tukao gde ih video, a ti dueli su bili poznati po sudarima braće Čarlton, onaj bolji, Bobi je legenda na „Old Trafordu“, onaj grublji, pokojni Džeki je bio srce i gvozdena pesnica čuvene Lidsove odbrane.

„Rat ruža“ je eksplodirao sedamdesetih kada je Don Rivi stvorio cinični, omraženi, ali i uspešni Lids. Ti su tukli ne ostavljajući nepovređene, a kup dueli sa Junajtedom su bili mitski, često smo gledali ponovljene utakmice u kojima je Lids izlazio kao pobednika. Kako je vreme proticalo, Junajted je rastao, u drugoj polovini sedamdesetih, „Đavoli“ su dobili čuveni meč na Hilsbrou 1977. i zatim u finalu srušili favorizovani Liverpul. Ima ta priča iz tih godina koju možete čuti od navijača oba kluba, Lids i Junajted su se tih godina trudili više da pobede jedni druge, nego rivale koji su dolazili u borbama za trofeje.

Čak i kada je početkom osamdesetih ispadao iz lige, Lids je dobijao kod kuće velikog rivala. Devedesetih je ludilo obnovljeno. Ser Aleks je izbacio Lids u polufinalu Liga kupa, ali su dva Junajteda bila u istorijskoj bici za titulu u godini pre osnivanja PL. Naime, u pitanju je čuvena trilogija, Mančester Junajted je u oba kupa dobio na „Eland Roudu“, sve se, i prvenstveni meč igralo u 18 dana, taj duel u ligi je završen 1:1.

Na kraju sezone, i pored toga što je Fergi osvojio Liga kup, propala je šansa da Mančester Junajted uzme prvu titulu od 1967. Na kraju se radovao Lids, predvođen legendarnim Gordonom Strahanom i naravno Erikom Kantonom.

I onda je tog leta startovala PL, Lids je kao šampiona pao na „Teatru snova“ bilo je 3:0, a onda je Ferguson pitao svoje igrače (uvek se savetovao), koga je najteže čuvati u ligi. Palister i Brus su bii jednoglasni, u pitanju je bio Erik Kantona. Rečeno, učinjeno, tri meseca kasnije u zimu 1993. Erik Kantona je stigao na „Old Traford“ i time je ravnoteža moći zauvek pomerena.

Francuz je postigao gol na „Eland Roudu“, slavio je pred doskorašnjim navijačima, a to je bio i poslednji meč Harolda Vilkinsona na klupi „Belih“. Posle toga pobede crvenih su bile nešto što se podrazumeva, onaj sjajni Lids im je 2002. učinio uslugu, tukao je Arsenal, pa je Junajted osvojio titulu. Te godine odigrali su strašan meč u prvenstvu, Junajted je slavio 4:3 na „Eland Roudu“.

Na kraju pomenimo početak decenije Kao trećeligaš Lids je dobio u FA kupu golom Džermajna Bekforda na cičoj zimi i to je bio njihov prvi trijumf u gostima protiv Junajteda posle gotovo 20 godina. Sledeće godine se Ferguson osvetio, dva gola Majkija Ovena za 3:1 u Liga kupu na „Eland Roudu“.

Sada je novo poglavlje, sa Bijelsom, jedva čekamo današnji meč.