Od Marselina do Marselina, Viljareal uvek mora da bude deo Evrope

Fudbalski klub Viljareal je ove sezone doživeo sudbinu brojnih klubova koji bez nedovoljno finansijske moći nemaju roster da igraju u ritmu četvrtak-nedelja, što se odražava na rezultate. Zato je na mesto trenera vraćen - Marselino Toral.

Kike Setijen je uspeo da zadrži Viljeal u Evropi i nakon odlaska Unaja Emerija, koji je napravio istorijski uspeh osvajanjem Lige Evrope. Ipak, Viljareal je letos morao da investira više u tim, što nije učinio, i to je došlo na naplatu. Ritam četvrtak-nedelja bio je pretežak za skraćeni roster, pa je ceh platio Setijen posle serije loših rezultata. Nakon što su Paćeta i Migel Anhel Teran preuzeli ekipu da treniraju tokom reprezentativne pauze, Viljareal je imenovao dobro poznato ime - Marselina Torala.

On se vratio na mesto uspeha nakon punih sedam godina. U periodu od 2013. do 2016. godine je vodio Viljareal i tu je stupio na veliku scenu. Tim je preuzeo u januaru 2013. i sa njim je Viljareal bio konstantno dobar. U tri sezone je završavao u top 6 timova, jednom je bio i četvrti, a usput je stigao i do polufinala Lige Evrope u sezoni 2015/16.

Marselino je poznat kao trener čvrste ruke i snažnog karaktera, što ga je često i koštalo posla. Upravo je iz Viljareala otišao zbog toga i to baš nakon pomenute istorijske sezone 2015/16. Samo nekoliko dana pre početka sezone, 10. avgusta 2016. Marselino je napustio Viljareal zbog nesuglasica sa upravom. On se nije složio sa oduzimanjem kapitenske trake Mateu Musakiju, kao i oko transfer politike, smatrajući da je tim morao da dobije pojačanja kako bi napravio iskorak. 

Ipak, i bez njega, Viljareal je uglavnom tokom proteklih godina bio tamo gde mu je i mesto - u top 6 timova i redovan učesnik evropskih takmičenja. U sedam sezona između Marselinovog odlaska i povratka, Viljareal je čak četiri puta bio peti, najgori je bio u sezoni 2018/19 kada je bio tek 14. dok je 2021/22 žrtvovao finiš La Lige zbog finala Lige Evrope i sa Emerijem zauzeo sedmo mesto.

U međuvremenu, tokom ovih sedam godina, Marselino je nastavio svoj put. Dve sezone je proveo u Valensiji sa kojom je ostvario i istorijski uspeh osvajanjem Kupa kralja 2018. godine i to pobedom nad Barselonom u finalu rezultatom 2:1. Potom je preuzeo Atletik Bilbao sa kojim je takođe osvojio trofej - Superkup Španije 2021. Treba dodati i da je dva puta stizao do finala Kupa kralja, i to ako se sećate, onog proleća kada su zbog korone odigrana dva finala Kupa u dve nedelje. Odloženo finale iz 2020. zbog koronavirusa, Bilbao je izgubio od najvećeg rivala Real Sosijedada (0:1), a potom i dve nedelje kasnije od Barselone (0:4). I Bilbao je napustio svojom voljom, u leto 2022. godine, nakon čega je uzeo kratak predah. Koliko je cenjen u Španiji pokazuje i činjenica da je više puta bio kandidat za selektora “crvene furije”, ali nikada nije preuzeo nacionalni tim.

Marselino je početkom ove sezone pokušao u Olimpiku iz Marseja, ali je dobro poznato da je tek taj klub haotičan, pa je Španac otišao posle samo sedam utakmica na klupi zbog "privatnih razloga".

Viljareal ima priliku da pred svojim navijačima overi plasman u narednu fazu Lige Evrope. "Žuta podmornica" ima šest bodova i dočekuje Panatinaikosa koji ima četiri, pa je ovo direktan duel za plasman, jer je Ren lider sa devet. PAO je u prvom meču u Atini slavio 2:0, tako da Viljareal ima priliku da se osveti i usput obezbedi i proleće u Ligi Evrope.