Australija na Mundijalima – „Kenguri“ ne skaču visoko

Reč fudbal u Australiji koristi se za jedan drugi sport, takozvani australijski fudbal (sličan ragbiju), sport broj 1 u državi po kojoj je nazvan čitav jedan kontinent. Za „običan“ fudbal Australiijanci koriste reč soker što nam ukazuje da „kenguri“ baš i nisu veliki ljubitelji, za većinu planete, najvažnije sporedne stvari na svetu.

Istorija fudbala u Australiji počinje 1922. godine kada su popularni „sokerosi“ odigrali prvu zvaničnu utakmicu i izgubili od susednog Novog Zelanda sa 3:1.

Zanimljivo Australija nije bila članica FIFA sve do 1966. godine, a kada od fudbala nisu odustali 1951. kada su ih Englezi pobedili sa nestvarnih 17:0 čekanje na prvo mundijalsko učešće nije bio nikakav problem za „kengure“.

Sreća se Australijancima osmehnula u kvalifikacijama za Mundijal 1974. u Zapadnoj Nemačkoj. U baražu za plasman na planetarnu smotru susreli su se sa Južnom Korejom i posle dva remija odlučivala je „majstorica“ koja se igrala na neutralnom terenu u Hong Kongu. Gol odluke vredan premijernog učešća na Mundijalu postigao je legendarni Džimi Makaj i probudio želju naroda da prati i drugačiji fudbal od onog na koji su navikli.

Ipak, nisu se „kenguri“ dobro proveli u Zapadnoj Nemačkoj, u grupi sa domaćinom, Istočnom Nemačkom i Čileom nisu postigli ni gol, ali su barem stigli do boda remijem protiv Čilea.

A na taj prvi mundijalski pogodak čekali su „sokerosi“ dugo, dugo, dugo, baš dugo. Pre toga su prolazili kroz niz neuspeha, većih i manjih u kvalifikacijama za Mundijal. Australija nije videla Svetsko prvenstvo od 1974. pa sve do 2006. godine, a čak četiri puta su bili blizu plasmana, kada su zaustavljeni u baražu. Prvi put za plasman na Mundijal 1986, tada su bili bolji Škoti, Ameriku 1994. nisu videli zbog Argentinaca, tačnije autogola štopera Aleksa Tobina, a četiri godine kasnije imali su sve u svojim rukama, domaći teren i 2:0 protiv Irana sve do 75. minuta, ali su sve prosuli, da bi poslednji u nizu neuspeha doživeli u kvalifikacijima za Mundijal 2002. godine  kada su eliminisani od Urugvaja.

Patnji Australijanaca došao je kraj 16. novembra 2005. godine kada su pred preko 80.000 ljudi na stadionu u Sidneju posle penal-ruleta pogotkom Džona Aloizija ostvarili snove i vratili se na Mundijal posle više od tri decenije.

Verovatno je tim „sokerosa“ na Mundijalu u Nemačkoj 2006. bio najjači njihov sastav ikada. U ekipi koju je predvodio iskusni Gus Hidink osvajač bronze sa Južnom Korejom 2002. godine bilo je pregršt poznatih imena, a ekipu su predvodili šampion Evrope sa Liverpulom Hari Kjuel, čuveni napadači Tim Kejhil i Mark Viduka, golman Mark Švarcer i svim ljubiteljima italijanskog „Kalča“ poznati vezista Mark Brešano.

Australija je u Nemačkoj bila smeštena u grupu F zajedno sa Brazilom, Hrvatskom i Japanom. Na startu šampionata protivnik „kengurima“ bio je Japan, gubili su sa 1:0 sve do 84. minuta, a onda je Tim Kejhil postigao prvi pogodak „sokerosa“ u istoriji Mundijala i označio početak magije. Minut pre kraja meča ponovo Kejhil za potpuni preokret, a jagodicu na šlag torte stavio je Aloizi za prvu, istorijsku pobedu Australije na Mundijalima.

Brazil je bio prejak za Australijance u drugom kolu, tako je susret protiv Hrvatske rešavao učesnika osmine finala. Aktuelni vicešampion sveta i trećeplasirana ekipa na Mundijalu 1998. Hrvatska bila je veliki favorita, ali je Gus Hidink majsotrski pripremio meč protiv „vatrenih“, a pogodak Harija Kjuela za 2:2 označio plasman „sokerosa“ među 16 najboljih reprezentacija na planeti.

U osmini finala 95. minuta „kenguri“ su držali egal sa budućim prvakom sveta Italijom, ali je trenutak neopreznost i faul Lukasa Nila nad Fabiom Grosom za jedanaesterac koji je sigurno izveo Frančesko Toti srušio snove Australijancima.

O tome sa kim su „sokerosi“ bili u grupi i protiv koga su ostvarili jedinu pobedu u Južnoj Africi bolje da vas ne podsećamo. Posle ubedljivog poraza od 4:0 protiv Nemačke i remija sa Ganom, ekipa tadašnjeg selektora, još jednog Holanđanina, Tima Verbeka igrala je za „prestiž“ protiv Srbije koju je i bod rezultatom 2:2 vodio u osminu finala.

Imao je Krasić 100 odstotnu šansu u prvom poluvremenu kada je promašio prazan gol, a onda su u nastavku Tim Kejhil i Bret Holman golom sa 30 metara naterali Srbiji suze na oči, rezervista Pantelić vratio je nadu u finišu, da bi tragičan kraj označio urugvajski sudija Horhe Larionda koji u poslednjim sekundama nije video ili nije želeo da vidi igranje rukom Kejhila. Iz Južne Afrike posle samo tri utakmice Australijanci su se vratili kući, a sa sobom „odvukli“ i Srbiju.

Ispostaviće se da je „kengurima“ Srbija poslednji skalp na Mundijalima. Učestvovali su Australijanci i na dva naredna Mundijala 2014. i 2018, ali  nisu ostvarili pobedu.

U Brazilu 2014. zapala im je izuzetno jaka grupa u kojoj su bili zajedno sa Holandijom, Čileom i Španijom. U takvoj konkurenciji nisu mogli ni do boda, a bili su mu relativno blizu samo protiv Holanđana, ta utakmica završena je rezultatom 3:2 u korist „lala“.

Na poslednjem Mundijalu u Rusiji „sokerosi“ su dobili gotovo identičnu grupu kao i sada u Kataru. Pored Francuske i Danske tada je rival bio Peru umesto ovogodišnjeg Tunisa i nisu se baš dobro proveli. Ipak za razliku od 2014. osvojili su barem bod, i to protiv Danaca u remiju 1:1. Strelac tog i onog počasnog protiv Francuske bio je Mile Jedinak, oba puta pogodio je sa penala.