Brazil na Mundijalima - Skinuli belo posle Marakanaca, ostalo je istorija

Ukoliko kažete reč "fudbal", mnogima će prva asocijacija biti reprezentacija Brazila. I nije to slučajno, "Selesao" je i dalje rekorder po broju osvojenih titula prvaka sveta, učinili su to Brazilci u čak pet navrata i svaki put je bilo nezaboravno.

Brazil je jedina reprezentacija na svetu koja je učestvovala na svim svetskim prvenstvima od osnivanja takmičenja, a kao nacija talentovana za novu igru između dva gola, brzo je pronašla svoje mesto među najboljima na svetu. Početak nije bio lak, 1930. su učestvovali u grupi sa Jugoslavijom i na kraju zvanično zauzeli šestu poziciju, četiri godine kasnije bili su još slabiji kada su ispali još u prvoj rundi. Francuska 1938. donela je prvu medalju i to bronzanu, da bi 1950. godine Brazil i sam ugostio najbolje reprezentacije sveta. Sve sa jednim ciljem – zlato. Sve je išlo po planu, ali su Urugvajci na Marakani šokirali domaćina, preokrenuli rezultat i "oteli" već viđeni trofej u čuvenom "Marakanacu".

Od tada su beli dresovi otišli u prošlost kao odbacivanje loše sreće, pa su Brazilci postali žuti. I tada je krenuo neverovatan niz.

Izvesni tinejdžer Edson Arantes do Nasimento Pele pojavio se na SP u Švedskoj 1958. godine kao 17-godišnjak i zadivio fudbalsku planetu kada je svojim golovima doneo prvu titulu prvaka sveta i to protiv domaćina. Vedeta Santosa je zajedno sa saigračima poput Garinče, Didija, Vave, Niltona Santosa, Đalme Santosa i ostalih odbranila naslov četiri godina kasnije u Čileu protiv Čehoslovačke i tako ponovila podvig koji je do sada uspela samo Italija 1934. i 1938. godine.

Malo ko je Brazilcima davao najveće šanse da se dokopaju titule 1970. godine zbog velike smene generacija, ali je Pele zajedno sa maestralinim Tostaom, Rivelinom, Karlosom Albertom i ostalima zaigrao najlepši fudbal na turniru i ponovo popeo Brazil na krov sveta.

Na sledeću titulu, brazilski narod čekao je pune 24 godine kada se pojavila nova velika generacija "arioka" koje je kao kapiten predvodio Karlos Dunga, dok su najveće zvezde bili Romario, Bebeto, Tafarel, Rai... Ovoga puta, finale protiv Italijana nije bilo preterano atraktivno, meč je odveden u penale, a pamtiće se veliki promašaj Roberta Bađa sa bele tačke koji je tako "doneo" Brazilu novi, četvrti pehar.

Brazilci su i četiri godine kasnije bili blizu "Boginje", ali su u finalu protiv Francuza izgubili sa 3:0, a taj duel obeležilo je fizičko stanje najveće zvezde Brazilaca Ronalda kojem je pozlilo noć pred utakmicu. No, sve se vratilo 2002. godine, po imenima u Južnu Koreju i Japan stigli su možda i najbolji Brazilci svih vremena. Sve je vrvelo od velikih imena - Ronaldo, Rivaldo, Roberto Karlos, Kafu, Lusio, nadolazeći Ronaldinjo i Kaka... Selektor Luis Felipe Skolari posložio je to na najbolji mogući način i sa svih sedam pobeda dominantno stigao do pete titule prvaka sveta za Brazil.

Nakon toga, usledili su rezultati koji ne zadovoljavaju brazilsku javnost, tri četvrtfinala i četvrto mesto na domaćem terenu koje istraumirani Brazilci više pamte po čuvenoj pobedi Nemačke nad "kariokama" 7:1. Ipak, svako novo Svetsko prvenstvo je prilika da se istaknu najviše ambicije kada je Brazil u pitanju i to neće biti ništa drugačije ni ovoga puta.