Engleska na Mundijalima - Zlatna 66, pa prokletstvo koje još traje

Reprezentacija Engleske je svoj najveći uspeh u istoriji ostvarila 1966. godine, kada je na Mundijalu čiji je bila domaćin osvojila titulu. U finalu je savladana Zapadna Nemačka sa 4:2, uz prilično kontroverzna dešavanja na terenu u produžecima. To je, za sada, jedini veliki trofej u vitrinama zemlje koja važi za kolevku fudbala. Nemci su na Vembliju poveli golom Halera u 11. minutu, preokrenuli su Herst u 19. i Piters u 78. minutu, a finale je u produžetke odveo Veber u 90. minutu. A onda gol, za koji se i dan danas ne zna da li je bio ili nije i zbog koga uvek mogu da se poklope današnji kritičari upotrebe tehnologije na utakmicama. Herstu je sudija priznao pogodak u 101. minutu, iako nikada nije utvrđeno da li je lopta celim obimom prešla gol-liniju ili nije? Bilo kako bilo taj detalj je slomio Nemce, pa je Herst svojim trećim golom u 120. minutu potvrdio englesku titulu.

Englezi su tada osvojili grupu ispred Urugvaja, Meksika i Francuske, a do finala su stigli preko Argentine (1:0) i Portugala (2:1).

Od tada ovu selekciju kao da prati neki maler na velikim takmičenjima. Mnogo puta su mogli da odu do kraja, imali su sjajne generacije, ali nisu uspevali, najčešće gubeći u penal-serijama.

Englezi su nastupili na 16 od ukupno 22 Mundijala, a osim titule iz 66. treba izdvojiti i 1990. i 2018. godinu, kada je “Gordi albion” dogurao do polufinala.

Na turniru u Italiji 1990. godine je ekipa koju su na terenu predvodili Pol Gaskojn i Gari Lineker zaista bila blizu da zaigra u finalu. Bila je prva u grupi ispred Republike Irske, Holandije i Egipta, pa se preko Belgije u osmini finala i Kameruna u četvrtfinalu domogla polufinala protiv kasnijeg šampiona Zapadne Nemačke i izgubila na penale. Utakmica se igrala u Torinu, Nemci su poveli autogolom Parkera, a izjednačio je Lineker. Tragičar u penal-seriji bio je Stjuart Pirs. Tada je i nastala čuvena izreka razočaranog Garija Linekera da je "fudbal lepa igra koju igraju 22 čoveka i u kojoj na kraju uvek pobede Nemci". U Utakmici za treće mesto doživljen je poraz od domaće Italije.

Pre četiri godine u Rusiji je Engleska bila druga u grupi, iza Belgije, a ispred Tunisa i Paname. Poraz od Belgije je Engleze odveo u daleko lakši deo kostura nokaut faze, ali ga nisu iskoristili da uđu u finale. Izbacili su Kolumbiju na penale i Švedsku, a u polufinalu se isprečila Hrvatska. Kada je Tripije pogodio za 1:0 u polufinalnoj utakmici u Moskvi u petom minutu, delovalo je da će Engleska u finale. Međutim, Perišić u 68. i Mandžukić u 109. minutu su srušili snove. U meču za treće mesto upisan je još jedan poraz od Belgije.

Poznata je priča da Englezi pre Drugog svetskog rata nisu hteli da igraju na Mundijalima, misleći da to nije za njih i da su oni daleko od ostalih. Pojavili su se 1950. godine u Brazilu i doživeli bolno otrežnjenje, tako što nisu prošli ni grupu.

Četiri godine kasnije u Švajcarskoj su prošli grupu i ispali u četvrtfinalu, od tada aktuelnog prvaka sveta Urugvaja.

U Švedskoj 1958. je Engleska uspela da odigra bez golova sa dominantnim Brazilom, ali ponovo nije izašla iz grupe, dok je 1962. u Čileu baš od Brazila zaustavljena u četvrtfinalu.

Onda je došla titula 1966, a 1970. u Meksiku se Zapadna Nemačka revanširala u četvrtfinalu.

"Godi albion" je propustio Mundijale 1974. i 1978, a vratio se u Španiji 1982. Pod vođstvom Bobija Robsona je prošao u drugi krug, gde je u čevrtfinalnoj grupi ostao iza Zapadne Nemačke, a ispred domaće Španije, što nije bilo dovoljno za polufinale.

U Meksiku 1986. mu je ponovo u kobnom četvrtfinalu presudila Argentina (Maradona), kasniji osvajač. To je jedna od najčuvenijih utakmica u istoriji fudbala, imala je svoju priču i kroz skori rat ovih zemalja oko Foklanda, a Maradona je dao dva antologijska gola, jedan "Božjom rukom", a drugi tako što je nanizao ceo engleski tim, zaključno sa golmanom Šiltonom i ušetao se u gol. Lineker je postavio konačnih 2:1 u finišu meča.

U kvalifikacijama za 1994. je Engleska doživela debakl i nije se pojavila na turniru u Americi.

U Francuskoj 1998. godine ponovo ispadanje od Argentine, ovaj put na penale u osmini finala. Taj turnir bio je zadnja šansa da generacija Alana Širera napravi nešto veliko, na njega se otišlo sa ogromnim ambicijama, ali nije se uradilo ništa. Jedino što je Engleska dobila na ovom šampionatu je Majkl Oven, koji je blistao u meču sa Argentinom (2:2, pa poraz na penale). Taj duel obeležio je i crveni karton Dejvida Bekama u 47. minutu, posle provokacije Dijega Simeonea.

Četiri godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji nepremostiva prepreka bio je Brazil u četvrtfinalu, kada je Ronaldinjo da gol Dejvidu Simenu skoro sa centra za konačnih 2:1. Bio je to čudan turnir, a duel Brazila i Engleske je bio “finale pre finala”. Brazil je kasnije osvojio titulu.

U Nemačku 2006. godine Engleska je poslala snažnu ekipu, Svenu Goranu Eriksonu je to bio drugi Mundijal na selektorskoj poziciji, a u timu je imao Džerarda, Lamparda, Runija, Terija, Ferdinanda, Gerija Nevila, Ešlija Kola, Ovena, Hargrivsa, Džoa Kola… Svi su bili u punoj formi i spremni za trofej, ali je "dželat" u četvrtfinalu nakon penala bio Portugal. Duel u Gelzenkirhenu zavšen je bez golova, a Portugalci su dobili penal-seriju sa 3:1, uz odlučujući gol Kristijana Ronalda, koji se nakon toga sukobio sa svojim tadašnjim saigračem iz Mančester junajteda Vejnom Runijem.

U Južnoj Africi 2010. godine je ova generacija već bila na zalasku, prošla je grupu kao druga iza selekcije SAD-a, a onda debakl od Nemačke u osmini finala. Četiri godine kasnije u Brazilu šokantno ispadanje u grupi. Engleska i Italija su tada eliminisane, a prošli Kostarika i Urugvaj.

Kvota u AdmiralBet-u da će Engleska i u Kataru igrati četvrtfinale je 1.40.