Francuska - Ako pobede, "naši su", ako ne "njihovi"

Često se u prošlosti, ali i sada vodila diskusija u francuskom društvu, zlonamerno komentarisana spolja o sastavu reprezentacije, tačnije broju imigranata koji nastupa za "Gale".

Na kraju krajeva, ljudi pogrešno misle da su njihovi uspesi bili vezani za kraj 90-tih i Zidana koji je bio integrativni faktor tog tima i makar na trenutak doprineo, zajedno sa ostalima smirivanju tenzija u društvu.

Taj tim je u svojim redovima imao desetak igrača koji su poreklom iz drugih zemalja, doduše u pitanju su ključni fudbaleri, ali se olako zaboravlja da su svi prošli kroz francuski sistem i sazreli u tamošnjem šampionatu. U pitanju je generacija koja je na scenu stupila posle velikog prekreta, stvaranja fudbalskih akademija koje su bila posledica neuspeha protiv Bugara (Kostadinov ih je zavio u crno) i neodlaska na Mundijal u Ameriku.

No, deset godina ranije, tim koji je osvojio evropsku titulu kao domaćin i igrao pre i posle toga u završnicama Mundijala, imao je nekolicinu igrača koji po tom kriterijumu (glupom po nama, uzgred rečeno) nisu Francuzi. Manuel Amoros je Španac, kao i Luis Fernandez, Tigana je rođen u Bamaku, a pazite sada ovo, nekoliko igrača je bilo italijanskog porekla. Veliki egzodus Italijana posle Drugog Svetskog Rata je, kako kažu na Apeninima posejao seme francuskog fudbala, čak je i Mišel Platini u tragovima imao italijanku krv (novinari su time objašnjavali njegovu strast prema špagetama u Juventusu, naravno kroz šalu).

Ali, da se vratimo u 1958. kada je Francuska imala odličan tim, predvođen verovatno najboljim evropskim napadačima tog vremena Žistom Fontenom i Rejmonon Kopom.

Verovatno niste znali, ali obojica su imigranti.

Za Fontena je poznat da je rođen u francuskom Alžiru, a iz Marakeša su se njegovi roditelji preselili u Kazablanku. Otac je bio Francuz, majka Španjolka, i upravo je u Maroku Fonten počeo karijeru, odatle ga je dovela Nica.

Ali, većina ne zna da Rejmon Kopa nije Francuz, već Poljak.

Veliki napadač koji je bio i najbolji igrač sveta 1958. (do 1995. i titule koju je osvojio Žorž Vea, igrači van Evrope nisu ulazili u konkurenciju). Sjajni Kopa je formirao zadivljujuće partnerstvo ne samo sa Fontenom i reprezentaciji već Puškašom u Realu, osvojio je tri titule prvaka Evrope i dve titule španskog šampiona za tri godine u Madridu.

Kopa je u stvari Rajmond Kopaševski dete poljskog rudara rođeno u blizini Lila, u rudnicima u kojima su radili Poljaci, posmatrani kao građani drugog reda. Kako je sam napisao u autobiografiji, video je kao klinac da ga čeka sudbina oca i starijeg brata koji su izlagali živote svakoga dana pod zemljom, ustajući svakog jutra u četiri sata.

Naravno da je želeo da pobegne od takvog života. Pokušavao je u Lilu da nađe posao kao električar, međutim, čim bi čuli da je Poljak okretali bi glavu, nisu želeli da "stranci" napuštaju rudnike. Rajmond je počeo da radi u rundiku, vozio je kolica sa ugljem, a da nije bilo nesreće, svet bi ostao lišen njegovog umeća. Srušio se zid na ulazu u tunel, imao je sreće da preživi, spasili su mu i ruku, ali je ostao bez prsta, nije više mogao da radi u rudniku. Nesreća ga je oslobodila i dalja mu šansu, u 18. godinise prijavio na takmičenje lokalnih fudbalskih talenata, završio kao drugi i dobio šansu u Anžeu, nakon čega je dobio poziv za Rems, najbolji francuski i jedan od najboljih evropskih klubova tog vremena. Bio je veoma nizak, prozvali su ga "Napoleon", doduše ne Francuzi, već španska "Marka" kada je pojačao Real.

Zanimljivo da strašni fudbaler nije mogao da igra za mlađe selekcije "Petlova" jer nije imao pasoš, debitovao je tek kada je postao punoletan. Igrao je u Švajcarskoj 1954. taj tim je ispao u grupi. Nije se snašao, navijači su vikali, "Kopa, vrati se u rudnik".

Bilo je polemika i tada oko imigranata u timu, ali Poljak je voleo Francusku, promenio je prezime, skratio ga u Kopa. Sa Remsom je osvojio dve titule, izgubio finale KEŠ od Reala i onda se pridružio Madriđanima.

U Francuskoj su ga proglasili za izdajnika, on je kasnije govorio da je imao samo nesreću da bude jedan od "pionira" kada su transferi u drugu zemlju u pitanju.

Vratio se u Rems odigrao još par sezona, završio ranu karijeru zbog povrede. Siromašni poljski miner je postao heroj i na kraju prvi fudbaler koji je dobio Legiju časti. Recimo i to da bez obzira što je Fonten dao neverovatnih 13 golova na šampionatu u Švedskoj, Kopa dao četiri, ali imao i veliki broj asistencija, pa je završio u timu šampionata. Francuska je pala u polufinalu od velikog Brazila. U toj ekipi osim dvojice sjajnih napadača, još par ih je bilo poljskog porekla, tačnije dolazili su iz porodica poljskih imigranata. 

Timu koji je Dešan doveo u Katar, desno orjentisani Francuzi prebrojavaju krvna zrnca, ali najsmešnije od svega je da je i kapiten Ljoris poreklom Španac, kao i braća Ernandez, da Grizman ima nemačke korene, naravno većina ostalih je poreklom iz nekadašnjih kolonija.

I to je jednostavno, ako pobeđuju biće Francuzi, ako ne odmah se će povesti tužna rasprava o njihovom poreklu, podeljeno francusko društvo to nikako ne može da arhivira, mada sve nema mnogo veze sa fudbalom. 

Francuzi startuju protiv Australije i zaista je teško videti bilo koji drugi ishod osim ubedljive pobede Gala.

Naravno, svi će upozoriti na iskustva od pre 20 godina i poraz od Senegalaca na premijeri.

Ako se vratimo u istoriju, “Pevci” su osim Senegala gubili od Jugoslavije 1954. pa Italije 1978. Engleza 1982. a nisu recimo pobedili ni Meksiko 1986. ni Švajcarsku 2006. pa ni Urugvaj četiri godine kasnije, kada su eliminisani u grupi.

Uvek se muče sa autsajderima, recimo Kanađane su 1986. savladali nakon silnih promašaja, na kraju je Papen presudio.

Na prošlom SP u Rusiji, zanimljivo je, startovali su takođe protiv Australije bilo je 2:1 u Kazanu i to je bio potreban autogol Behiča kako bi budući svetski prvak otvorio trijumfom.

No, kako je prvenstvo odmicalo igrali su sve bolje.