Francuska na Mundijalima – Pozovi Dešana radi „Boginje“

Nije Didije Dešan bio fudbalska zvezda kao igrač, niti je to u ulozi selektora, ali Francuska će ga pamtiti i biti mu zahvalana zauvek. Veliki fudbalski radnik koji je igrao na poziciji zadnjeg veznog i bio deo zlatnih generacija Olimpik Marseja i Juventusa uradio je nešto što su u istoriji uspeli još samo dvojica, Brazilac Mario Zagalo i Nemac Franc Bekenbauer, da kao fudbaler i selektor osvoji svet sa svojom reprezentacijom.

Otuda se dva najveća uspeha u istoriji francuskog fudbala vezuju za ime Didijea Dešana koji je kao kapiten u domovini 1998. godine predvodio „galske petlove“ do prve planetarne titule, a zatim uspeh ponovio 20 godina kasnije, ovoga puta u ulozi selektora.

Naravno istorija fudbala u Francuskoj mnogo je duža i bogatija. Počinje 1904. godine kada je reprezentacije Francuske odigrala svoju prvu zvaničnu utakmicu i remizirala protiv Belgije u Briselu, bilo je 3:3.

Francuska ima dugu tradiciju na Svetskim prvenstvima, a kako i ne bi kada je legendarni predsednik FIFA koji je pokrenuo i realizovao ideju o Mundijalu Žil Rime bio Francuz, a „galski petlovi“ jedna od četiri evropske selekcije koja se našla u Urugvaju 1930. godine, pored njih tu su bile Rumunija, Belgija i naravno Jugoslavija.

Osam godina kasnije Francuska je bila domaćin predratnog Mundijala i stigla do četvrtfinala gde je eliminisana od Italije koja je odbranila trofej osvojen 1934. godine.

Čekala je Francuska na svetsku medalju do 1958. i Mundijala u Švedskoj koji je obeležio neponovljivi Žist Fonten sa 13 golova na turniru, rekordom koji verovatno niko nikada neće nadmašiti. Ipak, u polufinalu ni Fontenov pogodak nije mogao ništa protiv Peleovog het-trika. Brazil je stigao do zlata, a Francuzi sa pokerom Fontenovih golova stigli do bronze pobedivši Zapadnu Nemačku.

Posle uspeha u Švedskoj, francuski fudbal doživeo je strmoglav pad. Nisu učestvovali na tri od narednih pet Mundijala, a onda stigli do polufinala 1982. i 1986 kada su ponovo došli do bronze, domaćin je bio Meksiko.

Moćna Francuska predvođena jednim od najboljih igrača na planeti i okićena titulom prvaka Evrope 1984. došla je u Meksiko kao jedan od najvećih favorita. Stigli su „trikolori“ do polufinala usput izbacivši velesile Italiju i Brazil, ali su baš kao i 1982. naleteli na „nemački zid“ i morali da se zadovolje trećim mestom posle trijumfa nad komšijama iz Belgije.

Istorija se ponovila, pa su posle bronze Francuzi još jednom potonuli i propustili naredna dva Mundijala, ni ne sluteći šta ih čeka 1998. u domovini.

Seletkor Eme Žake preuzeo je vođenje reprezentacije 1993. godine i napravio petogodišnji plan kako bi Francuska zablistala pet godina kasnije, to se i desilo. Ekipa puna sjajnih igrača u najboljim fudbalskim godinama predvođena jednim od najboljih fudbalera svih vremena Zinedinom Zidanom igrala je inspirativan fudbal nošena ogromnom podrškom čitave nacije. Francuzi nisu imali iskustvo na velikim takmičenjima, ali jesu kvalitet, ogroman motiv i mentalitet pobednika. Na golu je bio Bartez, komandant odbrane Desai, na sredini je glavnu reč imao kapiten Dešan, dok su za golove bili zaduženi Zidan i Anri.

Francuzi su sa tri lake pobede nad Južnom Afrikom, Saudijskom Arabijom i Danskom prošli grupu, da bi u osmini finala presudio „zlatni“ gol Lorana Blana u produžecima kojim su srušili Paragvaj. Najteža prepreka na putu ka „Boginji“ bila je Italija u četvrtfinalu gde su penali odlučili pobednika, a Di Bjađo pogodio prečku za ogromnu radost domaćina. Polufinale na „Stadionu Francuska“ obeležio je Lilian Tiram sa dva pogotka, prva i jedina u nacionalnom dresu. Njegovim pogotcima Francuzi su razočarali Hrvatsku i zakazali veliko finale protiv Ronaldovog Brazila. A u finalu igrala je samo Francuska predvođena novim idolom nacije Zinedinom Zidanom koji je postigao dva pogotka, a treći gol Petija u nadoknadi bio je poslastica za kraj. Roviti Ronaldo bolje da nije ni igrao.

Kao što to obično biva sa svetskim šampionima četiri godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji Francuska je doživela debakl, izgubila na otvaranju od Senegala i ispala već u grupi.

U Nemačkoj 2006. od igranja fudbala opraštao se Zidan i odigrao turnir života, mada će udaranje glavom Materacija biti najupečatljiviji potez najboljeg igrača Mundijala.  Igrao je Zizu maestralno meč za trofej protiv Italijana, doveo svoj tim do vođstva u sedmom minutu i u polsednjoj utakmici karijere delovao kao čovek sa druge planete kome je nemoguće oduzeti loptu. Međutim, sve se srušilo u produžecima kada je italijanski štoper i strelac u finalu Marko Materaci pogodio Zidana tamo gde je najtanji, isprovocirao ga, a kapiten i najiskusniji igrač Francuske odgovorio udarcem glavom u grudi i tako karijeru završio putovanjem do svlačionice i pogledom ka peharu svetskog šampiona koji će mu izmaći u penal ruletu.

Na novu priliku Francuska je čekala do 2018. godine. Prethodno su „galski petlovi“ ispali u grupi 2010. kada je domaćin Mundijala bila Južna Afrika i u četvrtfinalu četiri godine kasnije na tlu Brazila.

Došli su Francuzi na prethodni Mundijal sa epitetom evropkog vicešampiona, a na klupi je sedeo kapiten iz 1998. Didije Dešan. Čuvena desetka na dresu koju su nekada nosili Platini i Zidan bila je na leđima nove svetske senzacije 19-godišnjeg Kilijana Mbapea koji je tog leta zvanično potpisao za Pari Sen Žermen.

Nisu Francuzi briljirali u grupnoj fazi. Autogolom Aziza Behiča nekako su „pregrmeli“ otvaranje šampionata protiv Australije, Mbape je skratio muke protiv Perunaca, a remi bez golova u poslednjem kolu sa Danskom ostavio ih je na prvom mestu i doneo Argentinu u osmini finala. U najboljem meču Mundijala blistao je Kilijan Mbape i pokazao da će obeležiti narednu dekadu u svetskom fudbalu postigavši dva pogotka u pobedi nad „gaučosima“ 4:3. Svima dragi Ngolo Kante tom prilikom održao je fudbalski čas iz defanzive i zatvorio sve puteve Lionelu Mesiju postavši heroj nacije.

Četvrtfinale i polufinale bili su lakši za Dešanovu ekipu u kojoj je možda i glavnu reč vodio inspirisani Pol Pogba. Pobede bez primljenog gola nad Urugvajem i Belgijom donele su Francuzima, novo, treće, finale Mundijala u istoriji, a tamo je protivnik bio potpuno neočekivan- Hrvatska.

Tog 15. jula 2018. godine na stadionu „Lužnjiki“ u Moskvi odigrana je poslednja mudnijalska utakmica. Francuska je bila apsolutni favorit, što je i potvrdila na terenu. Blistali su Mbape, Pogba i Grizman, a „galski petlovi“ sa četiri gola u mreži Hrvatske zaslužili zlatnu „Boginju“. 

Kilijan Mbape proglašen je za najboljeg mladog igrača na turniru, a mesto u idealnoj postavio našli su štoper Rafael Varan i napadač Antoan Grizman. Najlepša nagrada ipak je pripala kapitenu Ugu Ljorisu koji je podigao šampionski pehar koji će svim silama Francuzi pokušati da odbrane u Kataru.