Kako je Bora naterao Amerikance da ga zaposle i naučio ih “sokeru”?

Za nekoga kome se neobavešteni podsmevaju, Amerikanci sasvim solidno igraju "Soker". Naime, oni su u ovom veku uspeli da u sedam navrata od 11 takmičenja osvoje Gold Kup, pa su odneli primat nad gospodarima KONKAKAF zone i najvećim rivalom, Meksikancima. Ali, tu bi neko i "Sombrerose" i "Jenkije" nazvao jednookim vladarima u kraljevstvu slepih.

 No, za Amerikance, ovaj prolazak u osminu finala, sa mladim timom, novom generacijom koja se sprema za sledeći "domaći" Mundijal nije nipšta čudno, Pojavili su se posle one ekspedicije koja je šokirala Englesku 1950. tek četiri decenije kasnije u Italiji i završili sa tri poraza, delovali kao čista egzotika. Ali od tada, Amerikanci su igrali na sedam od osam Mundijala (nije ih bilo u Rusiji), pet puta su uspeli da prođu prvu rundu, pre 20 godina igrali četvrtfinale.

Očigledno da velika baza, ozbiljan rad, slanje igrača u Evropu, liga koja nije kvalitetna, ali je takmičarska i sa dosta Južnoamerikanaca od kojih uče, daju rezultat.

Zbog toga, možda nije uputno smejati se njihovoj veštini fudbala koji se igra nogama, pokazali su odličan fudbal, pacifikovali Englesku, bili bolji od Velsa i Irana, nije baš da su Holanđani tako veliki favoriti, kao što bi neko pomislio. Ekipe su igrale do sada u prijateljskim mečevima, 3:1 za "Oranje", ali su Amerikanci dobili poslednji meč u Amsterdamu.

Da se vratimo na 1994. godinu.

Malo ko će osporiti da se sve počelo sa Borom Milutinovićem, iako su kako rekosmo igrali 1990. godine, Bob Gansler je imao prilično neiskusan tim, tek četvorica igrača nastupala su u Evropi, Pol Kaliđuri, najiskusniji u nemačkom Mepenu. Zanimljivo da je Bora Milutinović posle herojstva sa Kostarikom na pomenutom Mundijalu, morao da ubeđuje Stiva Sampsona prvog operativca saveza da mu daju posao. Karlos Keiroš i legendarni Rinus Mihels su bili protivkandidati, ali je Srbin bio uporan. Sampson je uz konsultaciju sa predsednikom saveza Alanom Rotenburgom, odlučio da angažuje 47-godišnjeg trenera i to u trenutku kada tim nije bio baš cenjen.

Amerikanci su se plašili da će postati prvi domaćin koji nije uspeo da izađe iz grupe. Ali, Bora je imao sjajan CV, sa Meksikom 1986. je igrao četvrtfinale, četiri godine kasnije osminu finala sa "Los Tikosima". Naš trener je skautirao koledž sistem, odlučio da ga promeni, ponudio ugovor tridesetorici igrača, smestio ih u Južnu Kaliforniju i zakazao verovali ili ne 91 meč za tri godine. Igrali su širom sveta, kako bi sticali iskustvo. Milutinović je praktično od reprezentacije napravio klub. Bora je bio ekscentrik, ali majstor da odabere prave igrače, terao ih je da igraju "fudbalski tenis", tražio koncentraciju, Lalas koji je debitovao pod našim trenerom rekao je da nikada nije imao boljeg trenera, ali ni video frustriranijeg čoveka, kada nešto nije po njegovom. Naterao je Lalasa da se ošiša, ali ne jer mu smetala duga kosa, već jer je želeo da vidi šta je štoper sve spreman da učini da uđe u tim.

Ostalo znate, Amerikanci su igrali nerešeno protiv Švajcarske, tukli Kolumbiju (meč je ostao upamćen po autogolu Andresa Eskobara i njegovom tragičnom kraju), izgubili od Rumuna i kao treći otišli u osminu finala. Poraženi su u nokaut fazi u Stanfordu sa 1:0 od budućeg prvaka Brazila, Bebeto je u poslednjih 20 minuta savladao Tonija Meolu.

Ali, misionar Bora je ostvario cilj i velika američka fudbalska priča je počela…

Doduše bez Bore, jer je naredne godine dobio otkaz, pošto nije želeo da uz trenersku prihvati i organizacionu dužnost u reprezentaciji. Ali, on je odveo Nigeriju i Kinu na naredna dva Mundijala, u Americi je ostao zapamćen kao vizionar.

AdmiralBet nudi sjajnu kvotu 4.33 da će Amerikanci savladati Holandiju i plasirati se u četvrtfinale Mundijala.