Kako je Tunis ušao u istoriju…

Naravno da će Tunis ući u meč sa Francuzima u posebnom raspoloženju, sa posebnim motivom, ali istini za volju, njihovi kolonijalni gospodari su daleka prošlost. Prvi tuniski timovi jesu igrali sa francuskim koji su bili na turnejama sve do proglašenja nezavisnosti, ali Tunižani su rado odlazili u francusku ligu. Isto tako reprezentacija "Orlova sa Kartagine" se obilato služila fudbalerima tunižanskog porekla koji su rođeni u Francuskoj kako bi bila konkurentna u kontinentalnim okvirima.

Veće rivalsto tim ima sa zemljama Magreba, Egiptom, Alžirom i Marokom, nego Galima.

Iako su Egipćani prvi tim iz Afrike koji je igrao na Mundijalima i to 1934. Tunižani su šezdesetih i sedamdesetih, nakon sticanja nezavisnosti imali zapažene uspehe, recimo osvojili afrički šampionat 1965. igrali na Mediteranskim igrama sasvim solidno i čak 1971. osvojili srebro u Turskoj iza Jugoslavije. Nije da je konkurencija bila baš jaka, ali svejedno, tada su već sticali ogromno iskustvo, boreći se sa Marokom, pre svih za primat na severu Afrike.

Maroko je otišao 1970. na Mundijal (Afrika je davala jedno mesto), poveli su protiv Zapadnih Nemaca, ali su Zeler i Gerd Miler okrenuli. Izgubili su od Perua koji je predvodio Teofilo Kubiljas, ali su uzeli bod Bugarima, što je ocenjeno kao uspeh. Inače Maroko je eliminisao Tunižane, bacanjem novčića u tim kvalifikacijama.

Šta se zapravo desilo?

Timovi su igrali dva meča koja su završena 0:0 (u drugom su igrani i produžeci), prema pravilima nije bilo penala, pa je odigran treći meč i to na neutralnom terenu u Marseju, bilo je 2:2 posle novih produžetaka, bacanje novčića je donelo sreću Maroku.

Tunis je morao da čeka osam godina, ali se zlatna generacija dokopala Mundijala. Marokancima su se osvetili, dobili na penale, eliminisali onda još jednog velikog rivala, Alžir, pa Gvineju, da bi u finalnoj rundi bili ispred Egipta.

To je verovatno najvažnija utakmica Tunisa u prošlom veku, Egipat ih je dobio na Naserovom stadionu, Tunižani su uzvratili na El Menzahu i to na kakav način! Dobili su sa 4:1 i plasirali se u Argentinu.

I tu su pomerili granice, bilo je to skidanje fudbalske nevinosti Afrike.

Naime, iako su Meksikanci gledali taj meč na video snimku (pobedu Tunisa protiv Egipta), kasnije su priznali da su verovali da će lako izaći na kraj sa nepoznatim rivalom. I činilo se da idu pravim putem, poveli su iz penala u prvom delu. A onda nisu znali šta se dogodilo. Tunižani su odigrali najboljih 45 minuta u istoriji, okrenuli rezultat, slavili sa 3:1. Slika strelca drugog gola Nedžiba Gomida, kako ljubi fotreportera iza gola nakon što je savladao Hoze Pilara Rejesa je obišla svet. Tunis tu nije stao, igrali su dobro protiv Poljaka, ali ih je posle jedne od grešaka surovo kaznio Lato, promašili su nekoliko šansi za izjednačenje. U trećoj utakmici bila je potrebna pobeda protiv Nemačke koja nije bila ni senka svetskog prvaka od pre četiri godine, nisu dobili, završeno je 0:0. Na kraju, Tunis je ostao u grupi, ali ponosan na sjajan nastup i prvu pobedu afričkog tima u istoriji Mundijala.

"Orlovi" će morati da sačekaju 20 godina i šampionat u Francuskoj, što je bilo posebno slatko kako bi se pojavili na najvećoj sceni. Iako je u toj generaciji bilo dosta iskusnih igrača, doneli su kući, posle poraza od Engleske i Kolumbije, bod u duelu sa Rumunima.

Afrika je u ovom veku dobila pet predstavnika, Tunižani su se našli i u Japanu i Koreji pre dvadeset godina, uzeli su bod Belgijancima, izgubili od "Samuraja" i Rusa. Ovo je već ocenjeno kao neuspeh, jer, taj tim je imao mnogo više iskustva, kao i igrača iz vodećim liga. Golman Bumnijel je dugo bio standardan u Bastiji, Hatem Trabelsi igrao za Ajaks, trojica fudbalera su igrali u Italiji, a Brazilac Klejton, odlični levi bek je dobio pasoš.

Ni 2006. nije bilo bolje, ponovo samo remi, protiv Saudijaca gde su priželjkivali pobedu. Španci su bili prejaki, na kraju je ostalo da dobiju Ukrajinu u Berlinu i da se plasiraju u osminu finala, Džaziri je dobio crveni na kraju prvog dela, i sa desetoricom su bili ravnopravni, presudio im je Ševčenko iz penala. Rože Lemer je imao mnogo fudbalera za razliku od prethodnih Mundijala iz inostranstva, prvi put su bili ne u većini, već ogromnoj većini. Samo četvorica, uključujući tri golmana su nastupala u domovini.

I onda prošli šampionat, u Rusiju su stigli posle iscrpljujuće bitke sa DR Kongom u grupi, nisu imali sreće protiv Engleza, primili su gol u nadoknadi, zaledio ih je Kejn. Belgija ih je napunila, ali dobili su Panamu posle preokreta i to je bila druga pobeda, posle 40 godina na Mundijalima.

Tunis se dokopao Katara prvo kroz grupi gde im je pretila Ekvatorijalna Gvineja, ali je pobeda protiv Zambije donela baraž. Rival je bio Mali, autogol u Bamaku im je doneo prednost, kod kuće su remizirali i stigli na SP.

Posle hrabrog boda protiv Danske, izgubili su za vikend meč protiv Australije i sada su u gotovo nemogućoj poziciji.

Moraće da savladaju Francuze koji će istina odmarati tim, jer su već u osmini finala, a zavise i od meča Australije i Danske u kome bi im odgovarao remi ili pobeda Danske (nakon čega bi odlučivala gol razlika, ali i tu bi morali osim pobede da tuku ubedljivo Francusku).

Tunišani su veliki autsajderi protiv Francuske u meču poslednjeg kola grupe D na Mundijalu. AdmiralBet nudi kvotu 7.30 na njihovu pobedu, ako verujete u senzaciju pokušajte sa "orlovima".