Kako se vratio Keiroš, Taremijev nesrećni promašaj, Ali Daei i savladani “neprijatelj”

Reprezentacija Irana u šestom nastupu na Mundijalu pokušava da prvi put prođe grupu, i to sa starim adutom - povratnikom na klupu Karlosom Keirošom.

Iskusni portugalski stručnjak je odlično vodio Iran pre četiri godine u Rusiji, a onda imao neuspešne epizode kao selektor Kolumbije i Egipta. Kvalifikacije za Katar je počeo kao selektor Kolumbije i bio smenjen nakon serije loših rezultata na startu južnoameričkih kvalifikacija, koji su na kraju i koštali Kolumbiju neigranja na šampionatu sveta. Potom je u Katar pokušao da odvede Egipat, ali je izgubio dvomeč baraža od Senegala posle penala. Na isti način, posle penala, i od istog rivala, je u januaru ove godine izgubio finale Kupa afričkih Nacija.

Nedavno se Keiroš vratio na klupu Irana nakon ogromne bure, svađa i čudnih odluka u Fudbalskom savezu ove države. Put do Katara je pre toga rekordnim učinkom u kvalifikacijama prokrčio malo poznati Hrvat, nekadašnji trener Rijeke Dragan Skočić. Sa njim su "persijske zvezde" od mogućih 30 bodova u finalnoj rundi azijskih kvalifikacija osvojile 25, što je najbolji rezultat ikada u kvalifikacionim ciklusima iranskog fubalskog tima.  Ipak, u Iranu je nakon svega procenjeno da Skočić nije dovoljno "atraktivno ime" da bi vodio reprezentaciju na tako velikom takmičenju, a Mehdi Taj, koji se vratio na mesto predsednika Saveza, ispunio je "predizborno obećanje" i vratio Keiroša, selektora sa najdužim stažom na klupi Irana. On je Iran u prvom mandatu vodio od 2011. do 2019. godine.

Iran je smešten u grupu B sa Engleskom, SAD-om i Velsom i u ovoj konkurenciji vidi svoju istorijsku priliku da se plasira u nokaut fazu.

Startni poraz od Engleske je unapred ukalkulisan, ali niko u Iranu nije mogao ni da sanja da će on biti rezultatom 6:2 i da će se ovaj tim suočiti sa neviđenim pritiscima zbog političke situacije u zemlji.

Iranski navijači su na meču sa Engleskom bili tužni zbog situacije u svojoj državi, gde vlasti potiskuju protestni pokret nastao u septembru posle smrti mlade Iranke u pritvoru zbog nošenja “neprikladne” odeće. Fudbaleri Irana su svoj protest izrazili tako što nisu pevali himnu na prvoj utakmici Svetskog prvenstva.

Demonstranti i protivnici režima Islamske Republike su nedavno izrazili ogorčenost zbog nedostatka posvećenosti svojih fudbalera pokretu "Ženska sloboda", koji je pokrenut nakon smrti mlade Mahse Amini.

Nekoliko iranskih fudbalera je ipak tokom vikenda izrazilo saučešće porodicama ubijenih tokom protesta i solidarnost prema tom protestnom pokretu, koji je na meti represije iranskih vlasti, dok se vlast oglasila i za celu situaciju optužila “zapadnu propagandu”.

"Ne možete da zamislite kroz šta sve iza kulisa prolaze ovi momci poslednjih dana, samo zato što žele da se iskažu kao fudbaleri", izjavio je selektor Irana Karlos Keiroš i dodao:

"Oni su samo obični momci. Nisu oni krivi što se trenutno održava Svetsko prvenstvo. Molim vas, učitelji i moralisti, pustite ove momke da igraju fudbal. Nije fer da od njih tražite stvari koje nisu njihova odgovornost. Imamo osećanja i uverenja i u dogledno vreme ćemo ih izraziti", istakao je Keiroš.

E sad, u tim i takvim okolnostima će talentovani tim Irana pokušati da se u mečevima sa Velsom i SAD-om domogne istorijskog plasmana u osminu finala. U normalnim okolnostima bi protiv ovih rivala imao sasvim solidne šanse, ali ovako je to ravno nemogućoj misiji… Ostaje da se vidi?

A da je 2018. godine bilo samo malo sreće Iran bi se već dugo dičio izborenom nokaut fazom Mundijala.

Neverovatnim promašajem Mehdija Taremija u finišu duela trećeg kola grupne faze protiv favorizovanog Portugala, Irancima je na Svetskom prvenstvu u Rusiji pre četiri godine izmakao plasman u osminu finala.

Osvojili su četiri boda u konkurenciji Maroka (1:0), Španije (0:1) i Portugala (1:1). 

Maroko su tukli sa 1:0 na startu, i to golom Buaduza u 95. minutu, od Španije izgubili istim rezultatom, a sa Portugalom remizirali 1:1. 

Odigrali su sjajan turnir, trčanjem i borbom saterali u ćošak i Špance i Portugalce, a ove druge je velika sreća spasila i "pogurala" u nokat fazu. Turnir u Rusiji, pod vođstvom aktuelnog selektora Karlosa Keiroša je i najbolji u istoriji Irana.

Prvi put se Iran na šampionatu sveta pojavio 1978. godine u Argentini. Bio je poslednji u grupi sa Peruom, Holandijom i Škotskom, a istorijski bod osvojio je protiv Škota (1:1).

Na drugo pojavljivanje na Mundijalu Iran je čekao ravno 20 godina. Žreb ga je u Francuskoj 1998. godine smestio u grupu sa SR Jugoslavijom, Nemačkom i SAD-om. Bila je to generacija koju je predvodio čuveni Ali Daei, drugi najbolji strelac u istoriji svetskog reprezentativnog fudbala, iza Kristijana Ronalda. Dugo je Daei, bivši igrač Bajerna, bio vodeći na ovoj listi. On je na 149 mečeva za Iran dao nestvarnih 109 golova, ali je čudesni Portugalac nedavno srušio ovaj rekord. 

Sve do pojave aktuelne generacije, sa Mehdijem Taremijem i Serdarom Azmunom, Daei je bio jedina asocijacija na fudbalski Iran. I on se poslednjih dana pominjao u kontekstu aktuelnih političkih dešavanja u Iranu, pojedini tabloidi su otišli toliko daleko da su objavili da je kao protivnik režima uhapšen i osuđen na smrt, ali srećom ti natpisi se nisu ispostavili kao tačni.

Iranci nisu prošli ovu grupu u Francuskoj, ali su u domovini dočekani kao heroji zbog pobede od 2:1 protiv "neprijateljske" Amerike. Strelci su bili Estili i Mahdavikija.

Jugoslavija ih je u prvom kolu jedva slomila, tek u 73. minutu, golom Siniše Mihajlovića iz slobodnog udarca i pobedila sa 1:0, dok su od Nemačke poraženi rezultatom 2:0.

U Nemačkoj 2006. godine, Iran je igrao u grupi sa Portugalom, Angolom i Meksikom i uzeo jedan bod u duelu sa Angolom. 

Isti učinak je ostvario i pre osam godina u Brazilu, kada je igrao nerešeno sa Nigerijom, pa izgubio od Argentine i Bosne i Hercegovine. I na ovom Mundijalu je na klupi Irana sedeo Keiroš.