Nestvarna priča - Od izbegličkog kampa do Mundijala!

Teško ćete naći igrača koji nije ponosan što igra za svoju zemlju. Samo, sa Averom Mabilom je stvar ponešto drugačija, za njega Australija znači više nego bazični patriotizam.

"Oziji" su mu dali šansu, nadu, nešto za šta kaže da mora da se oduži na svaki način, ne samo on na terenu, već i porodica koja je dobila priliku da krene iznova.

Mabil nije rođen u Adelajdu iako to smatra svojim domom. Od tog grada do izbegličkog kampa u Kakumi u Severnoj Keniji ima oko 13000 kilomemetara. U tom kampu ugledao je svetlost dana i živeo prvih 10 godina. U jednoj sobi, sa majkom, bratom i sestrom. Poreklom iz Južnog Sudana iz koga su morali da izbegnu zbog krvavog građanskog rata živeli su od hrane UN, jednog obroka dnevno. 

Nije ga to sprečilo da po ceo da igra fudbal, doduše bez lopte. 

Njegov rođak mu je napravio neku vrstu fudbala, kombinacijom plastike, ili jednostavno od papira i delova odeće. Mabil kaže da su mu to bili najsrećniji trenuci u sumornom odrastanju u kampu.

Kada mu je bilo osam godina, njegova porodica je ušla u proces dobijanja vize za Australiju. U pitanju je humanitarna viza koja se teško dobija, ali sreća u svemu je što je ujak dobio par godina pre dozvolu za ulazak u Australiju. Uspeo je da pobedi birokratske prepreke, plati let iz Kenije i dovede ih na najmanji kontinent. 

Ujak je poput Boga u porodici Mabil, ne samo da ih je doveo u obećanu zemlju već je odveo malog Avera u fudbalski klub, doduše tek kada je posle par godina klinac naučio jezik. Nije bilo lako, napadnut je u prvim godinama odrastanja ispred kuće, poručeno mu je da se vrati u Keniju. Bilo je rasizma, ali nije se obazirao. 

"Uvek sam razmišljao da sam imao sreće, šta god mi se dogodi ne može gore od izbegličkog kampa u kome sam odrastao. Na pameti mi je bilo i da predstavljam svu onu decu koja nisu dobila šansu da odu i da postoji način da im pomognem", objasnio je svoje odrastanje i nepoverenje sa kojim se suočio. 

Uspeo je da se dokopa reprezentacije koja više nema velika imena poput Kjuela, Viduke, a Mabil neodoljivo stilom igre podseća na Saku iz Arsenala. Ušao je u igru protiv Francuske u tako zaokružio svoj put od izbegličkog kampa do Mundijala. 

Zanimljivo da je vrlo rano došao pod pasku skauta. I to zahvaljujući čuvenom sistemu Mitjitlanda ili sada Brentforda (vlasnik je isti, Metju Benam čovek koji je zaradio bogatstvo na pokeru). Naime, svojevrsni "Manibol" koji ovi kliubovi preferiraju signalizirao je Mabila još kao klinca, zbog strašnih fizičkih karakteristika kao sjajnu investiciju. Sa dva kofera je stigao u Dansku, da, kako kaže, "postane čovek". 

Sazreo je preko noći, ne zbog fudbala. Njegova sestra Bor koja je zajedno sa porodicom stigla iz izbegličkog kampa je poginula u saobraćajnoj nesreći samo par sati nakon što je sa Australijom ispao u četvrtfinalu prvenstva Azije. Na tom šampionatu je igrao odlično za "Kengure" i postigao dva gola. 

Sa sestrom je bio najbliži, u jednom razgovoru za medije rekao je da je izgubio najboljeg prijatelja. 

Osnovao je fondaciju "Bosonogi i kopačke", pomaže decu u Kakumi, kupuje opremu za fudbal, često dolazi u Keniju, opremio je bolnicu za izbeglive na severu zemlje. Uz to, želi da u Kakumi izgradi fudbalsku akademiju, kako bi klincima dao nadu. 

Letos se preselio u Kadiz, nije mu lako, i dalje se nije uklopio, ali svejedno, kada znamo kroz šta je sve prošao u životu, igranje fudbala izgleda kao najlakša stvar na svetu za reprezentativca Australije.

"Kengure" remi protiv Danske u poslednjem kolu grupe D vodi u osminu finala. AdmiralBet nudi kvotu 2.45 da će Australija u tome i uspeti.