Senegal na Mundijalima - Najsimpatičnija priča iz Japana i Koreje

Nema Senegal bogatu istoriju sa Mundijala kao neke evropske ili južnoameričke selekcije, ali se može pohvaliti četvrtfinalom najveće svetske smotre fudbala. 

Koliko su samo bili simpatični te 2002. godine u Koreji i Japanu...

Došli su kao debitanti, nikada do tada ih nismo gledali na Mundijalu, a pored toga su upali u veoma tešku grupu sa tada aktuelnim svetskim prvakom, Francuskom, sa Danskom koja je imala izuzetnu reprezentaciju gde su bili igrači poput Gravesena, Gronkjera, Tomasona, Romedala ili Jorgensena, bio je tu i sjajni napadač Ebe Sand...

Većinu igrača te reprezentacije činili su fudbaleri koji su igrali u Francuskoj, a prvi meč im je bio upravo protiv aktuelnog prvaka i odmah veliko iznenađenje. 

Erupcija oduševljenja se desila kada je taj visoki Papa Buba Diop uspeo da pogodi gol Fabijana Barteza. Podsetimo, Francuzi tada nisu uspeli da postignu niti jedan gol na prvenstvu iako su u svom timu imali Viltora, Trezegea, Anrija, Sisea, Đorkaefa i ostale fantastične ofanzivne igrače. 

No, Senegal je imao El Hadžija Dijufa. 

Tada još dečak, 21-godišnji Dijuf je igrao za Lens, retko ko je poznavao njegove snage, a ispostavilo se da je odigrao mečeve svoje karijere na tom prvenstvu. Uživanje je bilo gledati ga kako pretrčava protivničke fudbalere, imao je sjajan dribling, a podatak da ga je kupio Liverpul odmah posle prvenstva govori u prilog tome koliko je bio dobar. 

Zanimljivo, ne možemo reći da je imao dobru karijeru, posle Liverpula išao je silaznom putanjom, već sa 27 godina više nije igrao za Senegal, vrteo se i po nižim engleskim ligama. U Liverpulu je omražena ličnost, stigao je i da zasmeta Stivenu Džerardu. 

Dva remija (protiv Urugvaja sa Forlanom i Rekobom i protiv Danske) su bila dovoljna da se ekipa kao drugoplasirana nađe u osmini finala, a tamo ih je sačekala reprezentacija Švedske. 

Nošeni sjajnom atmosferom u ekipi i velikim simpatijama publike, Senegalci su nakon produžetaka uspeli da se plasiraju u četvrtfinale kao najveće iznenađenje Mundijala, mislimo na ona prijatna, jer je najveće iznenađenje definitivno bilo ispadanje Francuza. 

Šveđani sa gospodarom Hernikom Larsonom su poveli, a onda je Anri Kamara uspeo da izjednači rezultat. Isti igrač je doneo Senegalu plasman među osam najboljih selekcija sveta zlatnim golom u produžecima, a zanimljivo da su Šveđani imali stativu par minuta pre toga. 

I onda četvrtfinale, ponovo jedna kvalitetna utakmica izabranika Bruna Metsua protiv nikad jače Turske, bilo je 0:0, a onda jedna dobra akcija po desnoj strani, Omar Daf se nepotrebno bunio tamo i nije stigao da zaustavi centaršut, a onda zlatni gol Ilhana Manzisa za polufinale i najveći uspeh turskog fudbala u istoriji. 

Bajka se završila tada, a na narednom Mundijalu su učestvovali tek 2018. godine bez mnogo uspeha, ali sa daleko jačom postavom jer su imali igrače iz Napolija (Kulibali), LIverpula (Mane), Vest Hema (Kujate), Evertona (Gaj)...

Daleko od toga da su igrali slabo, osvojili su četiri boda, ali to nije bilo dovoljno da se plasiraju u osminu finala. Posle dva kola su imali 4 boda, a onda u poslednjem ih je srušio Mina u utakmici koju je sudio naš Milorad Mažić, štoper Kolumbije je pogodio glavom za konačnih 1:0, pa su dalje prošli Kolumbija i Japan.

Sada imaju novu šansu, videćemo kakvi su im dometi...

Kvota u AdmiralBetu da će se Senegal plasirati u osminu finala Mundijala je 1.72.