SP 1934 - Musolini i južnoamerički inat Evropi

Domaćin: Italija
Broj učesnika: 16
Šampion: Italija
Vicešampion: Čehoslovačka
Najbolji strelac: Oldrih Nejedli (Čehoslovačka) - 5 golova

Jedini Mundijal na kojem nismo videli osvajača prethodnog Mundijala je bio taj 1934. godine. Razlog je bio inat, i to onaj južnoamerički. Imajući u vidu da su četiri godine ranije neke evropske države odbile da učestvuju na Mundijalu iako su bile uredno pozvane, a kao razlog su navele troškove putovanja i dugo odsustvo iz zemlje, Urugvajci su rešili da im vrate tako što nisu učestvovali u Italiji. 

Britanske zemlje su takođe odbile učešće, zanimljivi su bili tadašnji čelnici tog saveza koji su govorili da je takmičenje u kom su učestvovale Irska, Engleska, Vels i Škotska jače od nekog tamo Mundijala. 

Taj Mundijal u Italiji je jedini u istoriji u kom su domaćini morali da se kvalifikuju, a reprezentacije Jugoslavije nije bilo jer je u kvalifikacijama sa Švajcarskom i Rumunijom bila poslednja u grupi sa samo jednim bodom. Tada je naš tim igrao sa poznatim Tirnanićem, Marjanovićem, Vujadinovićem, selektor je takođe bio Boško Simonović, ali ovoga puta sa dosta manje uspeha. 

Mundijal  je bio više Evropsko, nego Svetsko prvenstvo, od 16 reprezentacija čak 12 je bilo iz Evrope, igralo se po nokaut sistemu od starta, a zanimljivo da niti jedna reprezentacija van Starog kontinenta nije prošla u četvrtfinale. SAD, Brazil, Argentina i Egipat su bile reprezentacije koje su odmah ispale sa prvenstva, a zanimljivo da su prve tri pomenute preplovile 10 hiljada kilometara Atlantika da bi odigrale 90 minuta na Svetskom prvenstvu. Argentina i Brazil nisu došli u najjačem sastavu, takođe su uputili protest Evropi zbog svega što se dešavalo četiri godine ranije. 

Jedna od najozbiljnijih utakmica bila je u četvrtfinalu kada je reprezentacija Italije, kao domaćin, igrala protiv Španije. Pravilo je glasilo, da ako i posle produžetaka nema pobednika, neće odlučivati penali, već se igra nova utakmica. Prva je bila 2:2, a onda je pobedu Italijanima doneo čovek po kome veliki stadion nosi ime - Đuzepe Meaca. 

Italijani su preko Austrije došli do finala, a tamo je bila Čehoslovačka. Velika drama u Rimu na stadionu Del Partiti, pred 55 hiljada ljudi koje je mobilisao Musolini, umalo i šok. Čehoslovaci su poveli u 76. minutu preko Puca, da bi pet minuta kasnije izjednačenje doneo Orsi. Najbolji igrač Češke u to doba, Nejedli, promašio je zicer za pobedu, pa je Italija u produžecima slavila golom Skjavia. 

Najbolji igrač tog turnira bio je Đuzepe Meaca, ne samo da je postigao onaj gol Špancima, nego je bio ključan i kod pobedničkog gola Italijana u samom finalu protiv Čehoslovačke. 

Nakon turnira veliki je bio broj pritužbi na Benita Musolinija i njegovog uticaja u korist domaćina, a samo četvrtfinale Španci smatraju velikom fudbalskom nepravdom, nešto kao Jugoslavija onaj duel sa Urugvajom četiri godine ranije. 

Još jedna zanimljivost sa ovog turnira jeste da je za Italiju igrao Luis Monti, čovek koji je nastupao za Argentinu ranije, i jedini je igrač u istoriji Mundijala da je igrao u dva finala.