SP 1970 - "Fudbalski rat", Miler, Panini i najbolji fudbalski tim svih vremena!

Svetsko prvenstvo u Meksiku 1970. godine postalo je istorijsko po tome što su timovi iz Afrike i Azije po prvi put dobili jedno garantovano mesto na završnom turniru. Istoriju su ispisali Maroko i Izrael koji se tada takmičio u okviru Azijske konfederacije. Takođe, uvedena je i mogućnost izmene, tačnije dve, pojavio se koncept žutih i crvenih kartona što je poboljšalo kvalitet igre, a Mundijal u Meksiku doneo nam je i prvu zvaničnu loptu turnira Telstar koju je proizveo Adidas.

Takođe, izvesna porodična kompanija za sličice Panini iz Modene po prvi put je nakon sklapanja dogovora sa Fifom na tržište izbacila album sa sličicama za Svetsko prvenstvo. Ostalo je istorija koja se navršava sa aktuelnim Mundijalom u Kataru nakon kojeg ta saradnja prestaje.

Ni na Mundijalu u Meksiku nije bilo reprezentacije Jugoslavije koja je u kvalifikacionoj grupi sa Belgijom, Španijom i Finskom zauzela drugu poziciju.

Kvalifikacije za ovaj turnir donele su, nažalost, i pravi rat. Kvalifikaciona utakmica između Honudarasa i El Salvadora 27. juna 1969. godine dodatno je produbila prethodno narušene odnose dve zemlje, a poseban razlog bila je i važnost meča u Meksiko Sitiju koji je pobedniku donosio istorijski odlazak na Svetsko prvenstvo. Već 14. jula, El Salvador je proglasio rat Hondurasu nakon čega je krenuo strahovit oružani sukob koji je trajao svega četiri dana, ali je odneo živote preko 3.000 ljudi. Poznat je i kao "Fudbalski rat", a u Meksiko na kraju otišao El Salvador koji se nije proslavio.

Nisu čelnici FIFA imali mnogo razumevanja za igrače pošto su termini odigravanja utakmica bili dnevni i to po visokim temperaturama, a sve kako bi se udovoljilo evropskoj publici koja je preko TV ekrana imala prilike da vidi verovatno i najbolji fudbalski tim svih vremena. Bila je to neverovatna generacija Brazila koju je na terenu predvodio Pele, uz njega su bili Karlos Alberto, Žerson, Žairzinjo, Tostao, Rivelino, Tostao...

U grupnoj fazi takmičenja nije bilo iznenađenja, mada je reprezentacija Perua otišla u četvrtfinale zajedno sa Zapadnom Nemačkom gde je poražena od maestralnog Brazila. Sjajan tim imali su i Italijani sa Bertinijem, Faketijem, Macolom, Rivom, Bonisenjom i ostalima, a upravo su "azuri" bili vinovnici legendarnog polufinala sa Zapadnom Nemačkom koje je kasnije nazvano "Utakmicom veka". Nemci su se uzdali u Gerda Milera koji je kasnije i poneo epitet najboljeg strelca Mundijala, a nakon regularnih 1:1 kojih su "panceri" izborili tek u nadoknadi vremena golom Šnelingera, videli smo čak pet pogodaka. Italija je dva puta vodila u nadoknadi vremena, sve je to uspevao da sruši Gerd Miler, ali nakon pogotka Rivere u 111. minutu, Italijani su slavili rezultatom 4:3.

Pobeda Brazila nad "azurima" u finalu Svetskog prvenstva u Meksiku na stadionu Asteka pred 107.000 ljudi ostaće upamćena kao jedna od najubedljivijih u finalima ne samo po krajnjem rezultatu, već i po načinu igre "karioka". Pele je doveo svoj tim u vođstvo u 18. minutu, da bi Bonisenja u 37. poravnao rezultat. Usledilo je furiozno drugo poluvreme južnoameričke selekcije koja je na kraju golovima Žersona, Žairzinja i Karlosa Alberta slavila sa 4:1 i po treći put osvojila trofej Žila Rimea koji je Brazilu nakon toga ostao u trajnom vlasništvu.

Čuveni sistem 4-2.4 zasijao je tada u punom sjajnu i dao odličan šlagvort za nešto što će reprezentacija Holandije prikazati čitavom svetu četiri godine kasnije.