SP 1978 – Kontroverza u rukama Argentine

Mundijal se vratio u Južnu Ameriku te 1978. godine, ali u centru zbivanja nije bila čisto fudbalska esencija, već politički rat koji se tada vodio u Argentini. Događaj kao što je Svetsko prvenstvo iskorišćen je i ispolitizovan od tamošnje vojne hunte koja je širila nacionalnu propagandu i predstavljala je na svetskoj sceni.

Sam logotip je bio politizovan, budući da je dizajniran na osnovu salutiranja tadašnjeg predsednika Huana Perona svojim sledbenicima. Postojala je želja da se on izmeni, ali već je plasiran u javnost i komercijalizovan. Svetski kup u Argentini je tu zemlju koštao oko 700.000.000 evra. Izgrađena su tri nova stadiona i renovirana još tri.

Nekoliko reprezentacija je nameravalo da odustane od Mundijala u Argentini upravo zbog političkih zbivanja u toj zemlji, poput vicešampiona sveta Holandije, a potom se dogodio šok za „lale“ kada je Johan Krojf rešio da odbije dolazak na turnir. Sumnjalo se da je razlog baš taj – politički – no on je kasnije priznao da je uoči Svetskog prvenstva zajedno sa svojom porodicom doživeo pokušaj otmice u svojoj kući u Barseloni, pod pretnjom pištoljem, te da je to ostavilo posledice po njega.

Ovo prvenstvo je nazvano i „najprljavijim ikada“ zbog kontroverzi koje su se tokom njega dešavale, a išle su u korist selekcije domaćina – Argentine. Naime, njihove utakmice u grupnim fazama igrale su se uveče, za razliku od ostalih ekipa koji su nastupali tokom dana. Tako su Argentinci uvek znali kakav im je rezultat neophodan. Bilo je tu i brojnih sudijskih odluka u korist „gaučosa“. Francuzi su navodili da su protiv Argentine čuli arbitra Danijelea Pasarelju kako posle jednog grubog starta u kaznenom prostoru govori argentinskom fudbaleru: „Nemoj to raditi više, sledeći put ću zaista morati da ga sviram (penal)“.

Zatim, u drugoj fazi takmičenja, Argentincima je bila neophodna pobeda od četiri gola razlike protiv Perua kako bi prošli u finale. Bilo je mnogo pisanja pre, a još više posle utakmice budući da su domaćini slavili sa čak 6:0. Meč je obilovao raznim dešavanjima, a potom su krenula istraživanja i čudni događaji. Otkriveno je da je golman Perua rođeni Argentinac, zatim je otkriveno da su velike zalihe hrane stigle na peruansko tlo od strane Argentine. „Odleđen“ je i peruvijanski bankovni račun koji je bio u šaci Centralne banke Argentine, a iz argentinskih zatvora su pušteni pojedini disidenti iz Perua.

Bilo je tu još dešavanja mimo utakmica Argentine. Meč Brazila i Švedske biće upamćen po odluci arbitra Kliva Tomasa koji je dodelio Brazilcima korner da u trenutku leta lopte prilikom njegovog izvođenja – svira kraj. Ziko je postigao gol glavom, a meč je okončan 1:1. Bilo je pobune, naravno, ali ništa nije pomoglo.

Do finala su na kraju dogurali jelte, Argentinci, ali i viceprvaci Holanđani, uprkos Krojfovom izostanku. Naravno, ponovo nije moglo bez sumnjivih radnji. Holanđani su optužili Argentince da su koristili taktike kako bi se početak utakmice odložio. Tokom susreta, Mario Kempes je postigao vodeći gol, ubrzo je Dik Naniga izjednačio, a potom su u produžecima Danijel Bertoni i još jednom Mario Kempes (najbolji strelac turnira sa šest golova), zapečatili sudbinu Holandije. „Narandžasti“ su odbili da prisustvuju ceremoniji u znak protesta protiv organizatora i selekcije domaćina.