SP 1982 – Nesrećna Jugoslavija i sramota u Hihonu

Svetsko prvenstvo 1982. godine vratilo se na Stari kontinent i tako je održano u Španiji, zemlji koja je domaćinstvo dobila još 1966. kada i Istočna Nemačka i Argentina.

Bio je ovo najmasovniji Mundijal do tog trenutka u istoriji fudbala i sa 16, broj timova je povećan na 24, što je značilo da će biti uključeno više timova iz Azije i Afrike. Ujedno, po prvi put na Svetskim prvenstvima, šutirali su se penali, a poslednji put da se grupna faza igrala u dve runde.

U Španiji su se tako po prvi put pojavljivale selekcije poput Alžira, Kameruna, Hondurasa, Kuvajta i Novog Zelanda. Takođe, bilo je to povratničko Prvenstvo Jugoslavije nakon što je propušteno ono prethodno. Uoči početka turnira, mnogo se pričalo o povlačenju Engleske, Severne Irske i Škotske zbog rata za Foklandska ostrva sa Argentinom, te mogućnosti netrpeljivosti među njima na događaju. Zatražili su čak i da se Argentinci izbace sa turnira, ali FIFA nije mogla, a ni smela da reskira s takvom odlukom zbog odličnih bilateralnih odnosa između Argentine i zemlje domaćina Španije. Odlučeno je da Britanci ipak učestvuju, posebno jer je Argentina to mogla da iskoristi za svoju propagandu.

Timovi su bili raspoređeni u šest grupa po četiri ekipe, a najveću pažnju ove runde takmičenja definitivno su obeležila dešavanja u „Grupi 2“. Tada se između šampiona Evrope Zapadne Nemačke i Austrije dogodio meč koji je nazvan „Sramota u Hihonu“. Naime, bitku za plasman u nokaut fazu vodili su Zapadna Nemačka, Alžir i Austrija. Kako su Alžirci svoj meč sa Čileom dobili sa 3:2 dan ranije, Zapadni Nemci i Austrijanci su znali sve kalkulacije pred međusobni okršaj na „El Molinjonu“. Bilo je neophodno da Nemci dobiju sa jednim ili dva gola razlike kako bi se obe ekipe kvalifikovale dalje, što bi tako ostavilo Alžir bez plasmana. Posle brojnih napada Nemaca, Horst Hrubeš je postigao gol, a nakon toga, usledila je potpuna sramota. Igrači na terenu su se do kraja susreta bukvalno dodavali bez namere da ugroze protivnički gol što je dovelo do razočaranja epskih razmera na tribinama. Španski navijači su im vikali da napuste teren, alžirski su mahali čekovima, a čak su i nemačke pristalice bile nezadovoljne viđenim, pa je jedan od navijača čak zapalio sopstvenu zastavu u znak protesta. Alžirci su protestovali kod FIFA tražeći odgovore, ali naravno, nisu dobili ništa od toga.

U eliminacionu rundu su se, osim Zapadne Nemačke i Austrije, plasirali Poljska, Italija, Belgija, Argentina, Engleska, Francuska, Severna Irska, Španija, Brazil i Sovjetski savez.

Jugoslavija je stala u iza Severne Irske i Španije u grupi, a kako? Prvo je Ivan Gudelj dao gol za vođstvo u Valensiji, da bi se dogodio kontrovetzan penal za domaćina. Naime, Velimir Zajec je startovao, ali van kaznenog prostora na Alonsa koji je poleteo ka šesnaestercu. Arbitar Hening Lund-Sorensen je pokazao na belu tačku, a  Huanito ga je realizovao. Do kraja je Enrike Saura koji je ušao sa klupe samo nekoliko minuta pre postigao pobedonosni pogodak za Špance i taj rezultat ispostavio se kao krucijalan za našu eliminaciju.

Do polufinala su stigli Italijani, Zapadna Nemačka, Francuska i Poljska koja je bila veliko iznenađenje. Izgubili su kasnije od Italije sa 2:0, ali uspeli su da dođu do bronze u duelu sa Francuskom koja je prethodno izgubila u dramatičnoj utakmici protiv Zapadne Nemačke. Bilo je 3:3 posle 120 minuta igre, a penali su odveli Nemce u finale.

Tamo su ipak ostali kratkih rukava. Italija koju je tokom čitavog turnira predvodio Paolo Rosi dolazi do čak trećeg trofeja Svetskog šampiona ikada. Rosi je, naravno, bio strelac u finalu koje se odigralo na „Bernabeuu“ pred 90.000 gledalaca, a priključili su mu se Tardeli i Artobeli za konačnih 3:1. Jedini pogodak za Nemce postigao je Brajtner. Rosi je sa šest golova bio najbolji strelac turnira.

„Pošto sam postigao gol, čitav moj život do tada je prošao kroz mene – isti osećaj za koji kažu da osetiš kada umireš. Radost postizanja gola u finalu Svetskog prvenstva je neverovatna, nešto o čemu sam sanjao kao dete. Rođen sam sa tim urlikom koji sam ispustio u sebi i on je tada izašao“, rekao je Marko Tardeli posle utakmice.