SP 1990 - Kraj za Jugoslaviju, Zapadnu Nemačku i SSSR i početak kraja velikog Maradone!

Domaćin: Italija
Broj učesnika: 24
Šampion: Zapadna Nemačka
Vicešampion: Argentina
Najbolji strelac: Salvatore Skilaći (6 golova)

Italija je 1990. godine bila tek druga zemlja koja je po drugi put dobila domaćinstvo, nakon Meksika 1986. Ipak, ovaj Mundijal upamćen je po veoma dosadnom fudbalu, najmanjem broju golova na prvenstvima sveta (2,21 po meču) i najvećem broju crvenih kartona. Nakon ovog Mundijala, FIFA je odlučila da ukine pravilo po kom su golmani smeli da uhvate loptu rukama kada im saigrači vrate u kazneni prostor.

Takođe, ovo je poslednji Mundijal za velike zemlje - Jugoslaviju, Zapadnu Nemačku, SSSR i Čehoslovačku. Ujedno, ovaj Mundijal je bio i početak kraja za velikog Dijega Armanda Maradonu, koji je pre i tokom njega zaradio i sa celom Italijom koju je uskoro i napustio... 

Da krenemo od naše reprezentacije, koju je tada, poslednji put po imenom Jugoslavija predvodio veliki Ivica Osim. Selekcija sastavljena od "Čilenaca", juniorskih prvaka sveta iz 1987. pojačana još nekim igračima, među kojima je najzvučnije ime bio naš sadašnji selektor Dragan Stojković.

Jugoslavija se našla u grupi D, zajedno sa Zapadnom Nemačkom, Kolumbijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U prvom kolu doživeli smo žestok poraz od Nemaca rezultatom 4:1, Lotar Mateus je dao dva gola, Klinsman i Feler po jedan, a jedini za Jugoslaviju Jozić. 

U drugom kolu ponovo je Jozić bio strelac u pobedi nad Kolumbijom 1:0, da bismo potom razbili UAE 4:1, Sušić i Pančev su dali po gol, a Prosičnečki dva. 

U osmini finala usledila je magija o kojoj se i danas prepričava kao o jednoj od najboljih partija jednog našeg fudbalera na Mundijalima. Dragan Stojković Piksi je postigao oba gola u pobedi nad Španijom rezultatom 2:1 i zakazao nam duel sa aktuelnim prvacima sveta - Argentinom.

"Gaučosi" su na turnir došli predvođeni Maradonom, koji je u tom periodu već bio na ratnoj nozi sa vlastima u Italiji. Dijegu su odavno povezivali sa podzemljem iz Napulja, pratio ga je loš glas da ne može bez narkotika i noćnih provoda. Maradona je u svom stilu pozvao sve Napolitance da navijaju za Argentinu, a ne za Italiju, čime je postao neprijatelj broj jedan u celoj zemlji. 

Argentina nije bila toliko dobra kao četiri godine u Meksiku, ali je stigla do finala. U grupi je jedva prošla kao trećeplasirani tim iza Kameruna i Rumunije, ispred SSSR-a. Loš plasman u grupi odveo je Argentinu najveće rivale - Brazil, koji je imao sve tri pobede u grupnoj fazi. Ipak, golom Kaniđe Argentina je slavila 1:0 i nastavila pohod ka odbrani trona. Usledio je taj istorijski duel sa Jugoslavijom u četvrtfinalu. Posle regularnog dela nije bilo golova pa su odlučivali penali. U penal seriji promašio je najpre Stojković, pa je u trećoj Tomislav Ivković zaustavio Maradonin udarac, u četvrtoj seriji promašili su Troljo i Brnović, a onda je odlučujućoj petoj Hadžibegić i treći promašio i Argentina je otišla u polufinale, a Jugoslavija je tako odigrala svoj poslednji meč na Mundijalima, pre početka rata. Preciznije, rat se već i tada raspirivao, jer su fudbalere ispratili zvižducima u poslednjoj pripremnoj sa Holandijom u Zagrebu.

Tada je na red došao čuveni meč između domaćina Italije i Argentine i to baš - u Napulju, Maradoninom drugom domu. I danas se prepričava čuvena izjava Maradone pred taj duel. 

"Od Napolitanaca sada traže da budu Italijani na samo jednu noć, ostalih 364 dana za njih će biti "terroni" (pogrdni nadimak za južnjake). Ne možemo od njih da tražimo da navijaju za Argentinu, ali ljudi u Italiji bi trebalo da znaju da su i stanovnici Napulja takođe Italijani kao i oni", rekao je Maradona čime je potpalio atmosferu do maksimuma. 

Pred 73.000 gledalaca, Skilaći je doneo prednost Italiji u 17. minutu, a Kaniđa u 67. odveo meč do penala. U penal seriji ponovo su Argentinci bili bolji, promašio je samo Serizuela, a za Italijane su neprecizni bili Donadoni i Serena i to je jedan od najbolnijih poraza u istoriji "Azura".

U velikom finalu kao i četiri godine ranije, sastale su se Zapadna Nemačka i Argentina. Bilo je ovo jedno od ružnijih finala, koje je rešio Andreas Breme iz penala u 85. minutu. 

Inače, Maradona je toliko probudio gnev u čitavoj Italiji, pa čak i u Napulju, gde nisu najbolje prihvatli njegove stavove, da je ceo stadion u Rimu zviždao himni Argentine i navijao za Nemce.