SP 2010 – Španskih 1:0 do “Boginje” i srpsko lako ćemo

Domaćin: Južna Afrika 

Broj učesnika: 32 

Šampion: Španija 

Vicešampion: Holandija

Najbolji strelac: Tomas Miler (Nemačka) – 5 golova

Najbolji igrač: Dijego Forlan (Urugvaj)

Kakva je euforija samo vladala u Srbiji pred Mundijal 2010. u Južnoj Africi, prvom ikada održanom na “crnom” kontinentu. Ekipa koju je sa klupe predvodio legendarni Radomir Antić igrala je fantastično u kvalifikacijama, “petardom” protiv Rumunije na prepunoj “Marakani” izborila najveću svetsku smotru, a grupa u kojoj su pored Srbije bile Gana, Nemačka i Australija delovala itekako prolazno.

Mundijal je počeo 11. juna, i to nezaborvnim golom Šabalale kojim je domaćin poveo na otvaranju protiv Meksika. Ipak nešto drugo privuklo je pažnju gledalaca, a kako i ne bi, kada je odzvanjalo u ušima tokom čitavog šampionata. Bio je to zvuk vuvuzele, duvačkog instrumenta koji Afrikanci baš vole, i od koga nisu odustajali sve do finala.

U grupnoj fazi dva ogromna iznenađenje, dve sramote. Finalisti Mundijala 2006. godine Francuska i Italija, ne samo da nisu prošle grupu, ne samo da su završile poslednje u svojim grupama, već su zajedno sakupile svega tri boda, “trikolori” jedan, “azuri” duplo više. Loše su počeli i tada aktuelni prvaci Evrope Španci, na premijeri su poraženi od Švajcarske, ali su vezali dva trijumfa i izborili nokaut fazu.

A šta je bilo sa Srbijom, treba li da vas pdsećamo? Srbija je prvu utakmicu igrala protiv Gane koju je sa klupe predvodio naš Milovan Rajevac u 90. Minute bilo je 0:0, a onda Zdravko Kuzmanović u našem šesnaestercu oponaša “orla”, lopta ga udara u ruku, a Asamoa Đan šalje “Džabulani” u mrežu iza Vladimira Stojkovića.

U drugom kolu očekivalo se da će nas pregaziti Nemci i da će to biti kraj našim velikim nadanjima. Međutim, desilo se potpuno suprotno, desila se najveća pobeda reprezentacije Srbije sve do one prošle godine u Lisabonu protiv Porutgalije. Kloze je bezveze dobio crveni u 37. minutu, a Milan Jovanović još nepotrebnije upao u kanal proslavljajući gol samo nekoliko trenutaka kasnije. Naravno, nije moglo bez drame i glumljenja “orla” u svom kaznenom prostoru, Vidić je iskopirao Kuzmanovića, poklonio penal Nemcima. Loptu je uzeo Podolski, a Stojković odbranio njegov udarac za pobedu Srbije, postavši najomiljeniji čovek u domovinivi. Da, baš taj Vladimir Stojković.

I kada smo mislili da smo pobedom protiv Nemaca već postali svetski prvaci ili barem da ćemo sigurno igrati u osmini finala Mundijala, jer nam je za to bila potrebna pobeda nad Australijom koja je već ispala sa turnira, desilo se ono što nam se stalno dešava – standardna gubitnička formula, razmišljanje lako ćemo i sudija koji nas ne voli. Ispromašivali smo se u prvih 45. minuta, Krasić uspeo da promaši prazan gol, da bi u nastavku Kejhil I Holman sa “pola terena” spustili na zemlju, pravo u bezdan Antićeve “orlove”. Marko Pantelić je postigao gol nade, pobeda Nemačke nad Ganom dala mogućnost da se i sa remijem plasiramo dalje, ali sudija Horhe Larionda iz Urugvaja nije želeo da vidi ruku Kejhila za penal u poslednjem minutu. Sve se srušilo za nas, nije nam više ni bilo do Mundijala, ali se on svakako nastavio i bio je spektakularan.

Osmina finala donela je jedan nezaboravan momenat, poništen čist gol Frenka Lamparda kojim bi Englezi izjednačili na 2:2 protiv Nemaca. Lopta je posle udarca zvezde Čelsijia bila metar u golu, ali sudije nekako to nisu videle, VAR nije postojao, a ni “gordi albion” od tog trenutka. Tako su Nemci slavili sa ubedljivih 4:1. Zanimljivo je bilo i na meču Španija – Portugalija gde je David Vilja postigao odlučujući gol i poslao kući Kristijana Ronalda, a svoju reprezentaciju među osam najboljih.

Argentinci su takođe bili u četvrtfinalu, sa klupe ih je predvodio Maradona, ali ni on ni Mesi nisu mogli ništa protiv nemačke mašinerije. “Gaučosi” su poniženi od “pancera”, bilo je 4:0. Holanđani su pokazali ozbiljne namere eliminisavši Brazil, Vilja opet napravio razliku za Špance, ovoga puta protiv upornih Paragvajaca, a zvezda četvrtfinala bio je Luis Suarez, ali ne zbog gola, niti ugriza, ovoga puta zbog, hajde da i njegovu tako nazovemo, “božije” ruke.

Igrao se poslednji minut produžetka na utakmici Gana – Urugvaj lopta koju je glavom uputio nekadašnji napadač Partizana Dominik Adija išla je pravo ka mreži, ali se na gol-liniji isprečio Suarez i spasio svoj tim eliminacije “panterskom” intervencijom. Naravno, Đan je promašio penal, a Urugvaj bolje izvodio jedanaesterce za plasman u polufinale.

Najbolja utakmica na šampionatu bio je polufinalni susret između Holandije i Urugvaja. “Lale” su slavile sa 3:2, a pamtiće se golčina Đovanija van Bronkhorsta sa preko 30 metara u rašlje Muslerinog gola, a ništa manje spektakularan nije bio ni pogodak Dijega Forlana sa slične distance za izjednačenje. Holanđane su u finale poslali dvojica lidera Van Marvajkove ekipe Vesli Snajder I Arjen Roben. Rival u finalu bila je Španija, koja je sa “standardnih” 1:0, ovog puta golom Pujola savladala Nemačku i došla na korak od “Boginje”.

U velikom finalu 11. jula na stadionu u Johanezburgu sastale su se Španija i Holandija u borbi za prvu titulu planetarnog šampiona. “Crvenoj furiji” ovo je bilo prvo i poslednje finale, dok su “lale” meč za svetsku titulu igrale po treći put, ali “treća nije bila sreća”.

 Španija je igrački bila najbolja ekipa na svetu, bez ikakve dileme. Dve godine ranije postali su prvaci Evrope, 2009. Barselona prepuna španskih reprezentativaca osvojila je Ligu šampiona, a isto će uraditi i godinu dana nakon ovog Mundijala. Tako su se u startnoj postavi ekipe iskusnog Visentea Del Boskea za finalni meč našla čak sedmorica igrača Barselone. To su bili štoperi Pujol i Pike, trio na sredini terena Buskets, Ćavi i Inijesta, na levom krilu igrao je Pedri, a u špicu David Vilja. Ostatak startne postave činili su kapiten Kasiljas, Ramos, Kapdevila i Ćabi Alonso. Naravno, Španija je baš kao i Barselona igrala tika-taku.

Međutim, u finalu nije bilo baš lepog fudbala, ali jeste grubih faulova. Ostaće upamćen onaj Najdžela de Jonga nad Alonsom na kome mu bi pozavideo I Brus Li, ali to nije impresioniralo engleskog sudiju Haurda Veba koji mu je pokazao samo žuti karton.

Drama je u Johanezburgu rasla, a finale otišlo u produžetke. Holanđani su se zatvorili i bili spremni da zaigraju penal-rulet, ali Inijesti nije bilo do kocke. Nakon sjajne asistencije Fabregasa, ostao je veliki majstor Inijesta sam ispred Stekelenburga i pogodio za zlatnu “Boginju”, prvu u istoriji španskog fudbala. Tako je “crvena furija “ objedinila titule evropskog I svetskog prvaka, a zanimljivo je da je ekipa koja je sinonim za dopadljiv fudbal do pehara stigla pobedama od 1:0 kroz celu nokaut fazu.