Srbija na Mundijalima – Tri naziva, velika imena i još veće (ne)ispunjene ambicije

Srbija kao legitimni naslednik Jugoslavije, potom i Srbije i Crne Gore na svom kontu ima 12 učešća na Mundijalima, a samim pogledom na učinak može se zaključiti da je najplodonosniji bio onaj prvi u Urugvaju. Selekcija Kraljevine Jugoslavije sastavljena isključivo od srpskih fudbalera (hrvatski fudbaleri bojkotovali) ostvarila je veliku pobedu nad Brazilom, a kasnije zaustavljena u polufinalu od domaćeg Urugvaja posle neverovatne scene kada je policajac dodao loptu Urugvajcu za gol koji je regularno priznat. Sagu o Moši Marjanoviću, Moši Marjanoviću, Milovanu Jakšiću i ostalima sada znamo svi, zvanično je ta selekcija bila treća na svetu jer se meč za treće mesto nije igrao (izgubili smo od osvajača), a interesantno je da na naredna dva Mundijala nismo igrali.

Posleratni period doneo je Evropi mnogo teških momenata, ali ne i za jugoslovenski fudbal koji je upravo u tom vremenskom razdoblju beležio najbolje rezultate. U Brazilu generacija predvođena Rajkom Mitićem zauzela je zvanično petu poziciju, na naredna dva Mundijala 1954. i 1958. Jugoslavija je zaustavljana u četvrtfinalima, da bi u Čileu 1962. godine “plavi” izgubili u borbi za treće mesto od domaćina.

Pauza od osam godina nije ostavila previše traga po naš tim, Nemačka 1974. donela nam je plasman u drugu rundu i opet vrlo dobro sedmo mesto na svetu, dok je Jugoslavija osam godina kasnije u Španiji razočarala kompletnu javnost kada se sa odličnim timom nije plasirala u drugu rundu takmičenja. Tada su i isplivali problemi sa premijama i sportskom opremom Adidas i Puma, s obzirom da su pojedini igrači imali sponzorske ugovore sa Pumom, dok je Adidas bio tehnički sponzor nacionalnog tima. Ponovo preskačemo Meksiko, ovoga puta 1986, ali će učešće Jugoslavije na SP u Italiji 1990. godine ostati upamćeno za sva vremena.

Sklopio je selektor Ivica Osim sjajan tim sa odličnim pojedincima, iako mu je često zamerano da u ekipi ima previše igrača iz njegove Želje. “Kuvao” se strašan građanski rat na prostorima Jugoslavije kada je selekcija otišla u Italiju i posle ubedljivog poraza od Nemačke zaigrala strašan fudbal. Posebno je zablistao aktuelni selektor Srbije Dragan Stojković Piksi koji je minijaturama protiv Španije u osmini finala oduševio svetsku javnost. Za uspeh je potrebno i malo sreće, a Jugoslavija je protiv Argentine u četvrtfinalu nije imala, pa je eliminisana nakon izvođenja penala. Ostaće upamćeno da je golman “plavih” Tomislav Ivković odbranio penal velikom Dijegu Maradoni.

Raspala se država, zbog sankcija skraćena Jugoslavija nije mogla na Mundijal u SAD, dok četiri godine u Francusku stiže sa igračima koji su svoj igrački zenit uglavnom prešli. Ali, radilo se o velikim asovima, pa je Jugoslavija uspela da prođe grupu i zakaže okršaj sa Holandijom u osmini finala. Ponovo manjak sreće (mada će neko reći da se sreća i zaslužuje) i gol Davidsa u nadoknadi vremena srušili su snove o novoj mundijalskoj završnici. Ko je spomenuo prečku i bele kopačke?

Pauza 2002, a četiri godine kasnije posle sjajnih kvalifikacija i plasmana na prvenstvo u Nemačkoj doneo je debakl državi koja se pod imenom Srbija i Crna Gora takmičila tad i nikada više. Holandija nas je jedva dobila golom Robena. Argentinci ponizili, a okrenuli fudbaleri Obale Slonovače, pa je SCG završila Mundijal kao najgora selekcija.

Ovoga puta, pauze nije bilo, ali jeste nove države – Srbije. Nošeni velikim nacionalnim nabojem i sjajnom igrom pod vođstvom Radomira Antića, nacija je očekivala mnogo u Južnoj Africi. Naročito nakon trijumfa nad Nemcima, ali presudila je Australija koja je trijumfom okončala nade Srbije. Najsveža sećanja dopiru do Rusije pre četiri godine, mnogi znaju šta se sve dešavalo između izborenog plasmana i odlaska na prvenstvo. Podmlađenu Srbiju preuzeo je Mladen Krstajić koji takođe nije uspeo odvede ekipu u drugu rundu, a presudio nam je poraz od Švajcarske.

Možda je sada vreme za fudbalsku osvetu.