Tunis na Mundijalima – Tri utakmice, pa nazad kući

Fudbalska reprezentacija Tunisa prvu nezvaničnu utakmicu odigrala je davne 1928. godine protiv drugog tima Francuske i izgubila  sa 8:2. U to doba Tunis je bio pod protektoratom Francuza, tako su često igrali protiv različitih ekipa svog kolonijalnog osvajača i redvono gubili, sve do 1956. kada su se napokon osamostalili.

Od 1957. godine zvanično je počela da se piše fudbalska istorija nezavisnog Tunisa. Premijerni meč reprezentacija afričkih „orlova“ odigrala je prvog juna 1957. godine i izgubila od Alžira sa 2:1.

Tunis je 1960. postao član FIFA, a prvi inostrani selektor, Srbin Milan Kristić odveo je reprezentaciju na Olimpijske igre u Rim, odakle su se vratili bez bodova u grupi sa Danskom, Poljskom i Argentinom.

Na prvo mundijalsko učešće zemlja na severu Afrike čekala je do 1978. godine i Mundijala u Argentini. Proslavili su se Tunišani u Južnoj Americi i pobedili na premijeri protiv Meksika rezultatom 3:1, tako postali prva afrička zemlja koja je trijumfovala na jednom meču Svetskog prvenstva. Gubili su „orlovi“ na poluvremenu, ali su golovima Ali Kabija, Nedžiba Gomida i Tarika Diaba razgalili čitavu Afriku.

Posle poraza od Poljske u drugom kolu, Tunis je odlučujuću utakmicu za plasman u nokaut faze igrao protiv aktuelnih šampiona Zapadne Nemačke, herojski su se borili „orlovi“, meč je završen nerešeno, 0:0, ali je to bilo nedovoljno da se prođe grupa.

Čekali su „orlovi“ dugih 20 godina da se opet nađu na Mundijalu, a talična im je bila upravo Francuska, pod čijom su kontrolom nekada bili. Prve zvezde tima bili su dvojica Trabelsija, kapiten Sami i desni bek Hatem koji se proslavio u dresu Ajaksa i smatra se jednim od najboljih u istoriji tuniškog fudbala, odlikovan je i Nacionalnim ordenom za zasluge prema Tunisu, što dovoljno govori kakav status ima u domovini.

Ipak, grupa u Francuskoj bila je preteška za Tunis. Engleska i Kolumbija bile su bolje, dok je jedini bod i gol afrička selekcija postigla u oproštajnom remiju sa Rumunijom.

Nakon 1998. Tunišani su vezali još dva učešča na Mundijalima i oba puta ostali „zaglavljeni“ u grupi, bez pobede.

U Japanu 2002. godine Tunis se sastao sa Rusijom, Belgijom i domaćinom, a jedino su uspeli da iznenade Belgiju i odigraju nerešeno 1:1, dok su Rusija i Japan bez problema izašli na kraj sa njima postigavši po dva pogotka u drugim poluvremenima.

Mundijal u Nemačkoj četiri godine kasnije nije doneo nikakav pomak. Ovoga puta dali su tri pogotka, ali je opet osvojen samo jedan bod, i to protiv Saudijske Arabije u meču koji je završen rezultatom 2:2. Dvadeset minuta delilo je Tunis do senzacionalne pobede u drugom kolu protiv Španije, vodili su golom Džavara Mnarija, ali su Raul i Tores raspšrili snove „orlovima“. U poslednjem kolu trebala im je pobeda protiv Ukrajine za drugi krug, međutim pogodak iz penala Andreja Ševčenka označio je povratak kući za „orlove“.

Bio je Tunis učesnik i na poslednjem Mundijalu u Rusiji, ali ih je žreb „unakazio“ i poslao u najtežu grupu zajedno sa Engleskom i Belgijom koje su kasnije dogurale sve do polufinala. Obe evropske velesile bile su bolje od „orlova“. Englezi jedva, tek u nadoknadi vremena golom Kejna, dok su Belgijanci brojali do šest. U poslednjem kolu Tunis je opravdao plasman na Mundijal pobedom protiv Paname 2:1 i po peti put se nakon tri odigrane utakmice oporostio od šampionata.