Urugvaj - Oni su Mundijal

Urugvajci su prvi domaćini takmičenja u kojem toliko uživamo, „urusima“ dugujemo bezuslovnu ljubav zbog organizacije prvog Mundijala 1930. godine. Doduše, tada im je reprezentacija Jugoslavije ostala dužnja jer su Urugvajci baš preko nas došli do finala, u polufinalu protiv Jugoslavije slavili su sa 6:1 uz naklonost svih na stadionu, uključujući i sudija.

Prvo Svetsko prvenstvo se igralo sa četiri grupa, u tri grupe tri reprezentacije, u jednoj četiri selekcije. Polufinala su se domogli  Argentina, Urugvaj, Sjedinjene Američke Države i Jugoslavija.

Naše polufinale smo već spomenuli, „gaučosi“ su bili takmaci u finali – Urugvajci su slavili sa 4:2 posle preokreta i došli do prvog zlata.

Naredna dva prvenstva, '34 i '38 su propustili na svoju ruku. U Italiju nisu hteli da odu zato što je premali broj evropskih reprezentacija došlo na prvenstvo u Urugvaju 1930. godine, da bi učešće u Francuskoj odbili posle kontroverzne odluke FIFA kuće da se SP ponovo igra na tlu Evrope. Dogovor je bio da se Južna Amerka i Evropa smenjuju na četiri godine kao domaćini, ali isti nije ispoštovan.

Posle pauze zbog Svetskog prvenstva, Svetsko prvenstvo 1950. godine je odigrano u Brazilu. Urugvaj je ovog puta učestvovao i drugi put uzastopce, na turnirima gde su učestvovali, osvojili zlatnu medalju. Prvenstvo u Brazil je bio totalni kolaps. Veliki broj reprezentacija je odbilo da učestvuje u kvalifikacionoj rundi poput Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i Mađarske. Jugoslavija je prihvatila poziv. Tokom samih kvalifikacija došlo je do još odustajanja, najviše u Južnoj Americi. Argentina, Ekvador i Peru su se povukli po žrebu za kvalifikacije što je značilo da su se reprezentacije Čilea, Bolivije, Paragvaja i Urugvaja automatski kvalifikovale iz Južne Amerike. Na kraju, imali smo trinaest selekcija tokom takmičenja. Imali smo četiri grupe, gde bi samo pobednik išao dalje u finalnu rundu (grupu). Kao pobednici grupa dalje su otišli Urugvaj, Brazil, Švedska i Španija. Finalnog meča nije bilo, pobednik prvenstva je bio onaj sa najviše bodova posle tri kola. Kao „finale“ izdvaja se meč 16. jula 1950. godine na čuvenoj „Marakani“ u Rio de Žaneiru gde je Urugvaj posle preokreta savladao Brazilce i osvojio trofej Žila Rimea, nazvanog po predsedniku FIFA.

Na narednom Mundijal u Švajcarskoj 1954. godine, Urugvajci su osvojili četvrto mesto. Grupu su prošli kao prvu, ali su ih u polufinalu zaustavili Mađari koji su slavili sa 4:2 posle produžetaka. U meču za bronzu ih je dobila Austrija u Cirihu rezultatom 3:1.

Na prvenstvo u Švedskoj nisu uspeli da se kvalifikuju, slab učinak su zabeležili i u Čileu 1962. godine. Tada su bili u grupi sa Sovjetskim Savezom, Jugoslavijom i Kolumbijom. „Urusi“ su završili kao treći u grupi. Dobili su Kolumbiju, ali su zatim poraženi od Jugoslavije sa 3:1 i kasnije Sovjetskog Saveza rezultatom 2:1.

1966. godine u Engleskoj, grupu sa „Gordim Albionom“, Meksikom i Francuskom prolaze zajedno sa domaćinom prvenstva, da bi ih Zapadna Nemačka srušila sa 4:0 u četvrtfinalu – Nemci su kasnije izgubili u finalu od Engleza.

Naredni Mundijal u Meksiku obeležila je osveta Brazilaca za poraz na „Marakani“ iz 1950. godine. „Urusi“ prolaze grupu kao drugi, prva je bila Italija. U četvrtini finala pobeđuju Sovjetski Savez posle produžetka golom Esparaga u 116. minutu. Usledilo je polufinale u Gvadalahari sa Brazilcima, koji su delovali nezaustavljvo. „Selekao“ je slavio sa 3:1, da bi Urugvajci još jednom izgubili meč za bronzu. Ovog puta od Zapadne Nemačke na „Stadionu Asteka“ rezultatom 1:0.

'74 godina je bila teška za „uruse“. Na prvenstvu u Zapadnoj Nemački učešće su završili u grupnoj fazi i to kao poslednji. Izgubili su od Holandije i Švedske, da bi odigrali 1:1 sa Bugarskom. Naredna dva Mundijala, u Argentini i Španiju su propustili, to jest nisu se kvalifikovali.

U Meksiku se nisu proslavili, došli su do osmine finala 1986. godine gde ih je zaustavila reprezentacija Argentine. Isti učinak su imali i četiri godine kasnije, 1990. godine u Italiji gube od domaćina prvenstva na „Olimpiku“ meč osmine finala sa 2:0.

'94 i '98 se nisu kvalifikovali, u Južnoj Koreji i Japanu 2022. godine učešće završavaju opet po grupama. Izgubili su od Danske i Tomasona, dok su odigrali nerešeno sa Francuskom i Senegalom – dva boda su bila nedovoljan za prolaz dalje. Nemačku 2006. godine propuštaju, a onda sledi još jedno četvrto mesto.

Prvo Svetsko prvenstvo u Africi, Južna Afrika kao domaćin i neibežne „vuvuzele“. Urugvajci su na krilima Forlana i Suareza prošli kao prvi u grupi, ispred Meksika, Južne Afrike i Francuske. U osmini finala Suarez sa dva gola ruši Južnu Koreju (2:1), a onda smo videli nezaboravni meč protiv Gane u četvrfinalu. „Crne zvezde“ su možda bile i bolje tokom meča, poveli su preko Muntarija, ali je Forlan ubrzo izjednačio na 1:1 iz slobodnjaka. Usledili su produžeci i šou Luisa Suareza. Urugajac je u poslednjem minutu nadoknade, rukom zaustavio loptu da pređe gol-liniju. Sudija dodeluje kontroverznom napadaču direktan crveni karton, Asamoa Đan je dobio priliku da Ganu učini prvom afričkom reprezentacijom među četiri najbolje selekcije. Nažalost, jak šut završava na samom okviru gola, tresla se prečka iznad Muslere. Usledili su penali, Urugvajci su bili sigurniji i otišli na megdan Holanđanina.

„Lale“ su slavile sa 3:2 u polufinalu, a onda su „urusi“ istim rezultatom izgubili i meč za bronzu od strane Nemačke na stadionu „Nelson Mandela''.

U Brazilu su zaustavljeni već u osmini finala i neverovatnog Džejmsa (Hamesa) Rodrigeza koji vodi Kolumbiju do slavlja rezultatom 2:0. „Urusi“ su pre toga prošli grupu smrti gde su bili sa Italijom, Engleskom i Kostarikom - "azuri" i "gordi albion" nisu "preživeli" grupu.

Na prošlom Mundijalu u Rusiji su prošli grupu sa maksimalnim učinkom. U osmini finala su izbacili Portugal zahvaljujući Kavaniju koji je postigao dva gola. Ipak, u četvrtfinalu su eliminisani od strane potonjeg šampiona Francuske, Varan i Grizman su doneli trijumf „trikolorima“.

U Kataru dele grupu sa Portugalom, Ganom i Južnom Korejom. Dve od tri reprezentacije ima povoda za „osvetom“, videćemo kako će se „urusi“ snaći. Selektora Tabareza nema više za kormilom, ali je gro tima još uvek tu. Dosta iskusan tim, sa par mladića u odbrani i vezi – očekujemo da se kvalifikuju u nokaut fazu.