Zlatne kamerunske godine i siva sadašnjost

Kada se pomene Kamerun, uvek se prvo misli na herojstvo "Neukrotivih Lavova" sa Mundijala u Italiji, međutim stariji će se prisetiti ove afričke ekipe iz Španije 1982. Oni su osvojili tri boda (tri remija) u grupi sa Peruom, Poljskom i Italijanima i samo zbog toga što su dali gol manje od budućeg svetskog prvaka nisu prošli grupu. Sve je zadivio odlični N'Kono koji je inspirisao i samog Bufona da počne da brani. Ova reprezentacija je bila prva iz podsaharske Afrike, posle Zaira koja se dokopala Mundijala i ostavila mnogo bolji utisak. To je prvi šampionat na kome je Afrika imala dva predstavnika i Alžir je bio odličan, samo nameštaljka između Austrije i Zapadne Nemačke ih je sprečila da odu dalje.

Ova zlatna generacija Kameruna trajala je kroz čitavu deceniju, postala 1984. i šampion Afrike, a punu afirmaciju, sa nekoliko preživelih "senatora" sa španskog Mundijala doživeli su osam godina kasnije u Italiji.

Sve je bilo pogrešno od početka, selektor Nepomijačni, Sibirac koji je učio zanat od Lobanovskog nije znao francuski, eliminisao je golmana Žozefa Bela koji ga je kritikovao i tvrdio da je bolje da je ostao Klod Leroj koji je Kamerunce vodio do 1988.

Rus je vratio veterana N'Kona na gol, a pojavio se i Mila koji je praktično već prestao da igra fudbal, odnosno igrao ga za svoju dušu na francuskoj prekookeanskoj teritoriji, Reunionu. Neki igrači to nisu dočekali baš dobro, pre svih Omam Bijik, mada je on dao gol Argentincima na otvaranju i doneo senzacionalnu pobedu. U tom trenutku je Mila bio tek osam minuta na terenu. Pobeda je bila vrednija jer je poslednjih pola sata Kamerun igrao bez isključenog Kane Bijika, ali iskreno, koliko su tukli, sudija Votro je trebalo da isključi najmanje još dva igrača.

Kamerunci su savladali i Rumuniju sa 2:0, a Mila je postigao oba gola, ušao je ranije nego protiv Argentine, i za pola sata rešio pitanje pobednika, odveo Kamerunce u istorijsku osminu finala. Postao je i najstariji igrač koji je zatresao mrežu na Mundijalu, mada kako rekosmo, niko nije bio siguran koliko godina ima. Mila je postao ikona, a Italijani su objasnili kombinaciju njegove moćne muskulature, brzine, kratkih butina koje su fleksibilnije nego kod velike većine, ali i duže Ahilove tetive. Čitava nauka, ali je domaćin Mundijala bio opsednut detaljima. Izgubili su u Bariju protiv Sovjeta sa 4:0, samo nikoga nije bilo briga, već su bili opsednuti slavom, Mila je ušao u drugom poluvremenu, a i pored teškog poraza, Afrikanci su bili prvi u grupi jer je Argentina igrala nerešeno sa Rumunima.

To im je olakšalo žreb, u osmini finala u Napulju čekala ih je Kolumbija, divlje talentovana ekipa, sa ludim Iguitom i majstorom kakav je Valderama. Mila je opet dao dva gola, oba u produžetku. Drugog bizarnog se neki sećaju, drugi su ga prepričavali, Iguita je poželeo da dribla u svom stilu, izgubio je loptu, Mila je postigao gol za 2:0, do kraja samo slaba uteha u golu Redina za Južnoamerikance, Kamerun je otišao u četvrtfinale Mundijala!

Prvi gol je Mili namestio Omam Bijik, ali nikako nije mogao da prežali to što je svetlost reflektora na saigraču. On je tvrdio da Mila poremeti čitav tim kada uđe, da je star i ne trči, a da golove postiže samo jer su protivnici umorni u finišu. Baš kiselo grožđe.

Bilo kako bilo, Kamerun je u borbi za polufinale bio blizu, odigrali su u Napulju protiv Engleske jedan od najboljih mečeva na šampionatu, a mnogi smatraju da bi prošli dalje, da nije bilo silnih suspenzija. Četvorica nisu bila u timu, pa je ruski selektor morao da kombinuje, pre svega u odbrani. Ali, na terenu je bio zloglasni Masing (lik koji je udario Kaniđu tako da se videlo kako kopačka leti u vazduh). Gari Lineker se posle meča žalio da je bukvalno pretučen.

Videli smo dramu i to tek kada je ušao Mila. Kamerun je uspeo da okrene rezultat u nastavku (Engleska je povela zahvaljujući entuzijazmu Dejvida Plata u prvom delu). Kunde je sa penala izjednačio posle sat, pa je Ekeke nekoliko minuta kasnije najavio senzaciju. Tu dolazimo do ključa, nedorasli sudija Kodresal nije svirao čist penal nad Platom u drugom delu, ali jeste dva kasnije, jedan za produžetak i jedan za plasman Engleza u polufinale. Oba puta Lineker je uz suze Afrike savlada N'Kona.

I nikada više Kamerunci nisu bili isti. Četiri godine kasnije u Americi su pred rasprodatim Pasadena Rouz Bolom igrali 2:2 protiv Švedske, Anri Mišel selektor, je dobio batine na Orliju, pariskom aerodromu odakle su putovali. Naime, iz Martiga je doputovao Žan-Klod Pagal koji je bio nezadovoljan jer nije na spisku. Mila je izgleda opet imao 42 godine, za njega je stalo vreme. Nije dobio šansu, protiv Skandinavaca, bilo je 2:2, neizbežni Omam Bijik je dao gol za bod, a golman Bel koji je eliminisan četiri godine ranije je kombinovao užas prilikom centaršuteva i neverovatne odbrane kada je trebalo pokazati refleks.

Kamerunci u drugom meču protiv Brazila nisu želeli da izađu na teren zbog neplaćenih bonusa, pričalo se da je na kraju stigao kofer sa 450 000 dolara iz Jaundea, kako bi igrali, ali nije pomoglo, "Selesao" ih je lako dobio. I onda bruka u Palo Altu, šest golova od Rusije i pet golova relativno nepoznatog Olega Salenka koji ne bi ni bio u timu da se Juran nije zakačio sa selektorom Sadirinom. Ali, Mila je postigao gol i tako se oprostio. 

Samo već tada je Nigerija preuzela ulogu lučonoše fudbala u Africi, Kamerun je ostajao u grupnoj fazi na sledeća dva prvenstva, mada su u Francuskoj ostavili bolji utisak nego 2002. U prošloj deceniji, dva nova prvenstva, Brazil i Rusija i ponovo potpuni slom, uz loše odnose koje ni Eto nije mogao da sredi, novcem koji je ulagao u saigrače.

Doduše, u ovom veku Kamerun je osvojio pre dvadesetak godina dve titule prvaka Afrike, treću pre pet u Gabonu kada su tukli Senegal na penale, a u finalu slavili protiv Salahovog Egipta. Ali ovo je nova selekcija…

Sam start je pokazao koliko problema imaju, izgubili su od Švajcarske, nadajmo se da će ih to dodatno obeshrabriti, obično se afričke selekcije raspadnu nakon prvog neuspeha, pa to može da bude baš dobra stvar za Srbiju.