Marko Grujić za "Sportske" : "Zvoni telefon +44 i to je stvarno glas onog Jirgena Klopa... Sever ispred Kopa, Pepe nije kao na TV!"

Srpski reprezentativac i as Porta Marko Grujić bio je domaćin našoj redakciji ove nedelje, a tu čast i priliku iskoristili smo da saznamo o njemu mnoge stvari koje do sada nisu bile toliko poznate. 

Ko je želeo, imao je priliku da gleda kako je Porto nezasluženo ostao bez bod(ov)a protiv Barselone, mada je iste večeri igrala i Crvena zvezda, pa meč sa stadiona "Dragao" definitivno nije bio u prvom planu kod domaće publike. 

Uglavnom, dan posle utakmice, kada su se slegli utisci, sedeli smo čitavo popodne sa popularnim Grujom i preletali sa teme na temu i složili se da će ovo biti prvi u nizu sličnih (prijateljskih) kvalitetnih fudbalskih razgovora, jer je materijala bilo na pretek.

Počeli smo naravno o utiscima posle utakmice sa Barselonom. 

"Mislim da je rezultat nepravedan, jer smo imali više prilika. Oni imaju veliki individualni kvalitet, ali ostaje žal što nismo osvojili makar bod. Uz Barsu, definitivno smo glavni favoriti da prođemo dalje, pored Antverpena i Šahtjora." 

Da li ova Ćavijeva Barsa podseća na onu od ranijih godina kada su Katalonci bili redovni favoriti u Ligi šampiona i koje su potencijalne slabosti koje ste videli posle ove utakmice? 

"Ova Barsa liči na onu kada je Ćavi bio igrač i stil je približan onome što oni oduvek žele, a to je ta pas igre uz posed lopte. Ali, imaju veliki problem u defanzivnoj tranzciji, ostavljaju veliki prostor i tu su ranjivi. Taj segment moraju da poprave, jer dozvoljavaju veliki broj prilika iz kontri i zato mislim da još uvek nisu na nivou Mančester sitija, Liverpula pa i Real Madrida. U fudbalu se nikada ne zna, možda Barsa bude uhvatila zalet u prolećnom delu sezone i bude bolja od ostalih. Liga šampiona je specifično takmičenje i sve zavisi od jednog dana i trenutne situacije. Barsa se izuzetno pojačala dolascima Kansela i Feliksa i imaju izuzetan kvalitet na svim pozicijama."

U godinama kada si otišao u Liverpul iz Crvene zvezde, igrači kao što su Gavi, Pedri postaju prvotimci Barselone. Koji je glavni razlog za to i šta je sve njima bilo lakše na putu ka seniorskom fudbalu?

"Čim im je jedan Ćavi dao šansu sa 17, 18, 19 godina, onda je sigurno da Pedri i Gavi imaju ogroman kvalitet i da su takmičarski spremni za Barselonu. Kada bih poredio sa sobom iz tog perioda, razlika je ogromna, jer oni su imali istih principa kroz akademiju, nadograđivali se u istom sistemu i to pomaže mladim igračima da se što pre adaptiraju na seniorski fudbal. Ja sam kao tinejdžer otišao u Liverpul i to je bila velika promena za mene. Isto tako, moram da kažem i da ovi klinci koji nam se tokom reprezentativne pauze pridruže na treninzima, pokazuju zavidan kvalitet i da se i u Portovoj akademiji, kao i u Barsinoj "La Masiji" radi na vrhunskom nivou. Mnogo toga zavisi i od trenera i samog kluba, jer oni moraju da stanu iza tih mladih igrača, da izdrže te neke bubice i onda je uspeh zagarantovan."

Iako je do sada bio nezamenjivi prvotimac kod trenera Konseisaa, Grujićev status se promenio na startu ove sezone, što naš as želi da preokrene u svoju korist. 

"Za ove tri godine, klub i grad mi odgovaraju, odigrao sam preko 120 utakmica. Počeo sam u Superkupu sa Benfikom, potom i prvo kolo u prvenstvu, od tada nisam odigrao ni minut. Zadobio sam neku sitnu povredu, zbog čega nisam mogao da se odazovem reprezentaciji. Kao i svaki igrač, nisam zadovoljan kada sedim na klupi i želim da se ovaj trenutak što pre završi i da preokrenem situaciju. Tako je u fudbalu, dođe period kada trener ima druga rešenja i zamisli, trenutno nije kako sam očekivao."  

Neizbežna tema i samim tim i pitanje glasi - da li je Pepe zaista onakav kakvim ga pamtimo sa terena u svom zenitu karijere i duelima sa Barselonom i najvećim evropskim timovima? 

"Pepe nije onakav kakvim ga ljudi vide ili zamišljaju po onome na terenu. On je pravi kapiten, za nas igrače, predstavnik svih nas, uvek se bori za naša prava, za slobodne dane kada za to dođe vreme. Nije realna slika ono što smo gledali ranijih godina u duelima sa Barselonom, kada vidimo kako gazi nekog igrača Barselone. On je na terenu veliki takmičar i želi da u svakoj utakmici ili situaciji izađe kao pobednik i onda ponekad u toj želji pretera. Van terena je potpuno drugačija osoba, povučen je, porodičan čovek i pre svega veliki profesionalac, što pokazuje činjenica da sa toliko godina igra na ovom nivou. I dalje je član reprezentacije i to u prvoj postavi sa 40 godina. Izuzetna mi je čast što sam član ekipe i što mogu da učim od njega, kako trenira, kako se hrani, da se ugledam na njega i kako je posvećen svom poslu." 

Koliko je portugalska liga jaka u odnosu na Bundesligu i Premijer ligu u kojima si nastupao pre Porta? 

"Portugalska liga ima dosta kvaliteta, pre nisam bio toliko upoznat, kao i većina naših igrača, jer nije toliko atraktivna. Problem je kao kod nas infrastruktura kao i taj finansijski deo. Ako izuzmemo najveće klubove, koji pune tribine i stadione, ostatak lige kasni za njima i za modernim evropskim fudbalom. Portugalska liga i pored svega toga poseduje kvalitet jer ima veliki broj Južnoamerikanaca, a svi znamo kako sa loptom barataju Argentinci, Brazilci, Kolumbijci. Prgavi su i agresivni i nijedna utakmica nije laka, jer u svakoj ekipi. Posebno igrači iz manjih timova utakmice sa Portom, Benfikom i Sportingom vide kao odskočnu dasku i tada igraju najbolje. Ali, što se tiče infrastrukture, stadiona, Premijer liga i Bundesliga su neka druga dimenzija." 

U kojim zemljama bi voleo da se oprobaš u nastavku karijere, kada osetiš da je došao trenutak za nove izazove posle Porta? 

"Voleo bih da se oprobam u Seriji A, koja paše mom profilu igrača, a voleo bih da se vratim u Premijer ligu, jer je ona meni broj jedan. Sve ono što za Engleze predstavlja fudbal je neka druga dimenzija, od kulture navijača, stadiona, takmičenja, kvaliteta, zaista su iznad svih ostalih. Voleo bih da ovako malo iskusniji dođem u Premijer ligu, jer sam zreliji. Ako bih morao da biram neki klub, u Engleskoj mi se sviđa Aston Vila, ima bogatu istoriju. U Italiji i Španiji nemam nekih favorita među klubovima." 

Kada dođe prelazni rok, kako tačno ide tok misli kod igrača i kako dolaziš na odluku da promeniš klub ili da ostaneš?

"Mnogo faktora utiče prilikom odluka o promeni sredine. Nije tu samo važna želja nas igrača, jer mislimo i na porodice. Takođe, važno je i da li si dobio ponudu koja te zadovoljava u smislu ambicije, da li osetiš da si u jednom klubu uradio sve što si mogao i želiš novi izazov. Važna je i relacija sa trenerom i klubom, da li žele da te prodaju i "unovče" ili računaju na tebe. Prelazni rokovi su živa stvar, u komunikaciji sam sa svojim menadžerom svaki drugi dan, uvek ima ponuda, ali kao što sam rekao, mnogo faktora je potrebno da se poklopi da bi došlo do transfera." 

Pravi je trenutak da nam onda ispričaš i da nas podsetiš kako je izgledao taj momenat kada si shvatio da te zaista želi jedan Jirgen Klop. 

"Moj agent je dobio neke indikacije od skauta Liverpula "mi Marka želimo", on im je odgovorio da sam mlad i da mi je potreban neki međukorak do Liverpula. Oni su bili uporni, govorili su već tada da ne žele da me šalju na pozajmice, da hoće da prate moj razvoj. Eto, ako želiš, možemo da organizujemo da direktno priča sa Klopom. I sve je bilo organizovano, gostovali smo u Nišu, meni zvoni telefonm vidim +44, ja na prvu reč čujem da je to Jirgenov glas. On mi se tu predstavio, rekao mi "mi te pratimo te već neko vreme, verujemo da si sazreo i da bi bio super korak da dođeš kod nas". Ja sam odgovorio da ne želim da idem na pozajmice, da znam kako Mančester siti i Čelsi, koji nagomilavaju na desetine igrača i šalju ih na pozajmice širom Evrope. On mi je odmah odgovorio da je plan da ostanem barem dve godine, da se razvijam i da naravno onda od mene zavisi da li ću se nametnuti. Ja sam se u tu priču zaljubio i rekao sam svom agentu "molim te da učiniš sve da se transfer završi". Taj prvi razgovor bio je negde u oktobru, ja sam odigrao dobro do kraja te polusezoni i u januaru, na Božić, sedmog januara, odleteo sam za Liverpul."  

I kako je potom Liverpul postao i do danas ostao tvoj klub u Engleskoj? I koliko je iz današnje perspektive taj korak bio (pre)veliki?

"Ja sam bio dečak, nisam bio svestan situacije u kojoj sam se našao. Bilo je logičnije da sam išao preko neke Belgije ili Portugala, jer bih drugačije cenio, odnosno bio svesniji svega što se dešava. Ne kažem da tada nisam cenio, ali preveliki je bio to skok u karijeri da bih ga tako mlad bio svestan. I onda odjednom, stiže u taj "Melvud", tu su Kutinjo, Firmino, ja se pozdravljam sa njima, oblačim Liverpulovu opremu i izlazim sa njima na trening. Prethodno, ja sam samo šest meseci igrao u seniorskom fudbalu, jer na početku sezone nisam bio u prvom planu kod Miodraga Božovića, tek posle nekog poraza od Niša. Tako da je taj skok od šest meseci od terena i svlačionice do Premijer lige bio preveliki. Ali, ne žalim ni zbog čega. Liverpul mi je broj jedan, oduvek sam voleo Džerarda, zbog njega mi je "osmica" omiljeni broj i nosim ga u Portu. Liverpul jeste moj klub, i danas pratim dešavanja, kada sam u prilici gledam utakmice i mislim da je jedan od najautentičnijih klubova u Evropi, sa Kopom, himnom..."  

Nova tema bila je reprezentacija Srbije i plasman na Evropsko prvenstvo koji je sada, ipak, neizbežan. 

"Da tako kažemo i mi, kao što i svi u Srbiji misle, bilo bi stvarno i malo sramota da se ne plasiramo na Evropsko prvenstvo, imamo mnogo kvalitetnije i bolje igrače od naših rivala. Po svim parametrima, mi imamo kvalitet da moramo da budemo na tom prvenstvu i to moramo da iskoristimo. Treba da počnemo da usađujemo taj mentalitet da idemo korak više, da verujemo da možemo da prođemo i grupu na EP. Imamo i selektora sa kojim smo kliknuli, otišli smo na Mundijal. Čeka nas teško gostovanje Mađarskoj, potom meč sa Crnom Gorom, tu moramo da osvojimo bodove i da pokažemo da smo spremni za veći korak na jednom velikom takmičenju."  

Kakva je saradnja sa selektorom Draganom Stojkovićem sa kojim smo postigli velike uspehe? 

"Piksi je veliko ime u Srbiji i nama je privilegija i čast što ga imamo kao selektora. Ostvarili smo tu pobedu ovde u Portugalu na "Lužu" koja je jedna od najvećih u istoriji reprezentacije, plasirali se u A Ligu nacija, otišli na Mundijal. Imali smo tih nekoliko loših utakmica gde smo i mi na terenu podbacili i gde smo kao tim morali da odigramo bolje, kao i u Bugarskoj nedavno. Naša je velika želja da obradujemo naš narod, greota je da u svim drugim sportovima, košarci, odbojci, tenisu imamo takve rezultate, a znamo da bi ih fudbal možda i više obradovao, jer smo takva nacija." 

Za kraj, u poslednjem delu intervjua, Gruja je otkrio neke posebne stvari iz svoje karijere - koji trener je ostavio najjači utisak na njega, šta bi poručio onom dečaku koji je na "škrgama" izdržao prvi trening u "Melvudu", ko su mu bili idoli, a protiv kog saigrača iz karijere nikako ne bi voleo da igra. Gruja je otkrio i koje utakmice i golovi su mu posebni u karijeri, te je odgovorio na naša Blic pitanja, gde je morao da izabere samo jedan odgovor.  

"Klop je osoba koja mi je mnogo pomogla u karijeri. Sam taj transfer iz Crvene zvezde u Liverpul mi je pomogao u odabiru narednih klubova. Naravno da mi je čast što sam bio deo ekipe koja poslednjih godina beleži. Ja sam čak bio njegovo prvo pojačanje, čak sada kada smo se videli, imali smo sjajan razgovor, zagrlio me je, kamera ga voli, uvek je nasmejan i igrači ga vole. Opušten je, ima sjajan stručni štab, svako radi svoj posao. Moram da izdvojim i Željka Buvača našeg čoveka iz Republike Srpske, koji je pomogao mnogo meni, kasnije Lazaru Markoviću, Dejanu Lovrenu. Imali smo sjajnu konekciju, Željko je bio taj od insajdera koji je bio za moj dolazak i on i Klop su zaslužni za dosta toga u mojoj karijeri." 

"Onom dečaku Marku Grujiću poručio bih mu da ne odustane, da iako ne može da izdrži da pokuša da sve istrpi na stoički način i da ne pokazuje to na licu, da istrpi i kada se završi trening, kada se ugase svetla, da radi na sebi, da bude bolji i da sledeći trening dočeka još bolji. Na tom nivou je jako bitno ne pokazivati slabosti i svi igrači su bili prespremni, a ja kao mladić iz Zvezde i teško je bilo očekivati. Bio bih još veći profesionalac i dao bih još više sebe, jer se jednom ukaže prilika da zaigraš za Liverpul."

"Idoli kada sam bio dečak? Iz Zvezde mi je bio uzor Nemanja Vidić, jer je bio sinonim za velikog borca i ratnika na terenu. Napravio je sjajnu karijeru, stigao je do Mančester junajteda, koji veliki rival kasnije mom narednom klubu. Osim njega, idol mi je bio Stiven Džerard, zbog kog sam uvek želeo da nosim "osmicu", igrao sam na njegovoj poziciji. On mi je bio najupečatljiviji i želeo sam da postanem taj vezni igrač, koji se pridodaje iz drugog plana." 

"Uh, ja sam vezni igrač, pa nemam direktno tako nekih duela, ali ne bih voleo da igram protiv Sadija Manea. Da sam bek i da moram da ga čuvam... onu fiziku koju on ima je retko za videti, naravno, i umeće sa lopotom, ali fizički je brz, okretljiv, traži prostor i baš ne bih voleo da se suočim sa njim jedan na jedan". 

"Igrao sam jednu prijateljsku utakmicu protiv Barselone, Leo Mesi je bio tu. Ja sam ušao 20 minuta, on je i dalje igrao i on je neverovatan. Tako nešto se rađa jednom u 100 godina. Nisam bio tu u tom periodu da prisustvujem utakmicama Maradone i Pelea, ali Mesi mi je nedodirljiv."  

"To je bila poslednja pripremna utakmica pred početak sezone. Moguće da Barsa nije ušla sa istom željom i motivom. Na "Vembliju" je bilo 95.000 ljudi od toga 85.000. Ja sam ušao u igru pri rezultatu 3:0 i Lazar Marković mi je bocnuo jednu loptu i ja sam pogodio, to mi je jedan od lepših trenutaka u karijeri. To je bio gol koji je jedan dečak sanjao. Kao i još jedan, onaj na Banjici, koji mi je najlepši u karijeri, a pobeda, sigurno ona na Novom Zelandu protiv Brazila. Iako nisam igrao, bio sam sa ekipom, otišli smo na Svetsko prvenstvo bez neke pompe i osvojili trofej, to je bila posebna priča." 

"Blitzkrieg"

Mesi ili Kristijano Ronaldo? 

"Mesi."

Klop ili Gvardiola? 

Uh, pa divim se Gvardioli i svemu što postiže kroz karijeru i kako njegove ekipe igraju, ali zbog svega što sam rekao, moj odgovor je - Klop. 

Kop ili Sever? 

Sever, uvek. "Enfild" je poseban kada zagrmi YNWA, ali ono što Delije rade tokom 90 minuta ne može niko. 

Titula sa Zvezdom ili u "ligama petice"? 

S obzirom na to da sam titulu sa Zvezdom osvojio, ovaj put kažem titula u "ligama petice", po mogućstvu da to bude - Premijer liga. 

Domaće portugalsko vino ili domaća srpska rakija?

Naša domaća, naravno.