INTERVJU - Nikola Kalinić: "Vratite nam zelene talase u Beograd!" O dva najteža poraza u zvezdaškoj karijeri, novoj ulozi u timu i borbi za starateljstvo koja ne prestaje

Nikola Kalinić je jedan od onih sportista čija reč ima težinu. On ne priča samo o pik-en-rolu i odbrani; on priča o životu, sistemu i problemima koji nas sve tište. U velikom novogodišnjem intervjuu za Sportske, lider Crvene zvezde sumira 2025. godinu koja je bila sve samo ne jednostavna, ali i otkriva svoje najintimnije borbe van terena.

Postoje sportisti koji vam daju "copy-paste“ odgovore i postoje oni zbog kojih palite diktafon sa posebnim uzbuđenjem, jer znate da će svaka rečenica biti naslov. Nikola Kalinić pripada ovoj drugoj, retkoj sorti. Jedan od lidera Crvene zvezde u 2026. godinu ulazi sa prtljagom godine koja ga je, po sopstvenom priznanju, "resetovala na fabrička podešavanja“.

Nakon sezone obeležene povredama i nekim od najtežih poraza u karijeri, Kalinić u novu eru pod komandom Saše Obradovića ulazi sa drugačijom ulogom, ali istim, britkim stavom. Sa Nikolom nismo pričali samo o košarci, jer njegov život trenutno diktiraju mnogo važnije bitke – one sudske, za starateljstvo nad ćerkom, i sistemske, protiv vakuuma u kojem deca postaju žrtve roditeljske sujete.

Od gorkog ukusa Spartaka i reprezentativnog statusa, preko tabu teme predbračnih ugovora, pa sve do beogradskog saobraćaja i čuvenih "zelenih talasa“ – pred vama je Nikola Kalinić kakvog Srbija poznaje: direktan, iskren i bez kočnica.

KOŠARKAŠKI NISMO RADILI PAMETNO

Nikola, bliži se kraj godine, još malo je ostalo. Koji su to trenuci koje bi suštinski izdvojio iz 2025. godine, šta bi ponovio, a šta bi onako izbrisao i zaboravio?

"Mnogo je stvari koje su se izdešavalo ove godine, tako da bih ja svašta tu menjao, ali dobro. Sve su to neke lekcije u životu, tako da se nadam da će sledeća godina da bude malo pametnije odrađena. To je neka pouka koju bih mogao da izvučem. A ovako, što se tiče košarke, sigurno je to da nakon onog Kupa, recimo u februaru... To je već ispričana priča, da smo na nekom... Nešto se desilo, niko ne zna tačno šta, ali smo se malo ili opustili ili rasuli, pa to košarkaški sigurno nismo pametno radili. A ovako, životno, ima tu mnogo stvari, da ne ulazimo sad samo u to, ali to su možda neke pouke koje treba izvući i biti bolji u 2026. godini."

Prvi put u tvojoj karijeri u Zvezdi, a ovo ti je treći mandat, desilo se da niste imali stopostotan učinak. Ranije si osvajao baš sve što si igrao, a prvi put ti se desilo u prošloj sezoni da igraš neko takmičenje sa Zvezdom, a da ga ne uspeš osvojiti. Kako to porediš i šta misliš, koji su konkretni razlozi za to?

"Sigurno da je to tako. Navikao sam i sebe, a možda i navijače, da je to sve normalno i da će uvek biti tako. I za mene je to bilo iznenađenje i šok – da si tu, a da više ne osvajaš titule i ne dižeš trofeje, čak i nakon tog Kupa Radivoja Koraća, gde se sve to nastavilo u istom tonu. Ali, kao što sam rekao - sve su to nova iskustva i nove lekcije. Ali, da je lako, sigurno bi svi bili tu gde se sve osvaja. Pametnije, bolje, disciplinovanije i mislim sam da će to sve biti kao što je bilo."

Kraj sezone je bio turbulentan i čudan, poraz od Spartaka, možda ste i pokvarili dobar ukus koji ste ostavili u prvom delu sezone. Je l' bilo tu preispitivanja, razmišljanja i razgovora? Kako si gledao na taj period, pošto je to konkretno malo neobično i za Zvezdu i za tebe, da se tako završava sezona?

"Pa jeste, puno je tu faktora. Prvo, jednostavno te povrede, neke koje smo vukli više meseci i koje su tada, verovatno zbog cele situacije, onako došle do izražaja. Tako da je, kao što si i sam rekao, ostala sezona sa vrlo gorkim ukusom. Mislim da smo se na nivou kluba i na nivou svih nas malo preispitivali i reagovali, pa to ove godine već sve bolje izgleda. Šta da ti kažem, sigurno su poraz od Spartaka i poraz od Budućnosti u plej-ofu dva najgora poraza u mojoj zvezdaškoj karieri. Ali, kao što sam rekao, to je isto sastavni deo sporta, a i posle svih pobeda koje su se desile, bilo je i ovo zanimljivo na neki način. To je dobar izazov i dobra prilika da se stvari isprave"

KLUB JE UČINIO SVE DA NAS RAZMRDA

Desio se na kraju taj neki restart, uslovno rečeno. Veliki broj igrača je otišao, veliki broj je došao, a na kraju je i trener promenjen. Da li je to moralo da se desi? Kažem, nije morao taj poraz da se desi, ali da li je bilo potrebno da se neke stvari zavrte i okrenu?

"Ne znam šta da ti kažem, očigledno da jeste. Ja lično, kao što sam i rekao puno puta do sada, mislim da trener nije uvek taj koji je glavni i da on može da promeni nešto na par utakmica. Uglavnom je do igrača – ili igrači to mogu ili ne mogu. Da ne ulazimo u te neke druge stvari, ali sigurno je da je klub učinio sve što je do njega da nas razmrda, da promeni energiju, da nas sve malo onako pozove da se konsolidujemo. Mislim da to sada ide u dobrom smeru. Bilo je nekih poraza u proteklom periodu, ali bilo je i velikih pobeda, tako da je valjda sve to normalno."

Pre nego što počnemo o ovoj sezoni, samo još o Janisu Sferopulosu. Imali ste saradnju jednu sezonu i par utakmica u ovoj. Mnoge si iznenadio letos kada si bio jedan od posmatrača na njegovoj klinici ovde u Beogradu. Kakav ste odnos imali i kako gledaš na to što je tako naprasno otišao posle samo tri utakmice u novoj sezoni?

"Pa dobro, sigurno je to nastalo još prošle godine. Kao što si rekao, to je sve nešto što se vuklo. Nakon tih poraza, verovatno je u klubu odlučeno da mu se da još neka šansa i zbog toga je bio toliko kratak taj prag tolerancije, ili kako god bi se to izrazilo. Ja sa njim imam dobar odnos. Mislim, ne znam šta on misli o meni, ali ja smatram da smo imali dobar odnos i da smo sarađivali dobro najveći deo njegovog boravka. Naravno da mi je žao, kao i svakog trenera."

Zato si i rekao, kada je dobio otkaz, da nisi pristalica takvih promena posle tako kratkog vremena?

"Pa da, sigurno nisam, ali opet, naravno, ima neko ko donosi tu vrstu odluka i ko procenjuje da li to može da pomogne, da razbudi ekipu i promeni nešto. Ne znam šta bih ti rekao. Mislim da imamo visoko mišljenje o Janisu, ali možda u nekim trenucima nije nalazio načine da dopre do svih igrača. To se, kao što vidimo, dešava svuda. Mislim da to sada već postaje neki trend i da je to generacijski problem. Nije više samo do odnosa trener-igrač, nego je to sada već malo i generacijska stvar."

Mislim da novi trener (Saša Obradović) prilično ceni tvoje mišljenje. Kako sarađuješ sa njim? On je rekao da te je tražio još dok si bio u Valensiji a on u Monaku...

"Pa da, za sada imamo super odnos. Mislim da posmatramo košarku na sličan način. On je ta stara škola, a ja sam bio u dodiru sa tim, bilo kroz reprezentaciju ili kroz druge trenere koje sam imao. Dosta stvari gledamo na isti način i mogu da ga razumem u većini zamisli i stvari koje želi da prenese igračima. Mislim da je to razlog zbog kojeg se malo bolje kapiramo. Videćemo, kažem ti opet, ne bih donosio neke prerane zaključke. Kad god sam nešto ranije rekao, uvek se desilo suprotno. Za sada mislim da je dobro i nadam se da ćemo završiti ovu sezonu drugačije nego prošlu."

NOVA ULOGA I "STARE" KOSTI

U odnosu na neke ranije godine, uloga ti je malo promenjena, odnosno nemaš tu ulogu konkretno u napadu. Da li je razlog tome broj godina, ili se promenila košarka, ili je jednostavno tim takav da se više bazira na bekovima? Osećaš to iznutra?

"Eto, sam si rekao te tri stvari. Ulazim u neki poslednji period karijere gde i telom i glavom verovatno ne mogu na svakoj utakmici da iznesem isti teret. Sigurno ima i do toga... To je nešto što sam već potvrdio. Sve te tri stvari su faktori. Imamo ogroman napadački potencijal, pre svega na bekovskim pozicijama. Trebalo bi da igramo plej-of, pa ćemo videti da li smo spremni, da li imamo dovoljno iskustva u tim situacijama, u serijama i neizvesnim, napetim utakmicama. To ćemo saznati."

Promenila se košarka, to si poslednje pomenuo. Ti si taj koji, pored Amerikanaca, mora da se prilagodi i novom ambijentu. Znam da ne voliš da se priča o pritisku, ali on očigledno postoji...

"Pritisak, da. Ne znam šta bih ti rekao. Ja pritisak ne osećam odavno. Mislim da je to ona dobra vrsta pritiska koja te tera da trčiš brže, da razmišljaš bolje i da budeš koncentrisaniji. Videćemo. Nadam se da će doći te važne utakmice i tada ćemo saznati. Promeniće se i sudijski kriterijum, dozvoljava se mnogo grublja igra, pogotovo ovde u Zvezdi... Da ne dobijemo opet neku kaznu. Videli smo prošle godine kako je tekla sezona, sve je bilo loše po nas. Mislim da ova ekipa ima talenat. Zadatak nas iskusnijih je da im predočimo kako to izgleda u tim kasnim delovima sezone i nadam se da to može da ispadne dobro."

Pomenuo si "nas iskusnije". Šta je Donatas Motejunas doneo timu? Rekao si u jednom neoficijelnom razgovoru da vas je baš povezao sve u timu kada je došao, a čini se da vas dvojica kao veterani imate odličnu saradnju.

"Pa dobro, on je doneo neku pozitivu u trenucima kada je sve izgledalo loše. Posle one bezvezne prošle sezone i dva poraza, uvukla se neka nesigurnost i negativa u sve nas. On nas je na neki način resetovao, podsetio nas kako bi to trebalo i moglo da izgleda. Njegov pristup košarci i životu, taj profesionalizam, to je nešto što je prijalo ovoj ekipi."

Sada tu nema tvojih dugogodišnjih drugara - Lazića, Mitrovića, Teodosića. Da li ti je čudno u svlačionici? Da li se oseća taj nedostatak u svakodnevnom životu tima?

"Pa dobro, sigurno da jeste. Sa Teom sam igrao jednu godinu u klubu, ali dugo u reprezentaciji, dok sam na ovu dvojicu navikao da uvek budu tu, u svlačionici i svuda. Pa ne znam šta bih ti rekao. Ne oseća se u tom smislu, ali sigurno je da smo u nekim trenucima navikli da se vidimo na klupi ili negde u svlačionici. Sada toga nema, ja sada imam 34 godine... Tako da, sigurno da fale, ali idemo dalje."

EVROLIGA, KALENDAR I NBA UTICAJ

Evroliga je ove sezone proširena, naporno je, što dokazuje i broj povreda. Kako gledaš na to takmičenje?

"Upravo taj trend povećanja broja utakmica je prvenstveni uzrok povreda. Tu je i promena pravila i kriterijuma od lige do lige – igraš po jednim pravilima jednu utakmicu, pa onda menjaš. Putovanja, neorganizacija nekih stvari... Mislim da bi to moralo mnogo bolje da se organizuje."

Nisi više aktivan u udruženju igrača (ELPA). Zašto?

"Nisam, sada sam samo član ekipe. To je jedna od stvari o kojima smo razmišljali. Mislim da o tome moramo konkretnije da pričamo. Prvenstveno kalendar, to je gorući problem evropske košarke. Dok se to ne reši, povrede će se nastavljati i biće sve gore i gore. Videćemo neki predlog, čuće se to i neoficijalno, pa ćemo videti šta možemo da uradimo povodom toga."

Sve se žešće igra, sa manje faulova. Uz sve to, tu je i najavljeni dolazak NBA u Evropu. Kako gledaš na to?

"Čim NBA želi da dođe i pokrene nešto u Evropi, jasno je da tu postoji veliko tržište i ogroman interes. To je dobra stvar, ali mislim da je dužnost svih aktera u evropskoj košarci da reaguju i zaštite ono što već imamo ovde. Kao što sam već napomenuo, kalendar je najveći problem i to treba rešiti. Preko ELPA ću pokušati da predložim određeni program i kalendar koji bi mogao da popravi situaciju. NBA je velika organizacija i ako oni imaju interes da se uključe, to je sjajno, a na koji način će se sve to na kraju razrešiti, saznaćemo uskoro."

REPREZENTACIJA I ŽELJKO OBRADOVIĆ

Reprezentacija - da li je ta knjiga zatvorena ili selektor Alimpijević može da bira tvoj broj?

"U kontaktu sam sa Duletom, sarađivali smo i pre nego što je postao selektor, družili smo se još u Vojvodini, tako da smo u kontaktu i zvao me je. Ipak, trenutno, u situaciji u kojoj se nalazim, ono malo slobodnog vremena što dobijem uglavnom koristim da budem sa ćerkicom, tako da mislim da moj povratak u reprezentaciju trenutno nije realan. Ali dobro, videćemo šta sutra nosi. Ta priča nije definitivno zatvorena, ali nije baš ni realna u ovom momentu. Videćemo kada se stvari malo slegnu u kom smeru ćemo krenuti."

Odlazak Željka Obradovića iz Partizana, kako si to video? I da li misliš da će ponovo voditi neki klub u Evroligi?

"Uvek je tužno i nezgodno videti takvu situaciju, gde god da se dešava i u kom god klubu. Žao mi je što se njegova priča tamo tako loše završila. Kao što sam puno puta rekao, a to svi i znaju, mislim da je on verovatno najveći trener koji radi u Evropi. Ne znam da li će više voditi neki klub, moguće je da je završio karijeru, ali mislim da je i pored svega digao Partizan na neki viši nivo. Kada se pogleda gde je Partizan bio pre nego što je on došao, a gde je sada kada odlazi, sigurno je da je ostavio dubok trag, kao što je to činio svuda gde je radio. Videćemo, nadam se da će još negde raditi, ali čak i ako završi, mislim da nema za čim da žali jer je ostavio neizbrisiv trag."

ŽIVOTNA BORBA: O STARATELJSTVU I SISTEMSKIM PROBLEMIMA

Gledano sa strane, deluješ nervoznije na terenu ove sezone. Šta je glavni razlog?

"Ne znam šta bih ti rekao, ne bih se baš složio sa time da sam nervozniji nego ranije. Mislim da je to slično kao i pre, ali sigurno je da su neke stvari iz privatnog života uticale u određenim momentima. Taj razvod, to su manje bitne stvari, ali onaj trenutak kada nisam viđao ćerku me je najviše izbacivao iz koloseka. To se sada namestilo na neki način, pa se nadam da će u narednim mesecima biti sve bolje i bolje."

Javno si pričao o problemu sa viđanjem deteta nakon razlaza sa suprugom. Da li je tu nešto rešeno i želiš li nešto da poručiš u vezi sa tim?

"Iskoristio sam šansu da javno kažem nešto o tome jer mislim da tu postoji jedan ogroman problem. Naravno, ja sam apsolutno nestručan da o tome pričam sa pravne strane, ali govorim iz svog iskustva i na osnovu priča koje sam čuo od drugih ljudi. Mislim da je sistem loše postavljen i da bi sam prestanak zajedničkog života ili braka trebalo da automatski znači početak zajedničkog starateljstva, naravno pod uslovom da su oba roditelja sposobna, motivisana i adekvatna. Ovako se pravi vakuum koji se često koristi iz besa, sujete, ljutnje ili razočaranja. To je grozno, to treba da se sankcioniše i da se taj problem reši. Ja sam imao sreću da sam mogao javno nešto da kažem, pa su se stvari pokrenule i ta privremena mera je doneta dosta brzo, ali dešava se da ljudi ne vide decu po dve godine. U tom periodu ih deca zaborave ili im se priča loše o drugom roditelju, to su zaista strašne stvari. Zbog svih tih ljudi sam se osetio dužnim da se opet osvrnem na tu temu."

Pomenuo si i rad centara za socijalni rad?

"Moram da poručim i da ukažem na još neke stvari koje su deo tog problema. Te privremene mere Centra za socijalni rad su često po nekom šablonu, iste za sve. Svestan sam da su oni preopterećeni i da sigurno imaju jako puno slučajeva, ali na to se mora obratiti pažnja. Ako dete nije malo, ne razumem zašto bi bilo koji roditelj bio uskraćen za vreme sa njim. U 2025. godini su i muškarci i žene podjednako uključeni u roditeljstvo, pa o tome treba pričati i rešavati probleme na bolji način. Kad već pričam o svemu tome, moram se osvrnuti i na problem femicida. Desio se sada još jedan slučaj i to je stvarno strašna situacija. Naravno da osuđujem svako nasilje i iskreno bih nasilnike kažnjavao još žešćim kaznama, ali isto tako moram spomenuti i manipulaciju zakonom i lažne prijave nasilja koje se dešavaju. Ljudi se prijavljuju bez ikakvog osnova, nakon čega idu u pritvor i dobijaju zabrane prilaska samo zbog nečijeg besa ili sujete. I to treba rešiti i napraviti sistem u kojem se za lažnu prijavu odgovara."

Treća stvar koju si želeo da pokreneš je tema predbračnih ugovora?

"Oni mogu mnogo toga da reše, a o tome se ne priča. To je u neku ruku tabu tema u Srbiji, a smatram da bi svi mladi parovi morali da razgovaraju o tome. Očigledno je da je u današnje vreme veća verovatnoća da će se brak završiti razvodom nego da neće, i zato treba pričati dok se ljudi vole i dok su u dobrim odnosima o tome kako će njihov život izgledati nakon toga. Tu postoji taj finansijski deo koji je bitan, ali advokati mogu reći da li i starateljstvo nad decom može da se reši predbračnim ugovorom. To bi olakšalo posao svima – i učesnicima u procesu, i sudovima, i centrima za socijalni rad. Moja poruka svim mladim ljudima, pogotovo muškarcima, jeste da pričaju o tome sa svojim partnerkama i da obavezno potpišu nešto. To je najnormalnija stvar u svetu i trebalo bi da počne da se praktikuje i kod nas. Želim još jednom da pružim podršku svim ljudima koji prolaze kroz ono što sam ja prošao na sreću samo mesec dana. Zaista je grozno da ne vidiš svoje dete, da svaki tvoj pokušaj prilaska ispadne kao da si nasilan ili loš, da dobijaš zabrane prilaska i posle zbog toga gubiš na sudu. To su strašne stvari. Hajde da pričamo o tome i da to rešimo na najbolji način, prvenstveno u interesu dece."

O SRBIJI, BARSELONI I "ZELENOM TALASU"

Da li društvena dešavanja u zemlji utiču na tebe i koliko?

"Opekao sam se već par puta, pa je bolje da ne komentarišem previše, ali situacija u zemlji je teška. Život u Beogradu i Srbiji je postao baš specifičan i nadam se da će se sve to razrešiti što pre. Mislim da nikome nije u interesu da stojimo u mestu i da se širi tolika mržnja između ljudi unutar istog naroda i države. To je postalo baš grozno i mučno u svakodnevnom životu. Osećam to i ne prija mi, kao što verovatno ne prija nikome u Srbiji."

Imaš ugovor na tri godine, ovo je druga. Da li Nikola Kalinić vidi sebe u Zvezdi i posle toga?

"Što se tiče kraja karijere, daleko je to još uvek. Imam ugovor za ovu i sledeću godinu, pa ćemo videti kada dođe taj trenutak kako ću se osećati fizički i psihički. Zavisi i od toga da li klub želi da me zadrži, da li je u obostranom interesu da ostajem ili je vreme da završavam. Mnogo je tu pitanja, a još uvek imam godinu i po dana ugovora. Puno puta sam se uverio da se u sportu mnogo toga promeni za nedelju dana, a kamoli za godinu i po, tako da ne bih davao nikakve definitivne izjave povodom toga."

Inostrana karijera - gde je bilo najlepše, a gde najteže?

"Ja sam čovek kome je stvarno bilo lepo gde god da sam igrao – u Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, Istanbulu, naravno i u Španiji. Svuda mi je bilo divno. Ipak, Barselona mi je najviše prijala, to je prelep grad i voleo bih tamo da živim u nekom periodu života ako se steknu uslovi. Tamo mi je bilo najlepše van terena. Naravno, i Istanbul je divan grad, kao i Valencija i Beograd, svuda sam nalazio svoja mesta i uživao u košarkaškom životu. Razlika je u tome što je ovde pažnja usmerena na košarkaše mnogo veća. Možda i zato što sam domaći igrač, pa sve razumem. Gde god da kreneš, neko bi da se slika, neko želi nešto da ti kaže ili prokomentariše. To zna da bude malo opterećujuće, pa pokušavam u poslednje vreme da se što više izolujem i ne napuštam kuću bez preke potrebe. Taj deo je u Srbiji mnogo intenzivniji i naporniji nego u drugim državama gde te ipak toliko ne prepoznaju."

Čime bi ti lično bio zadovoljan na kraju sezone, a čime na kraju 2026. godine?

"Uvek imam velike ambicije i ciljeve, pa bih sigurno bio zadovoljan da se Zvezda plasira u plej-of ili na Fajnal-for. To bi upotpunilo moju karijeru na jedan novi način. To je onaj košarkaški deo, ne bežimo od toga. Nije lako i sve je to još daleko, ali zato treniramo i spremamo se. Na ličnom planu, bio bih najzadovoljniji da se trajno reši situacija sa starateljstvom i da se dobije ta zajednička podela, gde će dete provoditi vreme i sa mnom i sa majkom. To je jedino smisleno rešenje tog problema. Ipak, najvažnije je zdravlje. Juče sam bio u Tiršovoj na onkologiji, delili smo paketiće deci oboleloj od raka. To te baš resetuje i vrati na fabrička podešavanja, da shvatiš šta su prioriteti. Sva ona nervoza koju sam imao u proteklom periodu postane nebitna u odnosu na ono što vidiš tamo. Zato menjam odgovor: bio bih zadovoljan samo da ja i svi oko mene budemo zdravi, a sve ostalo će se već rešiti."

Imaš li nešto da dodaš za kraj?

"S obzirom na to da je ovo novogodišnji intervju, svima bih poželeo puno zdravlja u novoj godini, puno snage da izguraju sve ono što ih muči u životu i malo pameti da budu disciplinovani i snažni. I za kraj, jedna poruka van košarke: vratite nam zelene talase u Beograd! Da kada se otvori jedno zeleno svetlo, vežemo po četiri, pet ili šest raskrsnica za redom. Naravno, povećajte i vreme trajanja zelenog svetla za pešake da svi mogu normalno da pređu ulicu, ali dajte nam te zelene talase u saobraćaju. Eto, to je prilika da kažem nešto što me muči, a imao bih ja još dosta toga da dodam, ali bolje ne. Srećna Nova godina i puno zdravlja svima."