Pronicljivi Svetislav Pešić i uloga kakvu je samo Aleksi mogao da poveri

Juče smo bili deo istorije, mi kao nacija, košarkaši kao protagonisti. Srbija se domogla polufinala Olimpijskih igara iako je posle 15 minuta igre u pariskoj "Bersi areni" to izgledalo kao nemoguća misija.

Australijanci su nas uništili u svakom segmentu igre počevši od samog šuta, pa do konstrukcije igre, samopouzdanja, poverenja... Izgledali su kao tim koji je nekoliko klasa bolji od srpskog. A, onda, svi znamo šta se dogodilo. Topljenje zaostatka od 24 poena na 12 do poluvremena, a zatim se i taj "minus" pretvorio u "plus" u drugom delu meča za trijumf u produžecima.

Svako od momaka na parketu ove dvorane u Bersiju imao je svoju ulogu, iako su sve oči javnosti uprte u Nikolu Jokića. Nesumnjivo, najbolji igrač NBA lige i sveta je svojim bravurama na muke stavljao "kengure", a onda sekvencom u poslednjih minut i po tokom produžetka pokazao o kakvoj je klasi reč. Međutim, važno je istaći doprinos Bogdana Bogdanovića koji ga je pratio sa 17 poena. Imao je neke važne defanzivne skokove za meč koji odlučuje jedna lopta. Imao i šest asistencija... Vasa Micić je takođe delovao kao neko čije se samopouzdanje vraća sa svoje dve trojke od kojih se ističe ona dalekometna za 76:72 u korist naše ekipe.

Marko Gudurić je uprkos katastrofalnom ulasku u meč bio pokretač "orlova" ka preokretu, odličnim reakcijama u odbrani i poenima... Neizostavan je učinak i Ognjena Dobrića čije tri trojke iz četiri pokušaja, u trenucima kada nas šut ne služi, donose energiju u tim, osim što topi zaostatak. Nesumnjivo, jedan od najvažnijih igrača u sistemu Svetislava Pešića.

STARSPORT

Ali, čovek koji je radio taj famozni "prljavi" posao, u naletima možda i preterivao jeste Aleksa Avramović. Jedan od simbola srebra u Manili je i ovog puta krucijalan za reprezentaciju Srbije, a juče je to posebno došlo do izražaja na ovom turniru. S njim na parketu, Srbija je imala količnik od "+23", što je najviše od svih naših košarkaša. Drugi najveći uticaj na rezultat imao je Bogdan Bogdanović sa 18. Birao je Pešić za njega prave momente kada je reč o minutaži i dobio savršenu homogenost Za 23 minuta, količnik od 23. Naravno, znatno je drugačiji prosek sa minutažom koju su imali Nikola Jokić (38:34 minuta) i Bogdan Bogdanović (36:46), momci koji maltene nisu izlazili iz igre, ali osećaj koji je selektor imao u slučaju Alekse Avramovića je odraz njegove pronicljivosti, trenerskog iskustva i klase.

Aleksa je bio najagresivniji u defanzivi, pomalo i bunio protivnike i precizno napadao udarne igle Australije kao što su Peti Mils, Džoš Gidi i Dante Egzum u kojeg je onomad uleteo kao da sutra ne postoji. Jer, za nas i nije postojalo. Jeste bila nesportska, ali nije Australijancima bilo svejedno nakon te reakcije doskorašnjeg plejmejkera Partizana. Na kraju krajeva, samo mu je uzvratio za nesportsku iz prvog poluvremena kada smo počeli da ih stižemo.

Metaforički, Pešić je puštao Aleksu kao "s lanca", da izgrize ključne tačke rivala, da poremeti energiju i svojom ulogom koju ima u nacionalnom timu, bude jedan od glavnih aktera pobede nad Australijom.

Dodao je i svojih 10 poena, imao i četiri skoka. Pristojan učinak iz statističke perspektive. Iz one "nevidljive", krucijalan.