Baci kosku, 'Sveti' Nikola Batum!
Autor: Boban Filipović
subota 13.09.2014.
10:26
Izvor: Sportske.net
Mi smo Zemlja košarke i zato što pružamo ruku rivalu koji je odigrao meč kao Majkl Džordan. Zato što nam je ubacio 35 poena, zato što u jednom trenutku nismo znali šta se dešava...
fiba
Povezane vesti
Mi smo zemlja košarke jer ne gledamo ko je odakle, već ko kako igra, što umemo da cenimo protivnika iako ga pobedimo, iako nas zavije u crno.
Ova zemlja ne zaboravlja poster i suze Arvidasa Sabonisa, "fataliti" Manua Đinobilija, nezaustavljivost Karltona Majersa, inspiraciju Danijela Santjaga, haubice Oskara Šmita, Nikosa Galisa i Huana Karlosa Navara, roling Pola Pirsa, motiv iz detinjstva Luisa Skole, dominantnost Hameda Hadadija, magiju Dirka Novickog, avanture košarkaških "Asteriksa i Obeliksa" Tonija Parkera i Borisa Dijaa...
Od sinoć je na našoj 'respect' listi i Nikola Batum, dečko čija je igra u madridskom polufinalu prenosila impulse junačkog srca aktuelnog evrospkog šampiona u košarci.
Pozivali smo se na empirizam i nadali da će njegov imenjak Kalinić da ga neutrališe, da ga svede na njegov prosek od 10-ak poena, ali košarkaš Portland Trejl Blejzersa je u drugom poluvremenu polufinala u Madridu igrao svemirsku koašrku.
Na startu se videlo da je silno motivisan, ali zbog pomenute Kalinićeve agresivnosti u prvih 20 minuta sveden je na svoj standardni učunak.
Ključni momenat bio je kada mu je Stefan Jović ukrao jednu loptu, kada je došlo do sudara glavama i nokdauna, samim tim i velikog bola, bola koji je izgleda bio inicijalna kapisla za nešto što se retko viđa u svetu košarke.
"Upalila se lampica", Nikola Batum se u nastavku vratio na teren bolji nego ikad, demonstrirao svemirski basket u vidu dalekometne plajbe kakva verovatno nije viđena na velikim takmičenjima još od finala EP u Atini '95 u kome je glavnu ulogu imao naš sadašnji selektor Saša Đorđević.
U njemu se probudio duh onih retkih žitelja Afrike koji su na vreme shvatili Napoleonove ideale slobode liberte, egalite, fraternite, Batum se nije ustručavao da se isprsi pred jednom košarkaškom večnom "piramidom".
Topio je Nikola iz Fransuke našu prenost kao puter na vrućem hlebu, na sreću imali smo adekvatan odgovor u napadu i sprečili da nas ne zavije u crno.
Batum nam je ubacio 8 trojki, postigao je ukupno 35 poena - od toga neverovatnih 17 u poslednjoj četvrtini, koliko nije ubacio njednom rivalu na ovom Mundobasketu za čitav meč.
Bio je nazeustavljiv, učinio je utakmicu neizvesnom, učinio je naš istorijski uspeh još većim.
Zemlja košarke će u finalu igrati "El Klasiko" protiv SAD i pokušaće da ga spreči da se izjednači s njom po broiju svetskih zlata, a Nikoli Batumu i njegovim saigračima od sveg srca želimo da u borbi za treće mesto osvoje prvu medalju u istoriji Francuske na Mundobasketu.
Mi znamo za veliku francusku naciju i njenu ulogu u razvoju građanskog društva, znamo za Voltera, Rusoa, Marseljezu, Igoa, Drajfusa i Zolu, braću Limijer, Franša D'Perea, Godara, Iva Montana, Edit Pjaf, Ameli Puleni, za Tri boje plavo, belo i crveno, jer su te boje i naše.
Znamo i da su Francuzi velika košarkaška nacija koja je iznedrila Antoana Rigodoa, Tonija Parkera, Borisa Dijaa, košarkaške velikane koji su nas pre devet godina izbacili iz trke za medalje i onemogućili da se okitimo unapred planiranim zlatom u našoj kući.
Imaju i "Džordana" Nikolu Batuma, čiju smo "giljotinu" izbegli samo zato što smo Zemlja košarke. A zbog toga mu i skidamo kapu.
Ova zemlja ne zaboravlja poster i suze Arvidasa Sabonisa, "fataliti" Manua Đinobilija, nezaustavljivost Karltona Majersa, inspiraciju Danijela Santjaga, haubice Oskara Šmita, Nikosa Galisa i Huana Karlosa Navara, roling Pola Pirsa, motiv iz detinjstva Luisa Skole, dominantnost Hameda Hadadija, magiju Dirka Novickog, avanture košarkaških "Asteriksa i Obeliksa" Tonija Parkera i Borisa Dijaa...
Od sinoć je na našoj 'respect' listi i Nikola Batum, dečko čija je igra u madridskom polufinalu prenosila impulse junačkog srca aktuelnog evrospkog šampiona u košarci.
Pozivali smo se na empirizam i nadali da će njegov imenjak Kalinić da ga neutrališe, da ga svede na njegov prosek od 10-ak poena, ali košarkaš Portland Trejl Blejzersa je u drugom poluvremenu polufinala u Madridu igrao svemirsku koašrku.
Na startu se videlo da je silno motivisan, ali zbog pomenute Kalinićeve agresivnosti u prvih 20 minuta sveden je na svoj standardni učunak.
Ključni momenat bio je kada mu je Stefan Jović ukrao jednu loptu, kada je došlo do sudara glavama i nokdauna, samim tim i velikog bola, bola koji je izgleda bio inicijalna kapisla za nešto što se retko viđa u svetu košarke.
"Upalila se lampica", Nikola Batum se u nastavku vratio na teren bolji nego ikad, demonstrirao svemirski basket u vidu dalekometne plajbe kakva verovatno nije viđena na velikim takmičenjima još od finala EP u Atini '95 u kome je glavnu ulogu imao naš sadašnji selektor Saša Đorđević.
U njemu se probudio duh onih retkih žitelja Afrike koji su na vreme shvatili Napoleonove ideale slobode liberte, egalite, fraternite, Batum se nije ustručavao da se isprsi pred jednom košarkaškom večnom "piramidom".
Topio je Nikola iz Fransuke našu prenost kao puter na vrućem hlebu, na sreću imali smo adekvatan odgovor u napadu i sprečili da nas ne zavije u crno.
Batum nam je ubacio 8 trojki, postigao je ukupno 35 poena - od toga neverovatnih 17 u poslednjoj četvrtini, koliko nije ubacio njednom rivalu na ovom Mundobasketu za čitav meč.
Bio je nazeustavljiv, učinio je utakmicu neizvesnom, učinio je naš istorijski uspeh još većim.
Zemlja košarke će u finalu igrati "El Klasiko" protiv SAD i pokušaće da ga spreči da se izjednači s njom po broiju svetskih zlata, a Nikoli Batumu i njegovim saigračima od sveg srca želimo da u borbi za treće mesto osvoje prvu medalju u istoriji Francuske na Mundobasketu.
Mi znamo za veliku francusku naciju i njenu ulogu u razvoju građanskog društva, znamo za Voltera, Rusoa, Marseljezu, Igoa, Drajfusa i Zolu, braću Limijer, Franša D'Perea, Godara, Iva Montana, Edit Pjaf, Ameli Puleni, za Tri boje plavo, belo i crveno, jer su te boje i naše.
Znamo i da su Francuzi velika košarkaška nacija koja je iznedrila Antoana Rigodoa, Tonija Parkera, Borisa Dijaa, košarkaške velikane koji su nas pre devet godina izbacili iz trke za medalje i onemogućili da se okitimo unapred planiranim zlatom u našoj kući.
Imaju i "Džordana" Nikolu Batuma, čiju smo "giljotinu" izbegli samo zato što smo Zemlja košarke. A zbog toga mu i skidamo kapu.
0 Komentara