Brazilci - "Košarkaški južnoamerički Srbi" (18.00)

Od raspada SFRJ, naša reprezentacija se samo jednom susrela sa Brazilom na Svetskom kupu. Bilo je to 2002. godine u Indijanapolisu, SR Jugoslavija je tada pod Svetislavom Pešićem odbranila titulu svetskog prvaka i osvojila peto zlato na planetarnoj smorti u svojoj istoriji, a na putu do njega u drugoj fazi takmičenja tukla je Brazilce sa ubedljivih 90:69. I to baš na današnji dan, 3. septembra. Svi naši igrači, izuzev odstranjenog Radmanovića, upisali su se u strelce na tom meču!

Zanimljivo, čak šestorica igrača iz te ekipe koja je pre 12 godina nastupala za Brazil, dakle polovina, brani boje svoje domovine i na Mundobasketu u Španiji. Od naših košarkaša iz poslednje šampionske generacije, ne samo da su svi odavno daleko od reprezentacije, već su svi završili profesonalne karijere.

Stoga ne znamo da li nam sada leže ili ne, te je najbolji način za upoznavanje analiza njihove igre i igračkog kadra. Prvo što treba istaći je da Brazil sa klupe predvodi Argentinac Ruben Manjano, čovek koji je bio selektor Argentine 2002. godine i koji je izgubio ono epsko finale od Jugoslavije nakon produžetka. Ipak, dve godine kasnije doveo je "Gaučose" do olimpisjkog zlata u Atini, čime je Argentina postala četvrta reprezentacija u istoiji (uz SAD, SSSR i SFRJ) koja se može podičiti tim uspehom. U Španiju je došao sa ciljem da osvoji medalju na Svetskom kupu, koja se u Brazilu čeka još od 1978. goidne.

Ovaj Brazil ne može da igra tako brzo kao ona Argentina, razlog su godine igrača. Brazilci su nasjtariji tim na ovom šampionatu sa sa prosekom od preko 31 godine. Izuzetno su jaki na centarskim pozicijama. Imaju čak trojicu centara koji godinama igraju veoma zapažene uloge u NBA ligi.

Nene Ilario je već 12 sezona u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, zlatno doba vezano mu je za Denver Nagetse gde je, između ostalih, igrao sa Karmelom Entonijem i Alanom Ajversonom. Sada je u Vašington Vizardsima, igra startnog centra, veoma je iskusan i snažan. Njegovi osnovni aduti su igra leđima, skok, blok i snaga, ređe se usuđuje na šut sa distance.


Njegov vršnjak Anderson Varežao je između igranja košarke u domovini i NBA ligi imao epizodu u Barseloni sa kojom je osvojio Evroligu 2003. godine. Potom odlazi u Klivlend Kavalirse, a kolike su njegove zasluge u ovom klubu možda najbolje svedoči izjava LeBrona Džejmsa prilikom povratka kako se najviše raduje zbog toga što će ponovo sarađivati sa Varežaom. Ovaj tršavko je fantastičan defanzivac, bio je biran u drugu idealnu odbrambenu postavu NBA lige, ali je jedanko opasan i u napadu i ne libi se da uzme šut ako mu se ostavi prostor. Ima odličaj osećaj za skok u napadu, tu posebno treba obratiti pažnju jer smo pokazali slabosti u građenju pod svojim košem.


Tijago Spliter možda nije bio nosilac igre San Antonio Sparsa u osvajanju NBA prstena prošle sezone pored Dankana, Parkera, Đinobilija, Leonarda, Dijaa, ali je ulogu koju mu je namenio Greg Popović odigrao taman kako treba. Njegva NBA karijera možda nije tako velika kao Varežaova i Ilariova, ali ovaj 29-godišnjak ima pozamašnu kolekciju osvojenih trofeja u španskoj košarci, kako timskih, tako i individualnih.

Koliko god zvučali i delovali strašno, braziski centri nisu "bauk" i za njih sigurno postoji rešenje. Dovoljno je pogledati njihovu utakmicu provg kola protiv Francuske, gde ih je Spliterov saigrač iz Sparsa Boris Dijao razbio. Brazilci su dobili taj meč na jednu loptu, ali je trijumf došao zahvaljujući igračima sa spoljnih pozicija, pre svih odličnom plejmejkeru Uertasu.


Marselinjo Uertas igra za Barsu i uz Serhija Rodigeza i Miloša Teodosića je najbolji plej evropske klupske košarke. Lucidan, brz uprskos tome što ima 30 godina, lukav, težak za čuvanje, ima liderske karakteristike, motor je ekipe, ukoliko njega zaustavimo, stvari će na terenu ići dosta lakše.

Na glavnom skeneru mora se naći i iskusni Leandro Barbosa. On je najbolji šuter Brazila, u stanju je da pogodi iz svih pozicija, odlično koristi blokade centara. Promenio je dosta klubova u NBA ligi, najjači utisak ostavio igrajući za Finiks u generaciji sa Nešom, Merionom i Stodemajerom. Od nedavno je ponovo član Sansa. Ima 31 godinu, kao Nene i Varežao.


Stavili smo akcenat na zvezde, ali Brazil nije tek skup pojedinaca. Uporednom analizom naših i njihovih utakmica u dosadašnjem toku XVII Svetskog kupa možemo da primetimo da je Brazil dosta lakše izašao na kraj sa Iranom od Srbije. Žilavi Puleni Memija Bećirovića bili su konkurentni samo u prvoj četvrtini, na kraju su izgubili sa čak 29 razlike, što zvuči dosta impozantnije nego naših plus 13 i mučenje tokom celog prvog poluvremena. Takođe, zbog pomenute snage na centarskim pozicijama Hadadija su sveli na svega 4 poena, dok je nas ovaj gorostas terorisao, samo u prvom poluvremnu nam ubacio 22 poena, da bi meč završio sa 29 i to ponajviše zbog problema sa ličnim greškama. Svih 12 Brazilaca se upisalo u strelce u pobedi nad Iranom, pri tom niko nije drastično odskočio, ravnomerno raspoređen broj ponea, situacija kakvu treneri obožavaju i koja simbolizuje snagu tima.

No, možda je ipak relanije merilo osvrt na duele sa Francuzima. Srbija je zbog sudijskog diletantizma izgubila meč na jednu loptu, Brazil je aktuelne šampione Evrope dobio na jednu loptu.

Pozitivna stvar za Srbiju je što je do meča sa Brazilom imala lakši raspored o njega. Četa Rubena Manjana je na svojoj koži osetila demonstraciju sile domaćina , koji ne pomišlja ni na jedan drugi scenario osim svetskog zlata kod kuće.


Jednodnevna pauza im je došla u dobar čas da se konsoliduju od ubedljivog poraza u meču koji je najavljivan kao derbi.

Prednost Brazila je što su došli na Iberijsko poluostrvo u najjačem mogućem sastavu (kod Južnoamerikanaca se retko kaže NE pozivu u reprezentaciju), što je gro ekipe dugo zajedno, kao i to što imaju igrače kojima nije ništa novo da igraju dosta mečeva u kraćem vremenskom periodu i koji nije neuobičajen za NBA košarku, dok za evropsku jeste. Bilo je pomena o četvorici NBA igrača iz Manjanovog rostera, Đorđević u svom ima samo jednog aktivnog, ali trenutno bez kluba, Miroslava Raduljicu, i to sa skromnom minutažom u najjačoj ligi na svetu, kao i jednog bivšeg, kapitena Nenada Krstića, koji je svojevremeno bio odličan u Nju Džersi Netsima predvođenim Džejsonom Kidom.

Raduljica je naš najbolji igrač na prva tri meča na Mundobasketu. Bio je dominantan u odnosu na svoje direktne rivale sa izuzetkom pomenutog Iranca Hameda Hadadija, koji takođe iza sebe ima NBA iskustvo. Duel sa brazilskim centrima biće mu najveće iskušenje, ali ujedno i najveći izazov do sada.


Krstić je nedovoljno oporavljen i još uvek nije ulazio u igru. Podsetimo da smo bez kapitena igrali i u uvodnim mečevima prošlog Mundobasketa zbog suspenzije izrečene mu od FIBA jer je na pripremnom meču s Grcima gađao Janisa Burusisa stolicom. Sa njim u timu Srbija pre četiri godine u Turskoj nije izgubila nijedan meč do one sudijske bruke u polufinalu protiv domaćina. Možda je pravo vreme i da Krle polako uđe u ritam i svojim iskustvom i kapitenskim autoritetom donese našoj igri jednu novu dimenziju i sigurnost.

Sve u svemu, treba očekivati dobru takmičarsku utakmicu. Nije nemoguće da u pojedinim trenucima Sale Nacionale bude igrao sa dva klasična centra u petorici, pre svega jer je novi "centurion" Nemanja Bjelica protiv protivnika sa ovakvim igračkim sastavom korisniji na trojci nego na četvorci.

Dueli na bekovskim pozicijama obećavaju, bar po imenima. Na jednoj strani Uertas i Barbosa, na drugoj Teodosić i Bogdanović. Poslastica u najavi.


Ipak, da bi se do pobede došlo najbitnije je da svaki pojedinac pruži maksimum i podredi se timu. Srbija će sigurno tražiti šansu u jakoj i agresivnoj odbrani i visokom ritmu koji podrazumeva da se dobrim trčanjem u tranziciji kažnjava vremešnost rivala. Bitna je dobra selekcija šuteva i raznovrsnost u pozicionom napadu, mirna ruka sa penala, te dobro građenje pod svojim košem u odbrani, što je boljka koju vučemo još iz priprema.

I za kraj računica. Zvuči neverovatno, ali više nam odgovara da izbubimo nego da dobijemo utakmicu sa pola koša razlike kako bi izbegli Španiju do polufinala. "Furija" je već viđena kao prva u grupi A, Srbiji treba trijumf sa dva i više razlike za drugu poziciju, pobeda od pola koša vodi nas na treću, poraz bi značio četvrto mesto u grupi. Uoči međusobnog duela obe ekipe imaju skor od dve pobede i jednog poraza.

Srbija, zemlja košarke i legitimna naslednica pet jugoslovenskih svetskih zlata, svoj četvrti meč grupne faze Mundobasketa igra u Granadi protiv dvostrukog šampiona planete Brazila. Jugoslavija je svoje prvo finale Svetskog kupa igrala 1963. godine u Rio De Žaneiru i izgubila ga od domaćina i tada aktuelnog svetskog prvaka. To srebro joj je bila i prva osvojena medalja na planetarnoj smorti najboljih; svoje prvo svetsko zlato osvojila je na domaćem terenu u Ljubljani sedam godina kasnije pobedom u finalu upravo nad Brazilom.

Spektakl počinje u 18h.