Ceo svet likuje zbog eliminacije Španije
Autor: Boban Filipović
četvrtak 11.09.2014.
12:19
Izvor: Sportske.net
FIBA i domaćin su učinili sve da se u finalu XVII Mundobasketa nađu SAD i "Furija". Na svu sreću, ne pitaju se samo oni.
fiba.com
Povezane vesti
Iako je Španija do sinoć beležila ubedljive pobede, jači utisak od samih trijumfa ostavljalo je sramno suđenje u njenu korist . Na gotovo svakom meču domaćin je imao vetar u leđa, na svaku sudijsku odluku koja im se nije svidela njeni reprezentativci reagovali su teatralno, bilo je zaista mučno za gledanje.
Dozvoljavano im je da igraju prljavo, pre svih Rikiju Rubiju, koji bi sa onakvom igrom u odbrani zaradio pet ličnih za dva minuta u normalnim okolnostima. Priznati koš Pau Gasola na preko 20 razlike viška u 1/8 finala protiv Senegala iako je lopta prošla sa donje strane obruča, njegove face koje pravi nakon postignutih koševa, neprestano foliranje Rudija Fernandeza, nesakncionisane "sekirice" Felipea Rejesa i probijanja na silu Marka Gasola, provokacije Serhija Ljulja, samo su neki od primera da Španija navuče na sebe gnev svih pravih ljubitelja košarke. Čak je 'namazani' Navaro izgledao kao fer-plej igrač u poređenju sa većinom svojih saigrača.
Setimo se i reakcije našeg selektora na sramne odluke arbitara u poslednjem meču grupne faze u Granadi. Đorđeviću je dozlogrdilo zbog takvog tretmana prema njegovim pulenima, epolog je bilo njegovo isključenje u finišu meča.
Španci su se sve vreme tokom šampionata ponašali nadmeno, prepotentno, kao da su već šampioni, iako to uistinu nisu.
Presudio im je istinski šampion, aktuelni prvak starog kontinenta, reprezentacija Francuske, i to značajno oslabljenja neigranjem prve zvezde Tonija Parkera, Žoakima Noe, Nanda De Koloa, Ronija Turijafa, Kevina Serafana, Mikaela Pjetrusa, Iana Mahimnija...
Boris Dijao, Nikola Batum i ostali puleni Vensana Kolea održai su čas košarke gordim Špancima i bacili ih u očaj u sred Madirda. Ekipu koja je u proseku beležila blizu 90 poena po meču do 1/4 finala, sveli su na svega 52! Sudije su u par navrata svojim odlukama vratile "Furiju" u meč, ali sinoć se jasno videlo koja ekipa ima srce šampiona.
Koliko god sastav Španaca zvučao zastrašujuće, koliko god je njihova igra na trenutke izgledala lepršavo i lepo za oko, ova ekipa nije imala karatkter šampiona.
Pre svega, tim je izuzetno loše vođen. Selektor Orenga je bio njegova najslabija karika, verovatno se vodio logikom da je dovoljno što su se svi odazvali njegovom pozivu, da su mnogo jaki i da će sve doći na svoje mesto samo od sebe.
Sinoć je bilo daleko od toga: Čovek nije znao šta mu je činiti u prvoj neizvesnoj utakmici na šampionatu, nije ništa naučio iz prošlogodišnjeg poraza od Francuske u polufinalu Eurobasketa u Sloveniji (tu bi mu opravdanje verovatno bilo odsustvo Parkera), nije umeo da iskoristi jednog od najkreativnijih plejmejkera današnjice Serhija "Ćuća" Rodrigeza, niti imao dovoljno autoritea da npr. kaže Ibaki da ne šutira trojke. I još mnogo toga.
Možda je Orenga mislio da će njegovi izabranici lako izaži na kraj s "Trikolorlama" kao pre nekolio dana u Granadi u grupnoj fazi takmičenja kada je, ponovićemo, uz obilatu sudijsku pomoć bilo 24 razilke.
Ispostavilo se da je zaista teško dobiti dva puta istu ekipu na jednom turniru. Poraženi su nakon poslednjeg četvrtfinalnog meča čestitali pobedniku, ali izjave španskih košarkaša mahom su obilovale frazama da je opet sve do njih, da ih nije 'telo i da je poraz naišao isključivo kao posledica njihove slabe igre. Protivnik se nigde ne pominje iako ih odučio od košarke i razbio u svim segmentima igre.
Nije momci uopšte tako kao što mislite, i dok to ne prihvatite, nikada nećete ponovo biti šampioni. Zato ste ostali bez medalje.
Španci su sada u sličnoj situaciji kao naša zemlja 2005. godine, kada je umesto unapred planiranog zlata doživljen fijasko. I mi smo tada isto imali reprezentaciju od čijih imena se diže kosa na glavi i gde je tim trpeo na uštrb pojedinaca. U oba slučaja je strašan sud stizao od strane Francuske.
FIBA je tek posebna priča. Dirigovan žreb je presedan svoje vrste. Sve se učinilo da se u finalu nađu Španija i aktuelni svetski šampion SAD. Po košarku i sport uopšte je dobro što nije tako i što se španska sapunica u pordukciji svetske košarkaške organizacije neće završiti po unapred pripremljenom scenariju.
Dozvoljavano im je da igraju prljavo, pre svih Rikiju Rubiju, koji bi sa onakvom igrom u odbrani zaradio pet ličnih za dva minuta u normalnim okolnostima. Priznati koš Pau Gasola na preko 20 razlike viška u 1/8 finala protiv Senegala iako je lopta prošla sa donje strane obruča, njegove face koje pravi nakon postignutih koševa, neprestano foliranje Rudija Fernandeza, nesakncionisane "sekirice" Felipea Rejesa i probijanja na silu Marka Gasola, provokacije Serhija Ljulja, samo su neki od primera da Španija navuče na sebe gnev svih pravih ljubitelja košarke. Čak je 'namazani' Navaro izgledao kao fer-plej igrač u poređenju sa većinom svojih saigrača.
Setimo se i reakcije našeg selektora na sramne odluke arbitara u poslednjem meču grupne faze u Granadi. Đorđeviću je dozlogrdilo zbog takvog tretmana prema njegovim pulenima, epolog je bilo njegovo isključenje u finišu meča.
Španci su se sve vreme tokom šampionata ponašali nadmeno, prepotentno, kao da su već šampioni, iako to uistinu nisu.
Presudio im je istinski šampion, aktuelni prvak starog kontinenta, reprezentacija Francuske, i to značajno oslabljenja neigranjem prve zvezde Tonija Parkera, Žoakima Noe, Nanda De Koloa, Ronija Turijafa, Kevina Serafana, Mikaela Pjetrusa, Iana Mahimnija...
Boris Dijao, Nikola Batum i ostali puleni Vensana Kolea održai su čas košarke gordim Špancima i bacili ih u očaj u sred Madirda. Ekipu koja je u proseku beležila blizu 90 poena po meču do 1/4 finala, sveli su na svega 52! Sudije su u par navrata svojim odlukama vratile "Furiju" u meč, ali sinoć se jasno videlo koja ekipa ima srce šampiona.
Koliko god sastav Španaca zvučao zastrašujuće, koliko god je njihova igra na trenutke izgledala lepršavo i lepo za oko, ova ekipa nije imala karatkter šampiona.
Pre svega, tim je izuzetno loše vođen. Selektor Orenga je bio njegova najslabija karika, verovatno se vodio logikom da je dovoljno što su se svi odazvali njegovom pozivu, da su mnogo jaki i da će sve doći na svoje mesto samo od sebe.
Sinoć je bilo daleko od toga: Čovek nije znao šta mu je činiti u prvoj neizvesnoj utakmici na šampionatu, nije ništa naučio iz prošlogodišnjeg poraza od Francuske u polufinalu Eurobasketa u Sloveniji (tu bi mu opravdanje verovatno bilo odsustvo Parkera), nije umeo da iskoristi jednog od najkreativnijih plejmejkera današnjice Serhija "Ćuća" Rodrigeza, niti imao dovoljno autoritea da npr. kaže Ibaki da ne šutira trojke. I još mnogo toga.
Možda je Orenga mislio da će njegovi izabranici lako izaži na kraj s "Trikolorlama" kao pre nekolio dana u Granadi u grupnoj fazi takmičenja kada je, ponovićemo, uz obilatu sudijsku pomoć bilo 24 razilke.
Ispostavilo se da je zaista teško dobiti dva puta istu ekipu na jednom turniru. Poraženi su nakon poslednjeg četvrtfinalnog meča čestitali pobedniku, ali izjave španskih košarkaša mahom su obilovale frazama da je opet sve do njih, da ih nije 'telo i da je poraz naišao isključivo kao posledica njihove slabe igre. Protivnik se nigde ne pominje iako ih odučio od košarke i razbio u svim segmentima igre.
Nije momci uopšte tako kao što mislite, i dok to ne prihvatite, nikada nećete ponovo biti šampioni. Zato ste ostali bez medalje.
Španci su sada u sličnoj situaciji kao naša zemlja 2005. godine, kada je umesto unapred planiranog zlata doživljen fijasko. I mi smo tada isto imali reprezentaciju od čijih imena se diže kosa na glavi i gde je tim trpeo na uštrb pojedinaca. U oba slučaja je strašan sud stizao od strane Francuske.
FIBA je tek posebna priča. Dirigovan žreb je presedan svoje vrste. Sve se učinilo da se u finalu nađu Španija i aktuelni svetski šampion SAD. Po košarku i sport uopšte je dobro što nije tako i što se španska sapunica u pordukciji svetske košarkaške organizacije neće završiti po unapred pripremljenom scenariju.
0 Komentara