Oktobar '14. u Humskoj - Umesto slavlja, šok, bes, očaj, nemoć...
Autor: Darko Mitrović
sreda 14.10.2015.
20:27
Izvor: Sportske.net
Ono po čemu ćemo, nažalost, pamtiti minule kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, dogodilo se pre tačno godinu dana. Doživeli smo šamar od koga se još nismo oporavili...
Beta/AP Photo/Darko Vojinovic
Povezane vesti
Pogađate, radi se o famoznoj utakmici između Srbije i Albanije u Humskoj, 14. oktobra prošle godine.
Bio je to tek početak kvalifikacija za EURO, Srbija je, doduše, pre toga već ''uspela'' da kiksne u Jerrmeniji, gde je jedva izvukla bod i tako najavila totalni kolaps u grupi za koju smo svi verovali da ćemo je rutinski pregrmeti.
Međutim, ispostavilo se da se te oktobarske večeri na stadionu Partizana dogodio takav šamar našem nacionalnom timu, fudbalu, ali i državi, čije posledice baš ovih dana ponovo osećamo, kada vidimo ko je sve overio vizu za Evropsko prvenstvo.
Sama pomisao na onaj dron sa velikoalbanskom zastavom koji je nekoliko minuta leteo iznad tridesetak hiljada šokiranih ljudi na tribinama stadiona u Humskoj, i danas izaziva osećaj besa i nemoći, pogotovo sada kada znamo da albanski provokatori ne samo da nisu kažnjeni zbog ovoga, već i ''debelo'' nagrađeni kasnijim odlukama evropskih fudbalskih ''disciplinaca''.
Ne samo da je Albaniji upisana pobeda koju nije ostvarila, već je našim ''Orlovima'' na kraju dopisan i ''minus 3'' na tabeli, pa smo u jednom periodu imali najlošiji skor od svih reprezentacija koje su učestvovale u kvalifikacijama.
Naravno, kao i obično, u svemu što nam se dogodilo ima i naše krivice, jer se, jednostavno, nije smelo dozvoliti da se iste večeri najviše priča o našim, Evropi dobro poznatim huliganima, koji su se, eto, ponovo našli tamo gde nikako ne bi smeli posle Đenove, ali ne samo na tribinama, već i na sred terena, gde su umesto redara baš oni želeli da zavode red i obračunavaju se sa albanskim fudbalerima.
Na sve to su se nadovezale i očajne partije naših najboljih fudbalera u nastavku kvalifikacija, počev od onih 1-3 protiv Danske u Beogradu, do završnih 1-2 na istom mestu protiv Portugala.
Ostala nam je, kao veoma slaba uteha, prošlonedeljna pobeda u Elbasanu kojom smo počeli da se dičimo i hvalimo, ali samo nepuna tri dana, jer onda smo shvatili da ćemo ipak Albance gledati na Evropskom prvenstvu, umesto naših fudbalera.
Dakle, bolna godišnjica za nas, svi bismo da to što pre zaboravimo, ali možda bi umesto zaborava bilo bolje da smo nešto i naučili iz svega toga, kako nam se takve stvari ubuduće ne bi ponavljale.
Bio je to tek početak kvalifikacija za EURO, Srbija je, doduše, pre toga već ''uspela'' da kiksne u Jerrmeniji, gde je jedva izvukla bod i tako najavila totalni kolaps u grupi za koju smo svi verovali da ćemo je rutinski pregrmeti.
Međutim, ispostavilo se da se te oktobarske večeri na stadionu Partizana dogodio takav šamar našem nacionalnom timu, fudbalu, ali i državi, čije posledice baš ovih dana ponovo osećamo, kada vidimo ko je sve overio vizu za Evropsko prvenstvo.
Sama pomisao na onaj dron sa velikoalbanskom zastavom koji je nekoliko minuta leteo iznad tridesetak hiljada šokiranih ljudi na tribinama stadiona u Humskoj, i danas izaziva osećaj besa i nemoći, pogotovo sada kada znamo da albanski provokatori ne samo da nisu kažnjeni zbog ovoga, već i ''debelo'' nagrađeni kasnijim odlukama evropskih fudbalskih ''disciplinaca''.
Ne samo da je Albaniji upisana pobeda koju nije ostvarila, već je našim ''Orlovima'' na kraju dopisan i ''minus 3'' na tabeli, pa smo u jednom periodu imali najlošiji skor od svih reprezentacija koje su učestvovale u kvalifikacijama.
Naravno, kao i obično, u svemu što nam se dogodilo ima i naše krivice, jer se, jednostavno, nije smelo dozvoliti da se iste večeri najviše priča o našim, Evropi dobro poznatim huliganima, koji su se, eto, ponovo našli tamo gde nikako ne bi smeli posle Đenove, ali ne samo na tribinama, već i na sred terena, gde su umesto redara baš oni želeli da zavode red i obračunavaju se sa albanskim fudbalerima.
Na sve to su se nadovezale i očajne partije naših najboljih fudbalera u nastavku kvalifikacija, počev od onih 1-3 protiv Danske u Beogradu, do završnih 1-2 na istom mestu protiv Portugala.
Ostala nam je, kao veoma slaba uteha, prošlonedeljna pobeda u Elbasanu kojom smo počeli da se dičimo i hvalimo, ali samo nepuna tri dana, jer onda smo shvatili da ćemo ipak Albance gledati na Evropskom prvenstvu, umesto naših fudbalera.
Dakle, bolna godišnjica za nas, svi bismo da to što pre zaboravimo, ali možda bi umesto zaborava bilo bolje da smo nešto i naučili iz svega toga, kako nam se takve stvari ubuduće ne bi ponavljale.
2 Komentara
M_85
auh.. zar vec ima toliko
РЕВОЛТ ЗБР
Већ сам помислио да сте заборавили, али ипак нисте:-) Нешто се на овај исти датум десило и пре 15 година, али ово је актуелно:-)