Paolo Rosi - Zbog čega fini momci ponekad pobeđuju?

La troppa bonezza finisce nella monnezza, reći će Italijani, čini mi se da bi Murinjo to prihvatio kao Božju zapovest. Drugim rečima, dobri momci završavaju poslednji. Pa kada to Portugalac kaže svojim igračima da su previše fini da bi pobeđivali, to je mantra, fudbal pripada drskima i nesavršenima.

Smrt Paola Rosija je odlazak lika koji je mrlju oprao u Španiji, makar što se tiče svojih zemljaka. Do kraja života, nedavno sam gledao poslednji intervju, tim je uvek počinjao i završavao ponavljao je da je nevin, iako je u skandalu Totonero dobio tri godine suspenzije koja je umanjena za sezonu.

Šta se ustvari desilo tog popodneva koje je Rosiju promenilo život?

Duel između Avelina i Peruđe je završio 2:2, klasičan italijanski remi, za koji svi znaju da je namešten i svi su spremni da ćute o tome. Ne namešten zbog kladionice, već jednostavno oba tima su zadovoljna bodom. Čitavu priču razotkrila su dva mutna tipa, Alvaro Trinka i Masimo Krućani koji je pritisnut saopštio imena. U Italiji se ovo zvalo "sportka prevara", bilo je uključen veliko broj klubova i veliki broj igrača i trenera. Navodno je iza svega bio Trinka, ćovek koji je držao restoran u Rimu, omiljeno svratište fudbalera Lacija. Dela Martira, fudbaler Peruđe je povezao Krućanija i Rosija, legendarni napadač se kleo da nije ništa znao o klađenju, ali je završio osramoćen.

Manje se zna, da je on pre toga bio velika zvezda i svetski rekorder. Naime, na aukciji sa Juventusom koji ga se odrekao na početku karijere jer je bio sklon povredama, Veneti su platili dve milijarde i 600 miliona lira, pa je Rosi, najbolji strelac Serije A ostao u Vićenci, odnosno Lanerosiju kako su se tada zvali. Gofinu dana pre toga, uveo ih je golovima u elitu, gde je takođe bio najbolji strelac Serije B. Paolino je bio krilo, koga je čuveni trener Nestor Fabri poznat po svojoj ofanzivnoj igri gurnuo u sam špic. Tu je Rosi eksplodirao, a odmah posle uslaska Vićenca je završila kao druga, najbolji rezultat u istoriji kluba.

Enco Bearcot je verovao u napadača, prvo ga je gurnuo u tim za SP u Argentini, pre potrošenog Grancijanija, odmah je dao gol na debiju. Italija je bila četvrta na Mundijalu, Rosi završio kao drugi strelac, iza Kempesa. Italijani su dobili domaćina, gol je dao Betega, nakon sjajne asistencije Rosija petom. Paolino je dao tri gola i imao četiri asistencije na tom šampionatu i bio u idealnom timu.

A onda sledeće godine, povrede i 15 golova, odmah posle drugog mesta, Vićenca je ispala u drugu ligu. Nisu mogli da priušte Rosijevu platu pa su ga pozajmili Peruđi, klub je bio pred bankrotom. Posle skandala, vratio se u Vićencu, trenirao, hteo ga je Inter, ali je završio u Juventusu, iako je imao još godinu suspenzije. Oni su verovali u svoje dete, vratio se na teren tek maja 1982. nešto više od mesec dana pred prvenstvo. Dao je gol, Juve je zgromio Udineze sa 5:1, Rosi je u tandemu sa Virdisom delovao sjajno.

Ali, kada ga je Bearcot poveo na Mundijal, svi su bili zbunjeni.

Ta selekcija je ispraćena kao na sahranu, a igre u grupi kada su prošli sa tri remija su dale za pravo javnosti. Rosi je bio na meti kritika, pričalo se da je rekreativac, selektor je bio na stubu srama.

No, u jednom od poslednjih razgovora za medije Rosi je otkrio da ga je i tokom suspenzije Bearcot zvao, hrabrio da radi naporno i da će se to isplatiti.

"Bio sam po blokadom, dobili smo Argentinu, ali su tu Đentile i Šireal odradili sve, Klaudio Đentile je pretukao Maradonu, dobili smo sa 2:1", prisećao se Rosi.

Očajnički mu je bio potreban gol.

Jedan, a postigao je tri. Sva tri u meču protiv Brazila koji je plesao fudbal, ali Italija ih je nokautirala u jednom od najčuvenijih mečeva u istoriju šampionata sveta.

Tog dana u vreloj Barseloni, na "Sariji" mitskom stadionu Espanjola rođena je legenda o Pablitu. Potopio je "Selesao" pa je otpisana Italija otišla u polufinale. Ali, Rosi je kako je rekao, znao šta sledi, bilo mu je potrebno samo malo samopuzdanja. Ostali su u Barseloni, ovoga puta na "Kamp Nou", dva gola Poljacima za finale.

I tu je rođena priča o svetskim šampionima, pobeda nad Nemcima od 3:1, definitivno, Italijani su jedna od retkih nacija koja ume sa "Pancerima" na velikim takmičenjima.

Rosi je načeo rivala, Tardeli oni legendarnim golom (i vriskom) povećao, na kraju je "Spilo" Altobeli dotukao Germane koji su ublažili poraz. Pokazalo se, da kada je svi otpišu, Italija je najopasnija, tako je bilo i 1970. kada su dogurali do finala, tako je bilo i 2006. kada su uzeli četvrtu titulu.

"Pablito" je postao heroj, narednih godina je sa Juventusom osvojio sve, njegovo kretanje, asistencije, igra za tim činili su ga neprocenjivim, sam Platini je govorio da je Rosi prevaga, iako golove daju on i Bonjek. Neverovatni napadač je pred kraj otišao u Milan, predsednik Farina je falsifikovao račune da bi našao 10 milijardi lira koliko je koštala plata i obeštećenje, bilo je to odmah posle Hejsela. Pristao je, jer je Farina bio nekada vlasnik Vićence.

Ali, novi skandal, ovoga puta je predsednik morao da pobegne iz zemlje i očajna sezona Milana je bio kraj za Rosija. Bearcot ga je poveo u Meksiko, Italija je prošla grupu i to je to, četiri meča he Paolino posmatrao sa klupe, poslednji nastup ostala je prijatejska sa Kinezima pred Mundijal.

Kod Berluskonija koji je kupio klub nije bilo mesta, poslednja sezona u Veroni bila je oproštaj za istrošenog napadača.

I to je bio kraj, ostala je svetska titula, samo on, Garinča i Kempes su pokupili sve, i najboljeg strelca i najboljeg igrača i mundijalsku krunu. Dao je devez golova na dva Mundijala, na oba bio u idealnom timu, deli prvo mesto sa Vijerijem i Bađom, po broju golova u završnici, ali Bađo je igrao na tri šampionata sveta.

Posle karijere Rosi je radio kao komentator, uvek je bio deo Juventusa i kao ambasador kluba i kao čovek kome su priređivane ovacije gde god se pojavio. Bio je velika ličnost, uvek odmeren, čuvao se teških reči, sukoba, omiljen među novinarima zbog svoje jednostavnosti...

Tako da ponekad, dobri momci ne završe kao poslednji...