Kakvu posluku porati? Kako će pobeda Francuske uticati na izbore?

Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 01.07.2024.
21:48
Izvor: Sportske.net

Francuska se suočava sa pitanjima koja se ne tiču fudbala već budućnosti zemlje...

EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI
EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Povezane vesti

Maj je 2002. godine. Francuska je evropski i svetski prvak u fudbalu, čini se da niko ne može stati na put njihovoj vladavini. Moja sestra, Francuskinja ponosna na deo srpske krvi panično traži način da se vrati u Francusku pre drugog kruga predsedničkih izbora u koji je ušao Žan Mari Le-Pen, strašilo tamošnje politike. Njegov uspeh, odnosno 17% glasova u prvom krugu donose mu ne samo šokantni prolazak u finalnu rundu ispred kandidata levice Lionela Žospena, već nešto mnogo opasnije, legitimizaciju ekstremno desne politike i ulazak u mejn-strim.

Naravno, niko ozbiljan ne misli da političar sa margine može da pobedi kandidata golističke RPR (Rassemblement pour la République) Žaka Širaka, ali ipak, Francuzi se mobilišu. Ostatak znate (ma sœur ulazi u avion i stiže da zapušenog nosa glasa za Širaka) koji osvaja više od 82% glasova. To ostaje i najubedljivija pobeda u istoriji republike, čak izraženija od one Luja Napoleona Bonarte, poslednjeg monarha i prvog predsednika 1848. 

Kakve sve ima veze sa fudbalom?

Više od dve decenije kasnije, Francuska ne drži ni svetsku, ni kontinentalnu krunu, ali se Peta Republika ponovo u fudbalsko vreme nalazi na svojevrsnoj raskrsnici. U Parizu kažu da bi bila zaista uvrnuta situacija u kojoj postaju prvaci Evrope u trenutku dok se ustoličava novi premijer, čiji su politički učitelji "Les Bleus" videli kao reprezentaciju "crnaca". Le Pen je otvoreno mrzeo najveću generaciju u istoriji Gala. Dok je zemlja slavila mutltikulturalizam i trijumf "black, blanc, beur" (crnih, belih i Arapa sa Magreba), on je "bacao hejt". Tvrdio je da je u pitanju veštački tim, sastavljen od uvezenih fudbalera koji ne znaju Marseljezu, a ni šta znači Francuska. Slično je pričao i osam godina kasnije kada je njegova zemlja stigla do finala u Nemačkoj.

Istorija imitira samu sebe. 

Mnogo godina posle, Le Penova ćerka Mari koja je rebrendirala Nacionalni Front u RN (Rassemblement National) je na jednoj, a recimo Markus Tiram, sin velikog Lilijena na drugoj. Kao i njegov tata, Markus se bori protiv ekstrema i francuske politike usmerene na to da deli ljude. 

Ipak, vođa otpora unutar francuskog fudbala je Kilijan Mbape. 

Kapiten i sada već ikona reprezentacije je pozvao ljude da glasaju, da ne dozvole da Francuska sklizne, kako je rekao, u mržnju, da ne popusti pred ekstremima. Iako nije pomenuo imenom RN, jasno je na koga je mislio. Ovo nije prvi put da se umešao, niti da ima veze sa politikom, sećamo se njegove podrške za gradonačelnika rodnog mesta Bondija, Silvajna Tomasina. To se tumačilo povezanošću pomenutog lokalnog političara sa Kilijanovom mamom Fajzom Lamari. Takođe, on je bio često pozivan u Jelisejsku palatu, a Emanuel Makron (iako navijač rivalskog Marseja) baš voli da ga vide u Mbapeovom društvu. Setimo se i da je bivši predsednik Sarkozi bio deo kampanje ubeđivanja slavnog fudbalera da ostane u Parizu pre par godina. On je za razliku od Makrona veliki navijač PSŽ i čak se govorkalo da će mu Al- Kelaifi prepustiti mesto prvog čoveka "Svetaca".

Dakle, daleko od toga da je Mbape apolitičan. Insistira da mladi izađu i glasaju, uzdržavajući se da izrekne ono što je očito nameravao, da neodlučne i apatične pozove da spreče pobedu umivene ekstremne desnice. Od kada je uz mnogo prljavog porodičnog veša, tamo negde na početku prošle decenije smenila svog tatu, Marin Le Pen je učinila sve da od autsajdera partiju učini prihvatljivom i za birače desnog centra. Ona je bila svesna da je to jedina šansa da dođe na vlast. 

Promovisala je svog naslednika Žordana Bardelu imajući u vidu da bi do pobede jedino mogla da stigne ako pridobije i mlađe birače. Reakcija Mbapea, Tirama i još nekolicine pretežno crnih francuskih reprezentativaca je ometa u tome. Naime, igrači se obraćaju vršnjacima, Mbape ima ogroman uticaj.

Žordan Bardela je odbacio Mbapeovu reakciju kao govor bogatih koji ne osećaju probleme malog čoveka i blagosloveni su milionima, žive u svom svetu, Polarizacija je jasna. iz redova RN potenciraju Mbapeovo bogatstvo, telohranitelje, život u bablu, bez dodira sa realnošću. Kod jednog dela glasača, pre svega belih u unutrašnjosti ovo će se primiti, iako je Mbape rođen i odrastao u San Deniju, najopasnijem i najsiromašnijem delu prestonice.

U svakom slućaju uspeh Francuske, ne samo današnja pobeda, već eventualno i u četvrtfinalu, mogao bi da osnaži poruku koju šalje deo igrača tima. Neki se nisu izjašnjavali, federacija je saopštila posle Mbapeove poruke da svako ima pravo na stav, ali da fudbal ne treba da utiče direktno na izbore. Drugim rečima, bledo, politički korektno, forma bez suštine.

“Les Bleus” su večeras u četvrtfinalu, oni koji osporavaju francuski multikulturalizam su međutim dva koraka dalje, u poslednjoj političkoj utakmici. U prvom krugu izbora Le Pen i njen 28-godišnji štićenik Bardela (odrastao u siromašnom kraju blizu Mbapea, poreklom italijanski imigrant sa čak nešto alžirske krvi što čitavu stvar čini još smešnijom su osvojili oko 33% glasova, levica 28%, Makronova Ensemble koalicija je ostala na 20%. Većina mesta u parlamentu biće odlučena u drugom krugu. Francuski sistem predviđa kandidate u drugoj rundi (ako niko ne osvoji većinu od 50%), onaj koji bude imao najviše je izabran. U drugi krug ulaze samo kandidati koji imaju više od 12.5 %, u ovom slučaju (a i najčešće) tri kandidata. Jedini način da se spreči ekstremna desnica da trijumfuje je da do utorka popodne trećeplasirani kandidati ne registruju svoje učešće i pozovu glasače da pruže podršku kandidatu koji ima najviše šansi da pobedi krajnju desnicu. To neće biti lako, pitanje je da li će ih birači poslušati. Uz to neki kandidati centra, odnosno Makronove partije ne žele da prepuste glasove levici jer smatraju da njome upravlja ekstremni levičar Melanšon. Teško je proceniti da li Le Pen i Bardela mogu do 289 poslanika odnosno šanse da sami formiraju vladu. Ako se to ne desi, čeka nas period nove političke neizvesnosti.

Pobeda krajnje desnice i Bardela kao premijer bi mogli da dočekaju polovinom jula francuske fudbalere kao prvake Evrope. To bi bila uvrnuta situacija. Do nedelje i druge runde Francuska će odigrati i četvrtfinale, oni svoj meč igraju u petak. Prilika da pošalju novu poruku.

Hoće li nacija poslušati Mbapea? To možda zavisi i od rezultata naredne utakmice.

Ne propustite

Komentari

Komentari nisu dozvoljeni za ovaj članak