Liverpul - Bog spašava monarhiju ili režim?

Da se juče na "Enfildu" tribinama razleglo vrištanje Džonija Rotena i poruka da Bog treba da spasi kraljicu i fašistički režim, ta oda političke nekorektnosti izražena u stav bi bila slavljena na tribinama kao gol Junajtedu u 95. minutu iz nepostojećeg penala. 

Što se tiče navijača Liverpula jedini legitimni kralj je Škot, Keni Dalgliš, jedina himna ona Seks Pistolsa o establišmentu koji vas tretira kao morone i ukida vam snove.

Naravno, to je jedan krak, onaj najekstemniji i najređi kada je britanska kruna u pitanju. I sami navijači Liverpula su podeljeni u odsustvu tolerancije prema monarhiji, mada preovladava siva boja. Oni se više osećaju "Skauzerima" nego Englezima, uostalom taj nadimak je pežorativan u svom nastanku i odnosi se na irsko nasleđe, odnosno izbeglice koje su se tokom velike gladi sredinom 19. veka slivale preko mora u grad. 

"Jeb... Irci su pokazali šta misle o nama", reći će danas nekakav Lionel Asbo (pročitajte tu knjigu Martina Ejmisa) zgubidan iz Lidsa ogrnut u "Union Jack" zastavu i ozlojeđen zviždanjem himni i propuštenom prilikom "Kopa" da se ugrize za jezik, kako danas pišu lojalistički mediji.

Ono što će Pirs Morgan, korifej populističkog novinarstva (medija za idiote, tačmije) Engleske nazvati jadnim je stav, jer se o njemu može zauzeti ideološka pozicija. Dakle, ne pričam ovde o neukusu zviždanja himni (mada je za mentalno zdravlje velikih nacija, ali i globalni mir bolje zviždati svojoj, nego tuđoj), već o pravu da se izuzmete iz simbolike koja prati čitav moharhistički ceremonijal.

Ma kako pokušavali da to sakriju pod jedinstvo nacije, "rojalisti" su uvek politička kategorija, odnosno deo establišmenta. Kao takvi oni nude tačku zauzimanja pozicije levo i desno u odnosu na političko uređenje. Da vam pojednostavim, ne možete da da budete malo uz monarhiju, kao što ne možete da budete ni malo trudni, to je logika.

Nekako se zaboravlja da je antipatija obostrana. Ne princa Čarlsa i članova kraljevske porodice, već onoga što simbolizuju. Generalno, Engleska kakvom je sa pravom zamišljate ne voli Liverpul. Previše mirišu na socijalizam, izgovor im je previše tvrd, previše je Svetog Patrika u tom gradu. Njega, ne bez razloga, nazivaju drugom irskog prestonicom. "Skauzeri" se tako i, makar onaj deo okupljen oko kluba  osećaju (ovo ne znači naravno da za Everton navijaju lojalisti). 

Propast dokova Merzija jeste bio istorijska neminovnost, ali da ne idemo toliko u prošlost. Liverpul je uvek bio potencijalna "H" bomba iz pesme Pistolsa. Odnosno, tako su posmatrani, bilo da su konzervativne vlade, bilo oni uštogljene starkelje sa titulama u imenu što vode fudbalski savez, u pitanju. Za "pristojnu" (neko će je nazvati i ciničnom) Englesku, Liverpul je problem. 

Tako izolovani u nerazumevanju okoline, navijači Redsa su upali u teorije zavere.

Najčuvenija je ona po kojoj su sedamdesetih i osamdesetih nepravedna alokacija resursa i beda inicirani podmuklim planom Dauning Strita da se stanovništvo raseli i otupi oštrica suprostravljanja desnim vladama. 

Postoji i ona o tragediji na Hilsborou dostojna prosečnog srpskog taksiste, gadno je i pominjati.

Ali, velika većina Skauzera veruje da bi odnos prema stradanju, istraga, ali i tretman u medijima bio potpuno drugačiji da se sve desilo nekom klubu iz lojalne, Union Jack Engleske. Ovako su po njima, London i sledbenici odlučili da samo zaliju ruševine i nastave po starom. Naravno, da to nije istina, ali sve nerazumljive stvari okamene u mit, to nema veze sa geografijom već atavizmima u psihi svakog naroda. 

Doduše, zviždanje himni je pojedinačni akt, ni u Srbiji svi moroni nisu onomad zviždali himni Jermenije (Bože, kakav je to blam bio...). Međutim, psihologija mase (ko o čemu ja o gomili) podrazumeva i naučeno ponašanje na osnovu instrukcija grupe, ljudi se na tribinama lako poistovete.

Naravno da Džordan Henderson koji jeste simbol kluba Liverpula dole kraj klupe ne može da ne peva, pobogu on je sin policajca sa severne granice Engleske, ne može se više osećati Englezom od toga. Zato Hendo peva, njegov orden za služenje imperiji je važniji u svesti nego Liga šampiona, u to budite sigurni. Orden koji je recimo narečeni Džozef Lajdon a.k.a Džoni Roten odbio, iako nije iz Liverpula već Severnog Londona. 

Zato je ono što smo juče videli stav, potpuno različit od toga da je "Enfild" recimo zviždao kraljičinoj smrti (to nisu radili). 

Pa ništa, ako verujete da fudbal nije politika, izgubili ste vreme čitajući ovo smatranje. Osedlajte svog jednoroga i iskoristite lep dan za izlet u Narniju...