Partizanov poraz pun ponosa - Mrski rival je odneo trijumf, ali je naglasio dostojanstvo u civilu

Apsurdna je, neverovatna situacija u kojoj se našao Partizan ove sezone. Serija povreda, "ogromna katastrofa" koja je pretila da potpuno rasturi klub i prelije se na društvo, pa onda nova serija povreda i na kraju vrlo tvrda i neizvesna utakmica protiv navijačima mrskog Real Madrida, koja je lako mogla da bude pobeda a ne bolan poraz.

I to u sastavu kome iz "rostera" fali čak sedam igrača. I to, kako se popularno kaže, u utakmici pet na osam, gde se razmere sudijskog uticaja mogu videti samo ako ste u hali i vidite one stvari koje kamera ne shvata. Sramota je blaga reč, ali to je realnost kada se igra protiv nekih klubova, kao što su oni koje su u samo dva dana gledali ljubitelji košarke u Srbiji. Tako bar kaže narodna mudrost, a znamo kakva je narodna mudrost…

No, uprkos devetom uzastopnom porazu, ne postoji nijedan jedini promil šanse da se bilo koji navijač Partizana ljuti na svoj tim, a teško se može i naći. Oslabljeni, osakaćeni, izudarani, bez prave četvorke, sa jednim pravim (ali starijim) plejmejkerom, igrali su sjajnu odbranu, igrali su kao tim i došli u situaciju da neke nepotrebne greške iz finiša prelome meč igran u, reći ćemo slobodno, nefer uslovima.

Svaka vama čast, momci, a svaka čast i Đoanu Penjaroji, koji je već svima pokazao umeće, a sada je pokazao i snagu karaktera kojom vodi ovaj tim i koji je jedan od razloga što mu igrači veruju, a i vole ga. Okej, možda je "vole" prejaka reč, ali svakako simpatišu.

Naime, kada je postalo jasno da Osetkovski neobjašnjivo neće igrati zbog (ovo su činjenice sad) kazne za postupak koji je ponovo pokrenut bez obaveštavanja relevantnih strana i po presudi koja je doneta pre tačno 50 dana, ali su relevantne strane obaveštene o njoj i pozvale na delovanje posle tačno 50 dana, nastala je jedna ogromna rupetina na "četvorci".

Nju je malo pokrivao Aleksej Pokuševski, ali je upadljivo da je nisu pokrivali ni Džabari Parker, ni Mika Murinen. Prosto, Penjaroja neće da deli mesta u timu samo iz nužde, jer se za mesto u timu boriš i izboriš. Ako si klinac koji je nezainteresovan za profesionalnu košarku i glava ti je u oblacima, to se možda i može razumeti, ali u profesionalnom košarkaškom timu nećeš dobiti mesto samo zato što si tu.

Ako si čovek neobjašnjivog moralnog kodeksa i sistema časti i dostojanstva neshvatljivog prosečnom državljaninu Srbije, Balkana, Evrope, sveta, e ti apsolutno nećeš dobiti mesto u timu zato što si tu.

Ostavio je "Đole" Penjaroja njih dvojicu u civilu i stavio u tim mlade Bošnjakovića i Mijailovića, momke koji se stalno bore. A prvom timu je u nedelji utakmice na treninzima priključio i još mlađe Danilovića i Šekularca, a onda ih stavio pored klupe i uveo u svlačionicu, sa ostalima.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Ali, to ne bi bilo dovoljno da tim nije pokazao karakter, a ovi igrači igrali blizu svog maksimuma, tako da se na kraju sa Realom imao isti broj skokova (po 39), imao više ukradenih i manje izgubljenih od rivala. Drugim rečima, igrao je košarku, igrao je jaku, timsku odbranu (treća četvrtina je bila pravo uživanje za gledanje) iz koje je došla sigurnost.

A šta bi bilo da su bili kompletni? Uzaludno pitanje, a i nebitno. Potvrđeno je opet da je Partizan postao tim, odmah su to prepoznali navijači i odmah se Arena vratila u podrazumevana podešavanja, opet smo gledali spektakl. Nije, naravno, za poređenje sa onim spektaklima, ali rekosmo više puta - samo sa jednim čovekom "grobari" budni sanjaju, sa ostalima je ovo maksimum.

Tako i treba da bude, a ako se ovako nastavi, Partizan u preostalom delu sezone čekaju lepe stvari, a publiku nova uživanja.