Selektor Paunović i braća - Pogrešno skretanje kod Alburkerija...

O Stojković Draganu selektoru doskorašnjem sam pisao mnogo puta. I to ne pošto je otišao, nateravši publiku u laboratorijskom eksperimentu u Leskovcu da zaboravi scenario i improvizuje zvižducima i vređanjem. Za razliku od srpskih piskarala, nisam dovoljno hrabar da iznosim mišljenje kad se na ljudima i događajima nakupi buđ.

Ostavimo Piksija zaboravu vremenom je postao tek nešto više od turističkog vodiča koga bi velika takmičenja iznenadila nekada time da etnički Albanac Šaćiri ima pravo nastupa za Švajcarsku, drugi put da na EP ne igraju Bugarska i Litvanija. Treći put, ah, da nije bilo trećeg...

Savez je lukav.

Pandering je u ovom slučaju rešenje, nešto što bi se moglo definisati kao podilaženje zainteresovanima (jeste, ima i takvih kada je u pitanju srpski fudbal). Drugim rečima, nije baš da oni veruju u Veljka Paunovića, njegov integritet je nespojiv sa principima loptanja ovdašnjeg, ali prilagođavanje je osnova dugovečnosti u Srbiji.

Komandant Veljko je približavanje bazi koja se ne razume, ali je nostalgična za rezultatom. 

Objašnjavao sam da u glavi prosečnog ljubitelja fudbala omladinski fudbal vredi koliko i onaj pravi, ako pobeđuješ. Ne mogu da upotrebim termin "klijentelizam", u fudbalu kinte ima samo za uski krug ortaka, ali masi treba dati nešto za žvakanje. I u ovom slučaju “koska” je verovatno najuspešniji mladi trener. Ili jedan od retkih koji je imao sreću da se formira i igrački i trenerski van naših prostora.

Imam pravo da budem skeptik, ne zbog selektora već okolnosti koje su proizvele njegovo dovođenje. Potrebniji je Srbiji nego ona njemu, da je sačekao, neka od slobodnih klupa u Španiji bi bila njegova. U La Ligi je ove sezone smenjeno (sem njega) osam likova, Ovijedo je posle Paunovića promenio i Luisa Kairona. Odlično im ide, sa novim srpskim selektorom su imali dve pobede, posle su napredovali do još dve, čitave sezone. Zajebavam se, ali bi verovatno dobio poziv iz nekog Levanteau u najgorem slučaju, u vedrijem scenariju bi danas bio na klupi Majorke ili čak Sosijedada.

Prihvativši poziciju selektora svoje zemlje on jeste pokazao smelost, mada ne i hrabrost, ima kod Platona jasna distinkcija tih stvari. 

I već prvi potez je pogrešno skretanje kod Alburkerkija.

Ne mislim na to što se digla frka oko saopštavanja spiska Instagram reelsom. Da se vodio modernošću srpskog fudbala, trebalo je da selektor pošalje golubom pismonošom, ili kočijom (Pony Express eventualno) papir sa imenima igrača.

Nije to, mislim na braću Milinković-Savić.

Jednom sam objasnio, šefa u ozbiljnim firmama ne biraš, možeš da se ne slažeš,  u sebi, ili da daš otkaz, prosto je.

Nikako ne možeš da izbegavaš poziv, izmišljaš razloge, bilo da je selektor Piksi, Limeni iz Ratkova ili Brandov trener iz "Porodičnog Blaga" (igra ga Goran Sultanović, ne mogu se setim kako se prezivao u seriji). Po meni, reprezentacija bi trebalo da bude mesto u kome vrata sa spoljne strane zatvoriš samo jednom.

Priča ima raznih, ona neka najbliža istini  je da se Sergej nije slagao sa Piksijevim posmatranjem fudbala. Zlobni će reći da ga je iznenadilo odsustvo taktike i plana.. Stara je to priča, omiljena fudbalska filozofija bivših velikih igrača koje zamara da uče nove stvari je oslanjanje na instinkte iz dana u kopačkama. Sindrom lošeg đaka, učio je, ali nije baš utvrdio gradivo.

Samo, to ne pravda Sergeja,

Navođenje psiholoških problema je otprilike nivo novinara koji bi meni saopštio da ne može danas da napiše izveštaj sa utakmice Sitija jer subotom ima problem sa Pepovim stavom oko rata na Bliskom Istoku.

Karikiram naravno, ali mi se kao kunemo u ozbiljnost i onda rehabilitujemo ljude koji su tu našu ozbiljnost doveli u pitanje. To što braća nisu dolazila (pretpostavljam da se Vanja solidarisao)  je i kritika saveza, takvog kakvog jeste, odnosno njihovih izbora. Čelnicii se nisu promenili, pisac je ostao isti, sklonili su jednog lika iz serije koji je išao na živce pretplatnicima Netflixa u prvoj sezoni.

Ne priznajem ni benefit sumnje kod Milinković-Savića. 

Lične ratove ne vodiš u reprezentaciji, čak i ovakvoj. 

Ne da dovodim u pitanje njihove igračke kvalitete. 

Golman je odličan, brani tamo gde se svi rađaju kao golmani. Drugi je, pisao sam i ranije, sve dok tražimo da bude ono što nije, vođa čopora, suviše komplikovan igrač za jedan tako slab tim kao Srbija. Drugim rečima, po meni, ne možemo da ga trpimo, da uzimamo obavezu da sakrivamo njegove mane. Jer, i ovi koji bi to trebalo da rade na terenu, ni sami ne znaju šta će sa svojim obavezama. Preveliki je luksuz dati mu card blanche u igri. Treba da nosi vodu, mi ga nekako teramo da pronađe izvor, ako je jasnije.

Naravno, moguće da grešim, da će nas Sergej poneti na leđa i odvesti na EP 2008. godine. Svejedno, nije ovo o fudbalu i klasi (igračkoj), već naravima.

Sad će već neko, advokat drugačijeg mišljenja  prigovoriti,  da je i Maradona smenjivao trenere, birao saigrače, da je Levandovski nedavno uradio isto.

Quod licet Iovi, non licet bovi.