Dule Vujošević - Smrt renesanse....

Otišao je Boža, nekako je prirodno da ode i Dule.

Klatno se sa ove dve smrti pomerilo u korist glupaka na ovom svetu. Jer, kada dva takva renesansna lika napuste društvo (koje baš ne preliva kada je u pitanju širina pogleda na svet) to je baš loša vest za prosvećenost. I zamah sa slaboumne da larmaju i osećaju se sigurnije među zidinama svoje ograničenosti.

Ne mogu da pišem o Vujoševiću treneru, delom jer je on obitavao u drugim profesionalnim univerzumima, delom jer ne analiziram stvari u koje sam emotivno investiran, kao što je KK Partizan.

Ali, ovo je crtica o Duletovim intelektualnim dvorima.

Iza tih vrata on je insistirao da ljudi misle i zauzmu stav. Da nađu put kroz svojevrsan košarkaški kategorički imperativ. Drugim rečima da čoveka tretiraju kao cilj, da njihovo delovanje postane pravilo ili norma.

U sportu, ako malo zagrebete noktom ispod prozora od marmelade pomoli se ogoljeni utilitarizam, posledica kao batina, i nada kao šargarepa. I to su bez ulepšavanja principi na kojima fercera taj svet. Nije to srpski specijalitet, profesionalizam znači posvećenost ali i igranje na jednu kartu. To kada su sva jaja u jednoj korpi uvek miriše na očaj kockara- Zato imamo gomile socijalnih slučajeva, tumarajućih ljudi isečenih o krhotine snova. Ta mračna, brojnija galerija likova, koji su ostali bez izlaza kada su stvari krenule loše, obitava na marginama. Bilo biološki roditelji u želji da se ogrebu o zlatnu prašinu, bilo treneri zanatlije za koje izvan dvorane nema života su saučesnici u tom zločinu o kome se najradije ćuti.

Tu dolazimo do Duleta. 

Vujošević se razlikovao. Bilo kao strog roditelj koji te upozorava na životnu zamku i varljivost utiska, bilo kao stariji brat koji te goni da postaneš bolja verzija sebe. I to ne samo na parketu.

Vi ćete danas retko naći igrača koji nije zahvalan Duletu. Na životnoj filozofiji, pre nego na košarci. To je njegov legat, na to sam prvo pomislio kada je stigla vest koje smo se bojali nedeljama. "General" nije pravio košarkaše, tesao je ljude. Sa manama naravno, neravnim površinama, ali i sa misijom, koja se ne završava kada se istuširaš.

Jer, čvrstina njegovog klesanja, ma ma koliko smetala puritancima je koristila sirovom materijalu koji je oblikovao decenijamama. Sport je svet koji proždire slabe, jbg, gladijator nije bio vegan, niti je pio limunanu iz tegle. Karikiram, samo, ako je postojala priprema za svet u kome hrabrost znači neprestano učenje, onda je Dule baš Trener. Baš to, velikim slovom klesano zanimanje u istorijskim tablicama, ne samo Partizana, već srpske košarke.

Ona nezuspešna epizoda u CSKA pokazuje da Sensei nije isto što i običan instruktor veštine. Ako kandidat za vrlinu ne primi njegovu filozofiju, ta stvar je osuđena na propast. Tamo gde ima previse nagojenih parama, samozadovoljnih, to nije bio Duletov svet.

Jasno da nije bio bez mana, ne pričam o košarci, tu nisam dostojan. Nekada ga je napadala sujeta, nekada je upadao u teorije zavere. Kao i svi veliki intelektualci često bi umeo da prigrabi cinizam kao masku slabosti ili lek protiv stvarnosti koja mu ne odgovara. Imanentno je to velikanima, ponekada kada činjenice ne odgovaraju tvom pogledu na svet, dođavola sa njima.

"Sportske" su za ovih 17 godina imale sukoba sa Duletom, danas je Pavle napisao svoja iskustva kada se nađeš na suprotnoj liniji fronta od generala. Mene je jednom javno nazvao "onaj novinar", priznajem da mi u to vreme nije bio baš omiljena slavna ličnost. I kad smo kod te slave, Duletu je prijala pažnja, obožavanje navijača, ali ne radi njega samog, već njegovih dela. 

Pouzdanu znam da je ovaj čovek umetnosti i pisane reči (koje većina na ovim prostorima prezire) uvek iskao poklanjanje delu, umesto spoljašnjim efektima. Što se kaže, slabo su ga praporci zanimali, a interesovanje za njihovo zveckanje i sjaj je prezirao.

Polazio je Dule od toga da nisi svraka, nego čovek. 

I na kraju, oprostićete mi na ovome, ali moram jer to je tako Dule, da podsetim da je pre par leta rekao: "Ako imaš jedan dan u životu, proživi ga ljudski, a ne da se valjaš kao svinja u brlogu". Znate i sami na šta se odnosilo, većini je bilo kul i simpatično, ali sa druge strane je bio Dule.

Jer, on je čitav svoj život proživeo kao čovek...