U eri Lea Mesija i Kristijana Ronalda, ti budi - Don Andres Inijesta

"Ti ćeš oterati mene u penziju, ali ovaj dečak će nas penzionisati sve", rekao je Pep "Nostardamus" Gvardiola svom nasledniku Ćaviju Ernandesu na prvom treningu kada je gledao Andresa Inijestu, negde krajem devedesetih godina prošlog veka.

Jedan od najvećih igrača i najuspešnijih kapitena u istoriji Barselone, Andres Inijesta danas se i zvanično oprostio od svog kluba.

Sa suzama u očima i emotivnom porukom, Don Andres je saopštio da napušta Kamp nou posle 22 godine.

"Dobar dan svima, ovo je konferencija za medije na kojoj sam želeo da saopštim da je ovo moja poslednja sezona u Barseloni. Ovo je bila teška odluka, koju sam doneo sa svojom porodicom. Posle 22 godine, nije lako napustiti ovaj klub. Za mene, ovo je najveći klub na svetu. Želim da se zahvalim Barseloni, La Masiji, svim ljudima koji su bili uz mene tokom 22 godine, zbog njih sam postao ono što sam danas. U Barsi želim da me upamte kao velikog čoveka i velikog igrača."

Njegova priča počinje u malenom gradu Albaseteu, negde oko 200 kilometara jugoistočno od Madrida. Grad poznat po proizvodnji noževa, trkačkim stazama, postao je ipak najpoznatiji zbog jednog dečaka, rođenog 11. maja (istog datuma kao i Đorđe Balašević, dakle, još jedan unikatni umetnik - slučajnost?!) 1984. godine.



Andres Inijesta je kao deseetogodišnjak pokazao vanserijsko umeće sa loptom, a njegovi roditelji unajmili su mladog trenera Albaseteove škole, Enrikea Oriazolu da ga odvede u čuvenu La Masiju, akademiju fudbalskog kluba Barselone.

Inijesta je u Kataloniju stigao kao 12-godišnji dečak, i to nevoljno, kažu da je "puštao reke suza" pošto je to podrazumevalo da se odvoji od roditelja. Ipak, Hose Antonio Inijesta i Marija Luan Inijesta ostavili su privremeno svoj porodični posao i plantažu vina kako bi pružili podršku svom biseru sa bubamarom među nogama.  

To je verovatno njihova najbolja odluka u životu, uz onu da plod njihove ljubavi bude "Bledi vitez", danas jedan od najboljih fudbalera u istoriji igre.



Kako je Andres Inijesta postao čovek koga niko ne može da mrzi, tačnije neko koga svi vole i na čije ime ustanu i poklone se?

Kada sam maja 2012. godine imao priliku da uživo, u njegovoj kući u Madridu razgovaram sa Radomirom Antićem, kod koga je Inijesta odigrao devet utakmica sa samo 18 godina u toj polusezoni od januara do juna 2003, saznao sam možda i najveću istinu o njemu.

"Vidi da ti kaže Radomir, Inijesta po svom fudbalskom CV-u, na papiru nema ništa. On nije brz, nije ni fizički jak ni dominantan, o visini da ne govorimo, nema ga u završnici, nema ni neki šut, ni prekid, ali - taj momak ima SVE. Sve ono što ne staje ni u kakve okvire, što ne može da se napiše na papiru, mozak brži od svih, čitanje igre, otvaranje prostora i pas ni sekund pre, ni kasnije. Svakog svog saigrača čini najboljim".



Stoga, u ovom tekstu nema mesta za statističke podatke, jer Inijesta nije bio igrač na papiru, sa svojih jedva 57 golova za prvi tim Barselone od 2002. do danas, i još samo 13 u nacionalnom timu, na keca bi mi fudbalski "intelektualci" rekli - "Je l' znaš ti bre, čoveče, koliko je dao Frenk Lampard(?!)".

Andres Inijesta nije davao mnogo golova, osim onaj kojim je doneo Španiji jedinu titulu prvaka sveta i postao veći kraj i od samog kralja sa porukom "Dani Jarque siempre con nosotros".


I šta na kraju onda ima Andres Inijesta?

Nije brz, nema šut, nije jak, ne igra glavom (skok igra, naravno), ne ulazi u šanse, retko i centrira, a još ređe šuta penale (nikad).

Reklo bi se - radi sve ostalo, što obično oko ne može da vidi, a statistika da upiše na papir.

Inijesta je takav i van terena - nevidljiv, neprimetan, ali ništa ne može bez njega. Tih, povučen, porodičan čovek, okrenut nekim manje modernim vrednostima, ali vođa svakog svog tima.

"Da se zvao Andresinjo, Inijesta bi imao barem dve Zlate lopte", objasnio je kapiten najvećeg Barsinog rivala, Real Madrida - Serhio Ramos.



Inijesta je čovek koga ne biste primetili na ulici da nije postao Don Andres. On se nikada ne ističe u prvi plan, nije nametljiv, glasan, ne priča viceve i nema fazone u svlačionici, ali ga slušaju - svi.

Svoj rodni klub Albasete je 2011. godine spasio bankrota, donirao je 420.000 evra i tako postao jedan od vlasnika kluba.

Sportski centar u Albaseteu nosi njegovo ime, iako je to bilo protiv Inijestine želje, njegovi sugrađani su izglasali jednoglasno da mu tako odaju priznanje za sve što je učinio za njih.

Njegova porodična kuća u Albaseteu je na broju 8, u sobi su i dalje posteri Pepa Gvardiole, idola koji ga je i učinio jednim od najboljih ikada.



Njemu skandiraju ime na svakom stadionu u Španiji, i na "Santjago Bernabeu", i na "Kornelji el Prat", ali i u finalu na "Vanda Metropolitanu", iako im je dao gol u pobedi od 5:0.

On je čovek koga u Španiji vole i poštuju više od svakog bivšeg i budućeg kralja, dok je u Kataloniji danas najtužniji dan, jer Andres Inijesta je i njihov "Pućdemon", i Sveti Đordi, i Đoan Gamper, i Johan Krojf, i srodna duša Ćavija Ernandesa i tvorac ponajboljeg tima u istoriji fudbala.

I zato kada vas jednom budu pitali "da li je istina da ste živeli u vreme Lionela Mesija i Kristijana Ronalda?", budite unikatni svojim odgovorom, baš kao što je i "Bledi vitez" bio unikatan na terenu - "ne, to je bilo vreme Andresa Inijeste".

A ako vas budu pitali, "ali šta je on imao, koliko je golova postigao?", pokažite mu ovaj tekst.  

Hvala kapitenu, za gol na Stamfordu, na asistencijama u Rimu, Londonu i Berlinu, na onom poluvremenu u Parizu, a najviše hvala na svemu onome što samo retki mogu da vide i prepoznaju dok gledaju fudbalske utakmice na kojima je bio - ON.