Kako je Katar napravio reprezentaciju?

Koga u Kataru zanima fudbal?

Praktično nikoga, dok se ne koristi kao sredstvo "meke" moći, odnosno promocije države u svetu i, mnogi će reći skretanja pažnje sa stvari koje u ovoj zemlji nisu dobre i povezane su sa načinom vladavine.

U borbi protiv rivalske Saudi Arabije, Katar, odnosno porodica Al-Tani je prva shvatila značaj sporta kao sredstva propagande, kupili su PSŽ i krupnim slovima se ucrtali u mapu.

Od kada igraju u međunarodnim takmičenjima, oni su redovno bili na gubitničkoj strani, što je i očekivano, s obzirom na manjak kvaliteta, ljudi, ali i odsustvo zainteresovanisti kod domicilnog stanovništva.

Federacija je osnovana 1960. a prvi uspeh su napravili četvrt veka kasnije kada su u finalu Golf Kupa (prvenstva zalivskih zemalja) izgubili od Sadamovog Iraka na penale.

Međutim, nešto manje od osam godina kasnije prvi put su slavili i dobili priliku da se predstave svetu, šampion pomenutog takmičenja se kvalifikovao za OI u Barseloni. Ta generacija tokom poslednje decenije prošlog veka nije bila loša u okvirima Azije. Jer, ljudi generalno ne znaju da su 1990. bili blizu plasmana na prvenstvo u Italiji, a osam godina kasnije su izgubili u odlučujućem meču za francuski Mundijal od omraženog rivala Saudi Arabije.

No, u našem veku, pogotovo u poslednjih 15 godina, usledila su velika ulaganja. Konekcija sa Barselonom i ulaganje u pobednički projekat omogućila im je da pozajme lice Pepa Gvardiole za koruptivnu kampanju posle koje su dobili Mundijal. Takođe, dominacija španskog fudbala u evropskim i svetskim okvirima je bio signal da kupuju španske trenere mlađih kategorija, a kako bi pojačali nezanimljivo domaće takmičenje dovodili su islužene zvezde, ali Marsel Desai je jednom rekao da za poslednji ček Katar predstavlja najbolje rešenje. Liga nikada i pored dolaska strana u poslednjih deceniju i po nije bila baš kvalitetna, ali svejedno, projekat Aspire Akademije koja je odrađena po uzoru na "La Masiju" je zaživeo. 

Princip mnoge podseća na trgovinu robljem, ali nije baš tako. Klince iz Afrike su dovodili u Katar, pružali im šansu za bolji život, oni tvrde da ih nisu uslovljavali da moraju jednog dana da zaigraju za ovu zalivsku zemlju.

Ideja je pažljivo razrađena, Katar je kupio fudbalski klub Eupen u Belgiji, kako bi mladi igrači sticali iskustvo. Ciljano je izvršena akvizicija malog kluba blizu granice sa Nemačkom, prvo, nema nikakvih iskušenja, u samom gradu nema puno izazova za mlade ljude. Belgija je jasno rešenje, to je zemlja u kojoj se najlakše, posle pet godina boravka dobija pasoš. EU pasoš, znači priliku da se igrači oprobaju u jačim šampionatima, sa državljanstvom se lakše nalazi angažman. Jača liga, više iskustva, veći kvalitet za katarski tim.

Za razliku od rukometa gde su kupili reprezentaciju, FIFA ima mehanizme kojima će sprečiti da naturalizujete šest Južnoamerikanaca, dva Afrikanca i recimo još par igraća iz nerazvijenih zemalja Azije. Uz to idealizovali su uspeh Barselone i rešili da krenu putem stvaranja.

Katar je slavio na prvenstvu Azije što je najveći uspeh "Anabija" ikada. Oni su dobili i Koreju i Emirate, i u finalu Japance koji doveli baš jak tim. Blistao je Almoez Ali, Sudanac koji je prošao pomenutu akademiju, nije se naigrao u Španiji i Austriji, ali se vratio u Katar, prva je zvezda i najbolji je strelac tima. Za njega je vezana kontroverzna, on tvrdi da mu je majka rođena u Kataru, što kako se priča nije istina, a Emirati su osporili pred FIFA njegovo igranje za Katar jer ne može da dobije državljanstvo ako pet godina od kada je punoletan nije živeo u zemlji. Ali, Katar je moćniji od UAE u svetskoj fudbalskoj organizaciji koja se nije oglasila. 

Koliko se Afrikanaca odlučilo da zaigra za "novu domovinu"?

Uz Alija, tu je i Akrama Afif koji je rođen u Dohi, ali mu je otac Somalijac i majka iz Jemena. Oni naravno da nije njega ne bi mogli da ostanu u Kataru više od onoga koliko su potrebni za najteže poslove, ali ovaj levonogi napadač je zaigrao za Eupen, pa ga je uzeo Viljaeal, slao na pozajmice, onda su ga vratili u Dohu Ćavijemom Al Sadu. Ima ih još, veteran Ro-Ro je iz Kape Verdea, Muntari je iz Gane, Asadalija zanimljivo iz Bahreina, Kuki je Alžirac, Madibo Sudanac...

Ipak, selektor Feliks Sančez izdvaja uvek golmana Sada Al-Šiba koji je zaista odličan. On je iz Katara, "original", brani sjajno godinama, iskusan je, u pomenutom trijumfu na azijskom prvenstvu činio je čuda, na kraju krajeva, šampion je primio samo jedan gol.

Iako je uzor Barsa, Katar igra tvrdo, fizički su jaki, golman je dobar, oni nemaju kvaliteta da se bore recimo sa Južnoamerikancima, na Kopa Amerika su u četiri meča uzeli bod. Međutim, na Gold Kupu su igrali polufinale. I ta gostovanja donose sponzore iz Dohe takmičenjima sa drugog kontinenta, pa ih rado pozivaju. Jasno da selektor insistira na više utakmica sa klubovima iz drugih konferederacija, što ostali timovi Azije, izuzev Japana i Južne Koreje ne praktikuju, pogotovo siromašniji.

U zemlji domaćina reći će vam da su samo par igrača naturalizovani, da su ostali rođeni u Dohi, ali pravljena je selekcija među radnicima iz drugih zemalja koji nemaju nikakva prava, a oni su u forsiranju klinaca da igraju fudbal videli svoju šansu. No, da budemo iskreni, emigranti sa Balkana na zapadu Evrope razmišljaju slično.

Šta čeka Katar na Mundijalu?

Bili su nosioci grupe, ali nije baš da su prošli dobro, da ne izuzimamo Holandiju, ali Senegal je najbolji tim Afrike, a Ekvador je bolji nego što većina ljudi misli, na kraju krajeva lagano su bili iza Brazila i Argentine.

Otvaranje u nedelju ponudiće određene odgovore, odmah da kažemo da prednost domaćeg terena nikada nije bila manja. Jer, prvo Katar nema vatrene navijače, generalno za fudbal nema velikog interesovanja, onaj katarski naravno i njihova predstava o bodrenju se prilično razlikuje nego u Evropi, Južnoj Americi i Africi.

Ekvador je bolja ekipa, možda Katar izdrži do poluvremena, njihova najbolja nada je da sačuvaju 0:0. Možda da probate remi na poluvremenu, oni hrabriji pobedu “Orlova” iz x-2, na primamljivu kvotu.