Maroko - Zastava trećeg sveta u četvrtfinalu!

Prvi put u toku turnira, Valid Regrauiu se nije svidelo ono što vidi. Marokanski selektor je vikao na igrače da se smire, nervozan zbog njihove radosti, iako nije bilo gotovo.

Ali, kada je Hakimi elegantno prevario Unaija Lopeza i kalkulantsku Španiju poslao kući krenulo je slavlje. Neka nebeska pravda je dovela Ašrafa kako ga zovu na Iberiji u poziciju da pokaže i dokaže kome pripada. Hakimi je Madriđanin, dete Reala koje je rano dobilo šansu, ali nije se zadržao, Zidan nije imao sluha, pa je posle Intera, Marokanac postao jedan od najboljih desnih bekova sveta u Pari Sen Žermenu.

Inače, Hakimi nikada nije ni pomislio da igra za Španiju. Nastupao je za sve mlađe kategorije Maroka i logično, pre pet godina dobio poziv za "A" selekciju sa kojom je već igrao na Mundijalu pre četiri godine. Žena mu je takođe rođenjem Španjolka, glumica Hiba Abuk, ali i ona je poreklom iz Tunisa. Korene ni jedno, ni drugo nisu zaboravili.

Hakimi nije doneo radost samo Maroku, već čitavo Severnoj Africi i arapskom svetu. Novinari su plakali u loži, njihov bivši kapiten Mehdi Benatija u studiju francuske televizije uz poruku da Maroko brani čast i Afrike i Azije, tačnije svih ostalih, pored giganata iz Evrope i Južne Amerike.

Biće vremena za analize kako je Maroko postao prvi tim severne i drugi čitave Afrike (Kamerun 1990. godine) koji će igrati četvrtfinale šampionata sveta. Ono što im se ne može oduzeti, do sada su već odigrali 300 minuta protiv Hrvatske, Belgije i Španije, što su ekipe iz prvih desetak u svetu i nisu primili gol. Nije čudno za afričku ekipu, jer Maroko i ostale reprezentacije Magreba su više nalik evropskim timovima, pa nije ni čudo što podsaharska Afrika traži da ne igraju kvalifikacije u njihovoj zoni, već da ih premeste u Evropu.

Vratimo se selektoru, Vahid Halilhodžić kaže da je mogao da igra ovako, ali da će umreti za svoju ideju fudbala. Regragui koji je i sam bio na Mundijalu je podsetio da 14 od 26 fudbalera nije rođeno u Maroku, uključujući i one najbolje, ali da osećaju snažnu emociju za tim, i da to treba prihvatiti kao marokanski stil, borbu za tim i zemlju svojih roditelja.

I sam selektor je Francuz po rođenju, ali kaže da mu niko ne može oduzeti pravo da voli zemlju svog porekla. On je odbacivao pitanja o tome što ne zove više igrača rođenih u Maroku, uz reči da ponekad oni sa strane, zbog daljine osećaju veću obavezu. Ipak, najviše pitanja je bilo oko Zijeha koji je trčao 120 minuta kao navijen, čini se da nikada nismo videli tako posvećenog najboljeg igrača Maroka u karijeri.

On je zbog Halilhodžića napustio selekciju, to je uticalo i na smenu Mostarca.

Ono što je naslednik na klupi učinio bilo je odricanje od mantre da su svi igrači isti, ono što većina misli, ali niko neće izgovoriti.

E, Regragui jeste i to veoma jasno, kroz poruku da je Zijeh poseban i da mu je potreban poseban tretman, ljubav i poverenje i da će to vratiti. Itekako je vratio.

Da li će protiv Portugala uslediti kraj sna?

Niko više ne sme da proglasi "Lavove sa Atlasa" autsajderima. Nije samo do njih, na ovom šampionatu izgleda da se razlika smanjila, Japanci su tukli i Nemce i Špance, Tunis je pobedio Francusku, Kamerun Brazilce. Ma šta se tražilo kao teorija zavere u tim mečevima, timovi "trećeg sveta" su odigrali sjajan turnir i pokazali da su sposobni da se nose sa najboljima, odnosno da nikakvog kompleksa nema.

Razumljivo je, vremenom su u Evropi došli do taktičke discipline, strani treneri su ih decenijama učili bez razmišljanja o mentalitetu, sada je drugačije, psihologija se izjednačila.

Zbog toga, definitivno, iako je Portugal uništio Švajcarsku, Maroko ima šansu.

AdmiralBet nudi kvotu 5.50 na pobedu Maroka i šokantan plasman u polufinale Mundijala.