SP 1938 - Pobedite ili umrite

Domaćin: Francuska
Broj učesnika: 15
Šampion: Italija
Vicešampion: Mađarska
Najbolji strelac: Leonidas (Brazil) - 7 golova

Poslednji predratni Mundijal bio je 1938. godine, održan u Francuskoj, drugi put uzastopno u Evropi što je izazvalo gnev u Južnoj Americi koja je, ispostaviće se tada, organizovala samo prvi Mundijal i to u Urugvaju. Francuzi su u glasanju dobili Argentinu, Nemci su takođe bili u naletu i želeli su organizaciju, ali je domaćin ovoga puta bila postojbina prvog čoveka FIFA, Žila Rimea. 

Sve se dešavalo nakon kontroverznog Mundijala u Italiji koji je, po rečima mnogih, služio i kao promocija fašizma i nacizma koji je zagovarao Benito Musolini, tadašnji lider na "čizmi". 

Ratovi su bili blizu i moglo se naslutiti tako nešto, pa su Španci bili precrtani u kvalifikacijama zbog Građanskog rata. 

I ovoga puta je trebalo da bude 16 reprezentacija, pored domaćina Francuske i branioca trofeja Italije, 14 mesta je podeljeno na sledeći način: 

Evropa 11 reprezentacija, Amerika 2 reprezentacije i Azija 1. Iz Amerike su bili Brazil i Kuba, a iz Azije - Holandska Indija, odnosno današnja Indonezija. 

Ipak, učestvovalo je 15 reprezentacija, sve zbog još jednog nagoveštaja rata koji je usledio godinu dana kasnije. "Anšlus", odnosno pripajanje Austrije Nemačkoj, dovelo je do brisanja Austrije sa turnira, a igrači iz te reprezentacije su igrale na Mundijalu za Nemačku. Tačnije, svi osim jednog, taj jedan je Matijas Sindelar, jedan od najboljih igrača tog doba, čovek prepoznatljiv po svom driblingu i završnici i najveća zvezda austrijskog fudbala. Kao izgovor je naveo povredu, a šest meseci kasnije je pronađen mrtav u stanu pod presudom da je otrovan ugljen-monoksidom. Ipak, spekulisalo se malo drugačije o njegovoj smrti. 

Format takmičenja je bio isti kao i na prethodnom, 16 reprezentacija je igralo nokaut fazu i to se desilo po poslednji put u istoriji. 

Na žrebu su najbolje prošli Šveđani koji su izvukli Austrijance, što je značilo da su direktno u četvrtfinalu, a u ostalim mečevima Nemci sa Austrijancima u timu su ispali, a jedan nemački novinar je napisao da su "Austrijanci igrali protiv Nemaca iako su igrali u istom timu". Kubanci su u ponovljenom meču bili bolji od Rumuna, Mađari nisu imali problema sa Indonezijom, a dalje su prošli Česi koji su savladali Holandiju, Brazil koji je savladao Poljsku, Italijani koji su bili bolji od Norveške i Francuzi koji su savladali Belgiju.  

Brazil je izbacio Čehoslovačku, tada svetsku silu u fudbalu, igrao se ponovljen meč nakon što je prvi bio nerešen, a u ponovljenom nije bilo najvećih zvezda Čehoslovaka, Planičke i Nejedlija, jer su imali prelome kostiju. 

U ostalim četvrtfinalnim mečevima Mađari sigurni protiv Švajcaraca, Šveđani su napunili mrežu Kube (8:0), a Italijani su bili tada prejaki za Francusku, bilo je 3:1. 

Mađari su u polufinalu odigrali fantastičnu utkamicu protiv Šveđana koji su ih očigledno iznervirali golom u prvom minutu, do kraja su im napunili mrežu sa pet golova, a u drugom polufinalu Italijani, aktuelni prvaci, su bili bolji od Brazilaca sa 2:1. 

Još jedan kontroverzni meč ostaće upamćen u istoriji zbog činjenice da na njemu nije igrao najbolji igrač planete u tom trenutku, po mnogim ocenama, Leonidas. Brazilac je ostao na klupi iz nepoznatih razloga, naravno da su krenule priče da je i Musolini umešao prste, a zanimljivo da je samo par dana kasnije taj fudbaler igrao u borbi za treće mesto koje su Brazilci lagano dobili protiv Švedske. 

Pomenuti Leonidas je doneo i nešto novo u Evropu, prvi put su viđene neverovatne "makazice". 

Musolini je bio oštar i prema svojima, navodno je stigao i telegram pred samo finale sa Mađarima na kom je pisalo - Pobedite ili umrite. 

Italijani su na kraju uspeli da odbrane titulu prvaka sveta, strelci su bili Kolausi i Piola, obojica su postigli po dva gola, a za Mađarsku su strelci bili Šaroši i Titkoš. 

Narednih 12 godina nije bilo Mundijala zbog Drugog svetskog rata, pa su Italijani bili vladari sveta u fudbalu od 1934. pa sve do 1950. godine. Zanimljivo i da je Otorino Barasi, potpredsednik FIFA iz Italije, čuvao trofej Žila Rimea. Tokom rata je bio i predsednik Fudbalskog saveza Italije, a na kraju je odlučio da sakrije trofej od nacista, pa je sve uzeo u svoje ruke. Iz banke u Rimu je uzeo trofej, odneo ga svojoj kući i stavio u kutiju za cipele ispod kreveta. 

Što se tiče reprezentacije Jugoslavije, poražena je u kvalifikacijama od Poljske koja je kasnije ispala od Brazila u osmini finala.