SP 2006 - Neslavan odlazak virtouza i neočekivani pobednik

Domaćin: Nemačka   

Broj učesnika: 32 

Šampion: Italija 

Finalista: Francuska 

Najbolji strelac: Miroslav Klose (Nemačka) – 5 golova

Dajte Nemačkoj da nešto organizuje i dobićete savršenstvo. Takav je bio i Mundijal 2006. godine - besprekoran, precizan i moderan. Lestvica je podignuta toliko visoko da je niko do danas nije dosegao. Hoće li Katar, ostaje da se vidi?

Sam turnir odigran je po istom formatu kao i prethodna dva, dakle sa 32 selekcije koje su bile smeštene u osam grupa, a iz kojih su po dve najbolje išle u osminu finala.

Posle Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji 2002, ukinuta je praksa da branilac titule ne igra kvalifikacije i da turnir bude otvoren njegovom utakmicom. Prvi meč u Minhenu zato su odigrali Nemačka i Kostarika i to je sa šest golova (4:2) bio najefikasniji početak svetskih prvenstava svih vremena.

Ovaj šampionat doneo nam je apsolutnu dominaciju Evrope, koja je imala sve učesnike polufinala, a na kraju se nakon puno drame prilično neočekivano radovala Italija i postala prvak sveta po četvrti put u svojoj istoriji. U finalu je savladana Francuska nakon boljeg izvođenja penala, a Zinedin Zidan je od heroja za tili čas postao tragičar.

Mundijal u Nemačkoj su više od samih utakmica obeležili detalji koji su ušli u almanahe fudbalske igre. Najviše se pamti udarac Zidana glavom u grudi Marka Materacija, kojim je slavni Francuz nekoliko minuta pre kraja finala, uz crveni karton, završio svoju fudbalsku karijeru. Zizu je otišao u penziju kao najbolji igrač svog vremena, kao virtuoz koji je svojim majstorijama obeležio jednu epohu. Ipak, otišao je na loš način i otišao je poražen.

Reprezentacija pod nazivom Srbija i Crna Gora je igrala na ovom prvenstvu, a bolje da nije, jer se kući vratila sa tri poraza i deset primljenih golova. Za državu koja pod tim imenom nije ni postojala već nekoliko meseci bolje nije ni moglo. Naravno, tu su bile i tradicionalno prisutne afere u našem timu, a loša sreća je krenula još prilikom žreba, kada nas je FIFA mimo svake logike smestila u "ćoravi šešir", pa se i pre izvlačenja znalo da moramo dobiti tešku grupu. Čuvena Hajdi Klum nas je smestila u društvo sa Argentinom, Holandijom i tada prejakom Obalom Slonovače i desilo se šta se desilo...

No, krenimo redom. Budući šampion Italija je stigla u Nemačku u atmosferi najveće afere u istoriji tamošnjeg fudbala, poznatu pod nazivom "kalčopoli", gde je u glavnoj ulozi bio Juventus. Selektor Marčelo Lipi je u priličnoj negativi spremao ekipu za Mundijal, a okupio je respektabilan sastav. Na golu je bio Bufon, štoperi Kanavaro i Nesta, ovog drugog je kasnije tokom turnira zamenio Materaci i to je jako bitan detalj. Bekovi su bili Zambrota i Groso, veznu liniju činili su Pirlo, Gatuzo, Kamoranezi i Perota, a Toti je dejstvovao iza najisturenijeg Tonija. Sa klupe su najčešće ulazili Del Pjero, Inzagi, De Rosi, Jakvinta... Lipi je tokom šampionata koristio čak 21 igrača, a Italija je primila svega dva gola, od toga je jedan bio autogol, a drugi je pao posle penala. Tipično italijanski.

Kroz neugodnu grupu sa Ganom, Češkom i SAD-om, Italijani su prilično rutinski prošli. Dobili su Ganu i Češku sa po 2:0, a sa Amerikancima remizirali 1:1.

Francuska je, sa druge strane, krenula sporo. Brutalno jaka ekipa sa Zidanom, Riberijem, Anrijem, Trezegeom, Tiramom, Vijerom, Makeleleom, Abidalom, Galasom, Sanjolom, Bartezom, Maludom i ostalima, odigrala je nerešeno sa Švajcarskom (0:0) i Južnom Korejom (1:1), a pobeda nad Togom sa 2:0 bila je dovoljna za drugo mesto, iza Švajcarske.

U ostalim grupama nije bilo iznenađenja. Svi favoriti su prošli na ovaj ili onaj način, Nemci su bili prilično autoritativni, Brazil je sa verovatno najjačim sastavom u svojoj istoriji pobedio Hrvatsku, Australiju i Japan, a Ekvador i Australija su možda jedine dve selekcije koje su se neočekivano našle u osmini finala. Ekvador je još u prvom kolu potukao Poljsku sa 2:0 i pozicionirao se iza Nemačke u grupi A, a Australija i Hrvatska su u direktnom duelu odlučile ko ide dalje. "Kengurima" je trebao bod i uzeli su ga (2:2), a ovaj meč se najviše pamti po engleskom sudiji Gremu Polu, koji je Hrvatu Josipu Šimuniću pokazao tri žuta kartona pre nego što je izvadio crveni.

Nokaut faza krenula je pobedom Nemačke nad Švedskom sa 2:0, a potom je Argentina nakon podužetaka slomila Meksiko sa 2:1, pa su "sombrerosi" ponovo stali u osmini finala. Italija je Australiju po velikoj vrućini u Kajzerslautrnu "slomila" teškom mukom i to golom Totija iz sumnjivog penala u zaustavnom vremenu, za 1:0. Ukrajina je izbacila Švajcarsku na penale, pa su "sajdžije" napustile turnir a da nisu primile nijedan gol iz igre. Portugal je u rovovskoj borbi nadvisio Holandiju i slavio sa 1:0, Engleska je rutinirala Ekvador, Brazil je sa 3:0 ispratio kući Ratomira Dujkovića i njegovu Ganu, koja se jako lepo predstavila na svom debiju, a u derbiju se Francuska konačno razigrala, Zidan je ubacio u najveću brzinu, i tukla Španiju sa 3:1. Ništa Špancima nije vredelo svih devet bodova u prvoj fazi, otišli su kući pognutih glava, ali ovaj poraz je u stvari bio početak njihove šestogodišnje totalne dominacije svetskim fudbalom, koja će krenuti 2008.

Dakle, u četvrtfinalu smo imali šest evropskih ekipa, plus Brazil i Argentinu, koje su "pucale" na trofej, ali "ćorcima". Argentinci su odvukli Nemce u penal-seriju u Berlinu, bilo je 1:1, ali dalje nisu mogli i poraženi su sa 4:2. Italija se poigrala sa Ukrajinom, koja se realno tu našla stijacem okolnosti. Dva gola Tonija i jedan Zambrote relaksirali su "Azure" posle onog mrcvarenja sa Australijom. Četvrtfinale je ponovo bilo kobno za Englesku i Svena Gorana Eriksona. U fudbalskom ratu sa Portugalom u Gelzenkirhenu nije bilo golova, otišlo se u penale, a Lampardu, Džerardu i Hargrivsu je pala koncentracija, pa je Kristijano Ronaldo presudio, ušao potom u verbalni okršaj sa tadašnjim klupskim saigračem Vejnom Runijem, ali što je najvažnije poslao Portugalce u polufinale. 

Izvikani Brazil sa Ronaldinjom, Ronaldom, Kakom, Adrijanom, Emersonom, Robertom Karlosom, Kafuom, Žilbertom Silvom, Žuninjom, Ze Robetom, Didom i ostalima je prvog ozbiljnog rivala imao u Francuskoj i odmah je "udario u zid". Gol odluke za pobedu "Trikolora" od 1:0 u Frankfurtu postigao je Tijeri Anri, ali ovaj meč će se večno pamtiti po bravurama, majstorijama i piruetama Zinedina Zidana, koji je 90 minuta "crtao" po terenu i pružio jednu od najboljih individualnih partija u istoriji fudbala.

Prvo polufinale između Nemačke i Italije u Dortmundu pretilo je da ode u penal-seriju, a onda se pravo niotkuda pojavio "tihi heroj" Italije Fabio Groso i u 119. minutu poslao strelu u nemačku mrežu. Domaćina je dva minuta kasnije dokusurio Del Pjero i pečatirao povratak "Azura" u finale posle 12 godina.

Drugo polufinale u Minhenu između Francuske i Portugala rešio je Zinedin Zidan, golom u 33. minutu iz penala.

U finalu, igranom 9. jula na Olimpijskom stadionu u Berlinu, istrošeni Italijani bili su na "konopcima" sve do poslednjeg sudijskog zvižduka, ali su vrhunskom taktičkom partijom uspeli da sačuvaju 1:1. Zidan je "panenkom" iz penala doveo Francuze u vođstvo, a izjednačio je Materaci. Strelci golova su u produžecima bili akteri scene koju smo već opisali, Materaci je posle priznao da je provocirao Zidana i pominjao mu porodicu, ali... U penal-lutriji promašio je David Trezege, dok su svi Italijani bili precizni. Odlučujući penal realizovao je Fabio Groso, koji više nije bio "tihi heroj", već pravi junak. Vratićemo se na osminu finala i dodati da je baš on "izborio" onaj sporni penal protiv Australije. Italijanima su penali odneli trofej u Americi 1994, pa su ih baš protiv Francuske koštali plasmana u polufinale 1998. A kako se tek sudbina poigrala sa Davidom Trezegeom, strelcem "zlatnog" gola u finalu Evropskog prvenstva 2000. godine, kojim je slomio italijanska srca. Fudbal na kraju sve vrati i postavi na svoje mesto.

Posle ove titule, Mundijali su postali "rak rana" Italije. Na naredna dva su doživeli debakl u grupnoj fazi, a za 2018. i 2022. godinu se nisu ni kvalifikovali.

U utakmici za treće mesto su Nemci pobedili Portugalce sa 3:1, ali slaba im je to bila uteha, jer su žarko želeli trofej na domaćem terenu.

A kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, to je baš teška priča... Tim koji je Svetsko prvenstvo izborio bez primljenog gola u kvalifikacionoj grupi u kojoj je bila i Španija, doživeo je da mu se država raspadne dva meseca pred Mundijal. Ključni igrač Nemanja Vidić je morao da odrađuje suspenziju iz kvalifikacija, plus se povredio, usput su se desili razni sukobi unutar ekipe, a sve je dosolio selektor Ilija Petković, kada je sastav naknadno uvrstio svog sina umesto povređenog Mirka Vučinića. Dušan Petković je posle sedam dana na pripremama u Austriji odlučio da napusti ekipu, a selektor objasnio kako on i sin nisu mogli da trpe "iživljavanja". Pošto je u međuvremenu istekao rok koji je FIFA odredila za zamenu igrača, SCG je na Mundijalu bila jedina selekcija sa 22 fudbalera.

Očajno smo izgledali na turniru, Holandija nas je pobedila 1:0 nakon slaloma Robena, Argentina ponizila sa 6:0, kada je Mesi dao svoj prvi gol na Mundijalima, a od Obale Slonovače smo poraženi sa 3:2.