Mondijalski utisci?

Svaki utisak mora da ustukne pred brojevima, ovo je najefikasniji Mondijal u poslednjih nekoliko decenija, preokreti su mu pribavili uzbuđenje, a seča Evropljana neizvesnost.

Heroja nije nedostajalo, mada su mračnjaci poput Suareza ukrali naslove. Kao i pre četiri godine u Južnoj Africi strahovanja za bezbednost su bila prenaglašena. Brazilci su ljudi, ne Orci, ništa više od nas samih.

Sa druge strane, već sam objašnjavao, za razliku od drugih nacija, ovoga puta domaćin je insistirao na organizaciji, ne radi profita i infrastrukture, već da bi pobedio.

"Nije dužnost fudbala da gradi zemlju", objasnio je brazilsko gledanje Ronaldo, što je Paula Koelja izazvalo da ga nazove imbecilom.

Možda je Ronaldo poput likova iz Koeljovih knjiga, u potrazi za nečim većim od materijalnog, ali je brutalno iskren, ako "Selesao" osvoji Mondijal na tom će se plamenu nacija grejati neko vreme, dok stomak i stvarnost ponovo ne preuzmu primat.

Pa, hoće li Brazil prigrliti Boginju pred kojom se klanja?

Svi imamo pravo da sumnjamo, veliki timovi ne zavise od jednog, makar on plesao u transu poput Nejmara. To slavljenje radosti u njegovoj igri je tako različito od nulte godine u Barseloni, sada je oslobođen svih stega.

Južna Amerika se priprema za konačni obračun, Brazil protiv Argentine, čak i Evropljani potajno krše prste navijajući za takav rasplet. Prosto, takav sukob te tera da se opredeliš ili nema potrebe da budeš svedok u tom ratu svetova.

Nemojte kupiti lake poene na propasti dobre stare Evrope, šest reprezentacija je ostalo u igri sa našeg kontinenta, ali u neku ruku to se i očekivalo. Osim što su disali na škrge, Evropljani su delovali kao da jedva čekaju odmor, po bilo koju cenu. Tačno je, i najbolji južnoamerički igrači su u Evropi, ali, neki, a vi sami razmislite o ovome, su se baš sačuvali za službu domovini.

Španci su popustili pod Del Boskeovom nostalgijom i sitošću pobednika, Italijani zalutali u amazonske šume, od Engleza niko ozbiljan nije očekivao ništa. Rusi nikada neće naučiti, BiH je legitimni naslednik SFRJ, Hrvati su naleteli na najozbiljniji Meksiko u veku, a tim koji im je ostavio Bilić je u fronclama.

Čast će braniti Nemačka, jer kako sam pisao, ta nacija nikad ne padne ispod donje granice pristojnosti, Francuska na koju je Dešamp uspeo da prenese svoj duh što je najveća fudbalska tajna. Njega je Kantona svojevremeno nazvao momkom koji nosi vodu na treningu, ali kada se taj trening završi, Dešamp bi mogao velikom Eriku da naplati šetnju po muzeju trofeja koje je osvojio.

Ostali Evropljani? Švajcarci su slabija varijanta Nemačke, makar predstavljali ekipu emigranata, očigledno da su usvojili standard zapadnog sveta.

Holandiju i Belgiju je ponekad teško razlikovati, i dalje nisam uveren u snagu Oranje, ali oni imaju čoveka koji se ne boji da donosi teške odluke, Van Gala. Pa i kad mu odbrana izgleda kao izlog za second hand kupovinu, poput meča sa Australijom, on zna zbog čega ih je poveo. Za Belgijance je rano, ovaj Mondijal biće samo za golicanje mašte pred EP 2016.

Meksiko je najviše pokazao u prvoj fazi, što ne znači da je najbolja ekipa, već se radi o timu koji, s obzirom na kvalitet igrača, deluje kao idealno podešena paklena mašina koja bi mogla da eksplodira u lice Holanđana.

Afrikanci prvi put imaju dve ekipe, ako konsultujete geografiju. Jer, Alžir po mentalitetu nije afrički tim, oni su sve što crna braća nisu, disciplinovani, organizovani, svesni limita. Vahid Halilhodžić je pogodio u centar, Alžir izgleda kao solidni francuski tim koji se drži plana i frustrira bolje od sebe.

Nigerija je talentovana, nepredvidiva, razbarušena, Kamerun ove decenije, kada se igraju oni to rade impresivno. Mogu da igraju bez pritiska protiv Francuske, tako će imati i najveću šansu za senzaciju.

Nisam veliki fan ni Kolumbije, ni Urugvaja, ali su uspeli da na "domaćem" terenu, pokažu da svi ti finansijski nezavisni igrači mogu da se okupe oko ideje. Kolumbija nema toliko klase kao u Valderamino i Aspriljino vreme, ali su na nogama primili udarac u vidu "Tigrove" povrede i prešli na plan "B" koji podrazumeva timski napor u napadu. Mnogi su očekivali da će se jednostavno prešaltovati na Džeksona Martineza, ali je ovaj tim više od pojedinaca.

Urugvajci su odigrali jednu dobru utakmicu, protiv Engleza, videćemo da li postoji plan bez Suareza. O njemu nema potrebe, to je odavno prešlo na teren školovanih stručnjaka.

Čile nije ni iznenađenje, ni tajna. Raspored je takav da moraju na Brazil, ali to ne izgleda kao šetnja Kopabakanom za domaćina. Uz ogradu, FIFA je alergična na rano ispadanje zemlje koja organizuje takmičenje.

Nisam oduševljen Argentinom, Mesijevim privatnim timom, ali toliko kvaliteta na jednom mestu uvek može da bude bujica koja će odneti svakoga.

Kad već pomenuh Meksiko, KONKAKAF zona prvi put ima tri predstavnika u osmini finala, Amerikanci deluju kao iz tinejdžerske serije onako na sličicama, ali neposredni svedoci tvrde da sudar sa njima izgleda kao strah dok ti brzi voz ide u susret. Eliminacija Portugalaca stoga nije iznenađenje, i to je stand up nastup jednog čoveka, bez ideje šta da preduzme kada kola krenu nizbrdo.

Oduševljen sam, kao i većina, Kostarikom. Delom zbog sećanja na 1990. i Borine "Tikose" delom jer smo ih zamišljali kao tim sa strašnim golmanom, par solidnih igrača i željom da zarade poziv za bolji život u nekoj Rodi, Bredi ili nemačkoj "Cvajti".

Umesto toga, oni su igrački rasturili Urugvaj u drugom poluvremenu i zavalili takvu šamarčinu Italiji da će se pamtiti. Kostarika možda deluje anahrono na momente, ali ta rastegljiva 4-5-1, uz meksički fudbalski "Marijači" je najveći doprinos teoriji igre na ovom Mondijalu. U osmini finala će se suočiti sa grčkom bravom, ako ne progutaju trojanski mamac, mogli bi i dalje na ovom prvenstvu.

Ako ste imali strpljenja da pročitate ove nabacane impresije, podelite vaše, uz moju prognozu, Nemačka protiv jednog od dva velika južnoamerička tima. I "Marakanaco" u germanskoj režiji, kao želja za kraj.