Mitrović i Vlahović mogu zajedno, ali pod jednim veoma rizičnim uslovom

Iz Augzburga: Ivan Cvetković

Posle prve dve utakmice grupne faze Evropskog prvenstva u Nemačkoj protiv Engleske i Slovenije, navijači reprezentacije Srbije stekli su bolji uvid u mogućnosti izabranika Dragana Stojkovića. Konačno smo “naučili” da igramo čvrstu odbranu koja je za sada bolji deo tima, pa se s razlogom postavlja pitanje kako rešiti probleme u napadu koji su očigledni i zabrinjavajući.

Najveća dilema jeste da li Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović mogu zajedno na terenu pružiti maksimum iz svojih ne baš skromnih mogućnosti?

Mitrović je protiv Engleske i Slovenije upisao ukupno 151 minut tokom kojih je uputio sedam udaraca ka golu protivnika. Imao je i dve kolosalne prilike protiv “dežele”, u jednom navratu pogodio i prečku, pa je pravo čudo kako napadač Al Hilala nije zatresao mrežu Jana Oblaka.

I dok učinak rekordera po broju golova u nacionalnom timu Srbije nije toliko osporavan, partije Dušana Vlahovića su ispod svakog nivoa.

As Juventusa imao je pet udaraca ka okviru gola u 154 odigrana minuta do sada, jednom je protiv Slovenije glavom pogodio Oblaka, dok se na terenu nije istakao praktično ničim osim povremeno pogrešnim odlukama zbog kojih je Srbija mogla da prođe mnogo lošije. Kada se u obzir uzme i podatak da su Mitrović i Vlahović protiv Slovenaca razmenili samo JEDNO tačno dodavanje između sebe, onda je problem sve jasniji.

Izvlačeći statistiku zajedničkih nastupa Mitrovića i Vlahovića u timu Srbije pod vođstvom Dragana Stojkovića dolazimo do podatka da su oni na terenu zajedno odigrali 19 utakmica, a ukupno 963 minuta. Za to vreme, Mitrović je postigao 10 golova, dok je Vlahović upisao tek nešto manje, sedam. Prosta matematika kaže da je to gol nekoga od njih na svakih 57 minuta što je i više nego dobar učinak u tandemu.

Kako je to sada nestalo?

Ključni faktor u ovom problemu jeste pozicija Dušana Vlahovića. Fudbaler Juventusa imao je veoma dobru klupsku sezonu na individualnom planu, ali je “kvaka” u tome da je često delovao kao jedini napadač u svojoj ekipi. Čak i kada je bio u tandemu sa nekim u dresu Juvea, obazirao se isključivo na ofanzivne zadatke ne vraćajući se previše ka svojoj polovini.

Vlahović na Evropskom prvenstvu igra poziciju koja kolokvijalno može da se nazove “devet i po”. U pitanju je napadač koji to u svojoj biti i nije u potpunosti, nešto što je proslavilo legendarnog Alesandra Del Pjera upravo u dresu Juventusa, ali i italijanske reprezentacije. S tom razlikom što je  popularni “Pinturikio” nemerljivo kreativniji fudbaler sa mnogo većim tehničkim mogućnostima da poveže linije tima, što Vlahoviću nije osnovni kvalitet. To pokazuje i veoma loš podatak o procentima uspešnih dodavanja, tek 55 posto. Srbin se mučio i u duelima, nekada i po 40 i više metara od protivničkog gola gde je praktično neupotrebljiv.

Rešenje?

Nastup klasične “desetke”, tačnije plejmejkera koji će imati slobodu da kreira na protivničkoj polovini bez previše defanzivnih zadataka. Ako pogledamo gorepomenutih 17 golova od dvojice napadača, sedam ih je kreirao Dušan Tadić, upravo fudbaler takvih karakteristika. Da povezanost između Mitrovića i Vlahovića na terenu nije naročito fluidna, pokazuje i samo jedna asistencija jedan drugome i to protiv Švedske u Ligi nacija pre dve godine kada je Vlahović u Beogradu dodao Mitroviću za treći pogodak u trijumfu “orlova” od 4:1. Upravo je zbog toga uloga Dušana Tadića ili fudbalera njemu sličnih kvaliteta (ko je rekao Lazar Samardžić?) možda i ključna u fazi napada Srbije.

Trojica fudbalera koji u velikoj meri zanemaruju defanzivu ne bi smeo da bude luksuz koji bismo priuštili protiv reprezentacije Danske. Zato je pred Draganom Stojkovićem i njegovim stručnim štabom izuzetno težak zadatak kada je u pitanju konfiguracija tima protiv Danska.

Težak zadatak, ali i odgovornost i dužnost.